Хришћанке – истините жене
Талас феминизације који већ више од једног века запљускује свест и савест цивилизације није срачунат само и једино на урушавање Богом благословеног устројства човечанства, већ директно удара на темељ тог устројства – жену. Нажалост, хришћански свет је први постао жртва лажне слободе заборавивши на истинско достојанство и слободу коју жени даје једино васкрсли Христос.
Малигни хумор
Главно правило културног понашања јесте да се избегава да се други људи осећају увређено. То искључује свако подсмевање или исмевање било у присуству било у одсуству дате особе. Кaко у затвореном кругу смејање другима који нису присутни, не наноси увреду и штету и не стварају се непријатељски односи, оно се сматра друштвено прихватљивим. А, да ли је то добро?
Да ли је здравље главна ствар?
Брига за здравље све више постаје опсесија данашњег човека. Нема тог аспекта живота који се не промишља и на који се не гледа кроз призму тога: како ће се то одразити на телесно здравље. Било да је у питању исхрана, загађење, телесне вежбе и активности… све са циљем да би се достигло савршено здравље и продужио живот. А, само је једно потребно!
Уздајте се у Бога
Недавно је на светлост дана изишла до сада непозната и необјављивана беседа светог владике Николаја из 1938. године. Пронађена је, према писању студеничког архимандрита Тихона, међу папирима и фотографијама које су биле у ташни покојног оца Јулијана, блаженопочившег игумана студеничке Лавре.
Највећи да буде слуга свима
Несумњиво је да самосвест самог свештенства представља кључни услов формирање јеванђелског разумевања духовног живота народа. Зато је потребно да га сам свештеник поседује. Такође, само свештенство треба да схвата своје место у Цркви. И ако расуђујемо по јеванђелски, место свештеника уопште није централно или главно тако да се узвишује над осталим народом. Треба да буде сасвим супротно томе.
О ситним гресима
Ни према чему човек није толико толерантан као према такозваним малим греховима, малим пороцима на које, не само да је навикао, већ на њих гледа са одређеном симпатијом. Чак и на друштвеном нивоу они имају предност над људима који воде рачуна о свом понашању сматрајући да је Бог нетолерантан према свему ономе што излази из Његове воље.
Спасење у сусрету
Веома често се у дневним листовима и часописима појављују текстови који на уверљив начин говоре о сусрету са свештеницима. Неретко ти текстови садрже и ауторова виђења сусрета са свештеником и коментаре који се односи на свештениково понашање. Неки од тих текстова могу да послуже као добар повод за покретање разматрања пастирске проблематике у Цркви.
Предбрачни живот
Већ деценијама уназад сведоци смо једно веома либералног односа младих људи који се изражава заједничким животом, такозваним забављањем, који је по правилу и телесни саживот. Околина, па и родитељи, су веома толерантни према овој врсти предбрачних односа. Огромној већини људи и не пада на памет да су такви предбрачни телесни односи, заправо, грех блуда.
Постоји ли православни филм?
Од свете Педесетнице до данашњег дана Црква Христова се у својој мисији служила и служи – речју. Но, реч може на разне начине бити предата. Један од начина који оставља најдубљи траг у човеку јесте – филм. Он у нашој култури игра најважнију улогу. Зато никакво чудо није сматрати да филм тај статус има и када ј у питању мисија Цркве.
Aпостоли радости
Петар је утјеха свима нама, јер је - како својим слабостима и немоћима, тако и ревношћу и врлинама - био уистину човјек. Он нам је узор, нада и свједок. Павле је прије свега и више од свих Aпостол радости. И у невољама и страдањима, и у гоњењима и тамницама, он поручује да се исто тако се и ми радујемо и будемо радосни са њим.
Молитвени живот деце
Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје. Oве Христове речи родитељи врло лако заборављају (ако су их уопште и знали). За узврат добијају децу бахатог понашања, веома често и сурову, грубу, једном речју децу која не личе на децу већ на тиране.
Христос је наш мир
Својом крвљу Господ је објединио све у „нову твар“ под којом подразумевамо хришћане, народ Божији. Својим миром, Христос је помирио васељену, давши свима подједнаку прилику да се измире у Њему. Зато апостол Павле и кличе да нема више Јелина и Јудејаца, роба ни слободњака, варварина ни скита, но су сви једно у Христу.
Лукава страст
Човек и не мора бити посебно заинтересован и аналитичан да би у свом окружењу приметио намрштене, нерасположене а и огорчене људе. Некакав невидљиви притисак не силази са људи и то је очигледно. Али, ако наш ток мисли иде у правцу „Све је црно, све је пропало. Окружен сам лоповима и преварантима“, и ако је то постало правило, то би требало да нас забрине. Сасвим сигурно у питању су први знаци болесне страсти.
Дође у свет да грешнике спасе
Нема православног хришћанина који макар једном у животу пре светог причешћа није прочитао, и запамтио, макар почетак молитве у којем се исповеда вера у Христа који је дошао у свет да грешнике спасе. У тој једној тврдњи вере исповеда се сва суштина и смисао доласка Бога међу људе.
Укратко о трансплантацији
Питања биоетике уопште, а медицинске етике посебно, представљају релативно нову, али изузетно важну проблематику у савременом друштву. У укупном друштвеном и научном дијалогу о изазовима ове врсте неизоставно треба саслушати, и практично уважити, и религијске ставове – у нашој земљи, као и другде у Европи, првенствено хришћанске.
Мали човек
Често се дешава да најгрешнији и најпрезренији људи, омражени у народу, одједном постану пример за све нас. И све то захваљујући власти која им омогућује да се богате. Много је таквих примера около нас због којих и наше друштво стално тугује, стење и говори о таквим људима. Ипак, без обзира на све то што постигну у свом животу нешто им недостаје. Стечено богатство и власт не задовољавају срца ових грешника. Нису налазили мир.
Егоизам на ћелијском нивоу
У историји сукоба између религије и науке у Европи доктор игра посебну улогу. Неколико векова заредом лекари, који су дубоко проучили систем крвотока, нервни систем, систем за варење и друге системе, али нису пронашли душу под скалпелом, представљали су авангарду убеђених скептика и циника. А то је опасан непријатељ.
Шта је воља Божија?
Колико пута је свако од нас имао прилику да чује људе да на неки догађај реагују констатацијом: шта ћеш, воља Божија. Врло често ова фраза се употребљива да би се човек измакао од одговорности, да би се, напросто, утешио... Многи не разликују вољу Божију и Божије допуштење јер – није све воља Божија. Али, шта јесте Његова воља и како је препознати?
Не звечи него – лечи!
Многи од нас могу лепо и дуго да говоре о хришћанским врлинама, али је мали број оних који их извршавају. Православље свето није вера знања и теорија, него благодатна делатна вера. Нико се неће спасти самим познањем воље Божије него испуњењем. Кад пред Господа Судију станемо, неће нас Он питати за знање. Свето јеванђеље нам нуди преобиље тема за размишљање али је једна најупечатљивија - а то је Христов позив да се, са знања и размишљања, пређе на делање.
Криза наша насушна
Свакодневно, смо бомбардовани информацијама о кризи која влада у свету. Сви аспекти живота људи погођени су, како то чујемо са медија, кризама. У кризи је светска економија, политички, међудржавни и међунационални односи, свуда по свету тзв. отварају се нова ратна жаришта, огромна већина држава је у дужничкој, дакле, финансијској кризи и да не набрајамо.