Женска лепота
Вреди ли толики труд и бриге утрошити на стварање и неговање лепоте, која пролази, а за многе је и недостижна? Колико само времена жене и девојке утроше на своју спољашњу лепоту не питајући се ни једног тренутка који је њен смисао, чему служи и докле ће трајати. А шта бива када, силом природних стихија, једнога дана потпуно нестане и претвори се у свооју супротност!?
Распета жена
Жена се и данас, као и увек, налази на ветрометрини жеља и похота, с једне стране, и призива на жртву одрицања, с друге стране. На једну страну жену маме Иродијаде и Језавеље, а на другу страну жену призива Пресвета Мајка, и друге жене, мученице, подвижнице и страдалнице. Својом одлуком на коју ће страну, жена одређује не само своју судбину него и судбине многих, на њу упућених.
Пази на себе
Позната је она светоотачка мисао да је пут којим пролази хришћанин ка Царству Божијем узан, трновит, препун препрека. Зато би требало да смо крајње опрезни и пажљиви како према другима, тако и према себи. Али, шта значи пазити на себе и зашто је то тако важно?
Хришћани и власт
Последњих седмица пажња народа била је усмерена на политичка збивања, особито она која се односе парламентарне изборе. Наша опчињеност политиком и тиме ко ће бити на власти постала је доминантна мисао скоро свакога човека. Како се, међутим, хришћанин треба односити према власти.
Како славимо славу?
Нема сумње да је Слава наших предака Богу била далеко угоднија и Јеванђељу Христовом ближа од данашње уобичајене Славе са много јела и пића, а мало љубави и молитве. Жалосно је када видимо како се, у сусрет Слави, покреће читава машинерија за припрему трпезе, бесомучна јурњава и нервоза, а неретко и свађе међу укућанима. А, Светац? Он, нем и озбиљан, гледа са позлаћене даске на источном зиду и чека да се и њега неко ипак сети...
Христос васкрсе!
По завршетку суботе, ноћу, трећег дана после Свог страдања и смрти, Господ Исус Христос силом Свога Божанства је оживео, тј. васкрсао је из мртвих. Тело Његово, људско, се преобразило. Он је изашао из гроба, не одваливши камен, не покидавши синедрионски печат, и невидљив за стражу. Од тог момента војници, сами то не знајући, чували су пуст гроб.
Највећи српски грех
Заиста, који је то наш највећи грех? Који је то грех из кога се касније шире и умножавају сви остали наши грехови, мане и недостаци. Који је то грех што претходи сваком српском страдању, сваком нашем паду и свакој пропасти?
Победа српске душе
Сасвим је вероватно да најтачнији суд о нама не могу изрећи наши пријатељи, већ они који се таквима не могу назвати. Проповед коју је одржао немачки протестантски свештеник Фридрих Грисендорф године 1945. у своме селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских заробљеника, представља најдивнију слику наше народне душе.
Пост као информациона апстиненција
Пост скоро да више и не представља неку значајнију тему разговора, па ни размишљања. Исувише је као тема присутан у нашој свакодневици да полако постаје девалвиран. Људи сматрају да знају све што је потребно да знају о њему. Ипак, постоје нека места о којима и не размишљамо када је тема поста у питању јер се не односе на јело и пиће.
Потреба телесна или похота
Непосредно пред почетак светог Часног поста, мајка наша, Црква, речима светог апостола Павла, позива нас и опомиње „да је већ час да устанемо од сна“. Смисао поста и јесте у томе да нас отрезни и отрезвени; да преиспитамо своје кораке и превреднујемо лествицу вредности; животе своје на стазе врлина да преусмеримо.
Гласно из олтара
Eпархијама Српске православне цркве, враћена је древна пракса да се молитве на Литургији које изговара свештеник читају гласно. Ово је код већине верника позитивно прихваћено, јер коначно и они могу активно учествовати у Литургији, слушајући текст молитве коју свештеник изговара. Многи су били збуњени и питали су се: „Зашто свештеник шапуће сам за себе молитве?“ Желели су да знају садржај тих молитви.
Супружанске свађе
Данашњи бракови, више него у неким ранијим врeменима, обилују веома жучним свађама. То ствара атмосферу непријатељства у дому у ком не успева ништа. Дом и породица се разарају, а људи и појединачно доживљавају неуспехе у сваком погледу.
Између морализма и национализма
Светосавље није ускогруди поглед на свет, који искључује све оно што није у контексту са једном нацијом. То је љубав према свему што је Бог творац саздао. Овако схваћено светосавље престаје да буде својина само српског народа, већ постаје благо целога света.
Српски Златоуст
Скоро да нема народа који у свом постојању није био дариван личношћу која би собом пројавила све оне особине кроз које би се и народ којем припада показао достојним и поштованим међу осталим народима. Наш народ је таквога задобио у личности Светога Саве.
Православни СОС телефон
Сви знају шта је то СОС телефон. А чему служи православни СОС телефон? У неким епархијама постоје и такви. На пример, у Новосибирску. Служба духовне помоћи је овде отворена пре годину дана, и већ је постала веома тражена, позиви на њен број не престају ни дању ни ноћу.
Узалудност решавања проблема без Бога
Када приметимо да се нама, или око нас дешавају лоше ствари, рефлексна и људска реакција је да узмемо ствари у своје руке. И то не мора да буде лоше. Свако од нас има одговорност да се потруди за сопствену добробит. Међутим, док штитимо себе или наше ближње, нашу имовину, наше световне идеале, оно што понекад заборавимо је да заштитимо нашу веру.
Криза у џепу
Све наше тешкоће – плод су нашег живота, наших грешака. Ако нас је, дакле, стигла невоља беспарице, ако су нас дугови прибили уза зид – нисмо се случајно нашли у тој ситуацији. Та ситуација је управо за нас и створена да бисмо исправили неке своје недостатке и извукли корист од тога.
Неправославност православних
Најобичнија ствар је сада чути од људи да је неко „постао православан“. У стварности то значи да се неко „присајединио Православној Цркви“. Једна ствар је присајединити се Цркви, да би постао формални члан Тела Христовог. Међутим, сасвим друга стар је остати православан изнутра, то јест примити дубоки и реални црквени дух и начин живота…
Литургија наша насушна
Литургија, као и друга богослужења и наше личне молитве суштински су делови нашег хришћанског постојања. Другим речима ми смо хришћани зато што се окупљамо на Литургији и заједницу са Богом остварујемо пре и изнад свега заједно са другима са којима чинимо Цркву.
Зашто страдају деца?
Трагедије у којима страдају невини, посебно деца, тешко је објаснити људском логиком. Ми верујемо у Бога који је Бог живих, а не мртвих и дубоко верујемо да Господ љуби пострадалу децу и све невине жртве, као уосталом и све људе и васцелу твар. Зато се молимо за упокојене и односимо се према њима као према онима који су и даље живи у Господу и који чекају васкрсење из мртвих.