О култури општења
Данашње време обликује човека индивидуалца особинама које га чине таквим: саможивог, надменог, самовољног, себичног... Тако моделован човек тешко да може творити заједницу, а и ако се нађе у њој, она или служи да њоме оствари неки свој интерес или као пуки амбијент за егзистенцију. Дијагноза је увек - дијалог!
Интернет зависност
Млади људи у коришћењу дигиталних технологија виде начин остваривања свога бића. Оно што је за хришћанина остваривање иконе Божије кроз литургијски живот у заједници љубави, за технолошке зависнике је „причешћивање“ празним садржајем виртуелне реалности коју они прихватају уместо пуноће литургијске заједнице са Богом и ближњима.
Благословом и молитвом кроз живот
Без молитве ни преко прага – кажу свети оци. Без молитве не приступај ни јелу ни делу; нит’ где полази, нит’ где долази. У овим изрекама састоји се згуснуто искуство хришћанског живота чији је темељни принцип – молитва Богу у свакој прилици и на свакоме месту како би наш живот и активности биле покривене Божијим благословом.
Оно што је корисно за душу
Ако желимо вечни живот потребно је да испуњавамо заповести Божије и да избегавамо осуђивање других. Друге ћемо најбоље поучити делима, а не речима и примедбама. Суд припада Богу. А ми смо грешни као и сви људи. Дужни смо, дакле, да исправљамо своје грешке, и да се молимо за све људе.
«Нека слави свака твар...»
Хришћанин не сме да се меша и да се лакомислено раствара у свакој политичкој сили и покрету, ма које пароле да звуче, са сваком пеном и шумом, код којих је вера другостепена ствар. Наш закон могу бити речи: „На почетку добро исповедање, затим – све остало.“
Живот и смрт
Бесмислено је људско постојање који произилази из пролазности и смртности људске егзистенције. Ако је последња станица човековог живота - смрт, онда, по речима апостола Павла, хајде да једемо и пијемо, јер, више нас неће бити. Човек је створен за вечност и то мења све. Нови живот и нови смисао заблистали су - из гроба!
Шта значи недостојно се причешћивати?
„Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе … Но ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља цвога, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си нам Архијереј, и као Владика свих, предао си нам свештенодејство ове Литургијске бескрвне жртве…“
О крсној слави
Свети Отац Србски, Сава Равноапостолни, дао је нама православним Србима и једну посебну србску домаћу Славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу србску породичну Славу: да свака србска породица слави онога Светитеља на чији су дан наши претци и праоци примили Христову веру.
Сумња у постојање Бога и разлози њеног настајања
Постојање Бога није експериментално доказиво нити практично искуство аргументима засновано и потврђено. Вера у Бога је плод слободе људске личности и ничим условљене нити изнуђене одлуке да се прихвати да Бог постоји. Ван ове слободе постојање Бога је нешто наметнуто, датост коју морамо прихватити.
Бездушност – плод осуђивања
Гнев, непријатељство, осуђивање, чак и на изглед због основаног и праведног разлога, увек је од сатане… Бездушност, нетрпељивост, увреде – све то трује наше срце. Ми морамо у сваком човеку да видимо лик Божији.
Тројезични крсни натпис
Натпис „Исус Назарећанин, цар јудејски“ није формално правна кривица због које је Исус распет на крсту, већ се у Еванђељу по Јовану наводи у теолошком смислу, као месијанска титула. Који је био разлог да се натпис испише на три језика?
Улагање у небеску ризницу
Сва несрећа долази од прешироких погледа на свет. Боље смирено оборити очи, гледати пред ноге и разабирати где треба који корак да се учини. То је најисправнији пут. Ако нашу веру не прати поштовање и труд око извршавање заповести, онда - то није добар улог за вечност.
Људски живот је светиња
Свјетлост Христова која просвећује све и сва, освећује и просвећује не само Христовим првим доласком од Рођења до Васкрсења и Вазнесења, него и Његовим Другим доласком, када ће се јавити знак Сина Човјечијега на небу, када ће проплакати сва племена земаљска и изаћи на видјело сваки човјек и сва дјела људска.
Пастирски приступ зависности од интернета
Нове технологије проовоцирају и стварају нове зависности. Опијени привлачношћу и могућностима интрнет-технологије све мањи број људи покушава и успева да одоли овој ‘’сирениној песми” модерног доба. Може ли се Црква изборити са овом помамом?
Владике на „Фејсбуку”
Није добро априори одбијати све што је модерно, јер ни у старим временима се црква није либила да прихвати најновије технологије, али не треба ни по сваку цену срљати у све што је модерно и популарно . Можда би најбоља порука била она коју је давно изрекао св апостол Павле: ‘’Све испитујте, добра се држите!’’
Литургијска свест данас
Осим у свету и у црквеном (духовном) животу све је видљивији раскорак између љубави и разумијевања. Многи верници данас у потрази за "доживљајем" и молитвеном "атмосфером" на богослужењима, више се окрећу својој "приватној" потреби него што учествују у заједничкој молитви, у Светој Литургији...
Црква и породица
Бог нам је оставио Цркву да буде наша нова, вјечна породица, у којој као дјеца бесмртности кроз Њега постајемо једни другима вјечна сабраћа, и из које узимамо квасац светости и бесмртности – да њиме заквасимо и своје мале, земаљске породице.
Реч утехе
Наше покојнике не занима више ништа земаљско. Скупи споменици, раскошне даће и остало њима нису потребни. Потребно им је наша ватрена молитва за упокојење њихове душе и за опроштај грехова. Свети Теофан Затворник каже да су преминулима молитве потребне „као сиромасима парче хлеба и чаша воде“.
Нека буде што бити не може
Ове године навршавају се два века од рођења владара, епископа, песника и философа Петра Петровића Његоша, свакако једне од најмаркатнијих личности националне историје српског народа. Сјединивши у својој личности духовну вертикалу са културно-политичком хоризонталом, Његош је и свој народ уздигао до висина које припадају само великим народима.
Неколико захтева Хришћанскога живота
Раскорак између онога што мислимо и говоримо да јесмо и онога што чинимо је - огроман. Да би се то двоје сјединило и постало једно, потребно је испунити врло одређене захтеве. Да бисмо се могли назвати православни хришћани - морамо и постојати на такав начин.