Пост на џигерици
За оне који приступају Светом Причешћу, много је важно да им срце није гневно, да није напето, да није наоштрено и кроз гнев усмјерено према ближњем. Каже један наш отац: он пости на води, а једе џигерице свих око њега. И, он прилази Светом путиру да се причести кротким и смиреним Богом. На тај начин, дистанца између њега и Бога, сваким наредним Причешћем, бива све већа и већа.
Унутрашњи бол
Кад човека боли душа повлачи се страх од висине, страх од морске или речне дубине и страх од точкова воза. И ето, људи измучени душевним болом лете с кровова, одлазе на морско дно и лежу на железничку пругу доказујући у пракси да оно што је невидљиво може да боли јаче од видљивог. Дакле, ако видите младог човека с неиздрживом тугом у очима, знајте да је то добар човек. Он чезне за Богом и вечним животом иако сам то још увек не зна.
Како је запад Светог Николу претворио у Деда Мраза
Променила се целокупна Православна традиција, којој је утемељење Црква Божија, а ми се свакодневно оглушујемо на њене позиве. Уместо ње, прихватили смо лажне идоле Запада у виду дугобрадих митских бића, који јашу ирвасе и лете по небесима. Заборавили смо кротост и смиреност Светог Николаја Мирликијског, онога чије име прославља трећина Православних Срба и чији је он заштитник.
Свети Мардарије у Црној гори
Продукција документарног филма ''Пријатељ Божији'' фондације наставља са серијом премијерних приказивања документарно-играног филма ''Свети Мардарије – владика без адресе''. Овога пута у Митрополији црногорско-приморској и епархији будимљанско-никшићкој.
Страни језик
Страни језици су одвајкада били саставни део образовних програма школа на свим нивоима и свим друштвима а тако је, наравно, и данас. Ако томе додамо приватне специјализоване школе страних језика, онда долазимо до закључка да је учење и говорење страних језика напросто постао критеријум писмености. Али, колико је та врста писмености спасоносна у духовном смислу и колико ће нам бити од користи за спасење душе?
Живот у потпуном послушању
Живот у потпуном послушању духовном оцу је део искључиво монашког начина живота и у таквој форми није примењив за вернике "у свету". Добро је успоставити однос поверења са својим парохијским свештеником јер је он и постављен од Епископа као пастир који брине о повереном му стаду. У идеалном случају парохијски свештеници требало би да буду непосредно задужени за духовно руковођење својих верника, да исповедају и дају савете.
Истинско самопоуздање или самоувереност
Лидер, победник, сигуран у себе, самопоуздан… само су неки од атрибута какви би требало да касе човек данашњице. Но, шта је истинско самопоуздање, да ли је свака увереност у себе са хришћанског становишта погрешна, шта значи ослањати се на себе али и на Бога у истовремено, да ли је хришћански људима постављати границе, да ли је хришћански некога одбити, некоме рећи „НЕ“, како се односити према свом неуспеху. И коначно, какав је стварно живот у Христу, а какав ми замишљамо да ће бити па се касније изненадимо или чак разочарамо.
Епископ - икона Христова
Свети апостол Павле говори о узвишеној епископској служби казујући да ко епископство жели, добро дело жели (1Тим З, 1). Настављајући, он набраја и врлине које треба да красе васцело биће једног епископа, јер, по речима светог Јована Златоуста: “Сви треба да гледају на епископа и да по његовом животу уређују свој сопствени живот”. У том духу, исти светитељ саветује епископе речима: “Уколико будеш водио живот достојан (свога чина), нико те неће презирати због узраста, него ће ти се још више свако дивити”.
Завет учиних са очима својим
Блуд не живи у нашој утроби и не налази се у анатомским детаљима. У крајњој мери, код мушкараца блуд живи у очима. Не видиш и миран си. Угледаш и запалиш се. Чак је и Давид пао у ватру случајно видевши женску лепоту.
Да ли су Хришћани данас мученици?
Често заборављамо - бити номинални Хришћанин није исто што и бити истински Хришћанин. Номинални Хришћанин постајемо изјашњавањем на попису, када славимо (питање је и како!) крсну славу, или носимо на себи неко хришћанско обележје. Иако ништа од наведеног није непотребно, то нас не чини Хришћанима. Томе нас чини искључиво једна ствар - хришћански живот.
Шта ће ми Црква када ми је Бог у души?
Ако бисмо иоле, чак и површно завирили у то колико је заиста хришћана у нашем окружењу, били бисмо пренеражени! Истина, велика већина би се данас изјаснила тако, али, брзо би додали да нису фанатични верници који сваке недеље иду у цркву. Јер, шта је њима до цркве и попова када они имају Бога у својој души.
Покајање је убица страсти
Покајање је без сумње основа духовног живота. Без покајања нема приближавања Богу и побеђивања страсти и греховних склоности. Господ нам је дао велики дар – дар исповести, захваљујући којој се ми ослобађамо наших страсти и греховног живота.
Испаштају ли деца родитељске грехове?
Стара изрека „једоше оци грожђа киселога а деци зуби трну“ на најдиректнији начин упућују на схватање да су деца, на неки начин, баштиници родитељских грехова и отплаћивачи њихових дугова. Овакав став уноси стрепњу и узнемирење међу људе, али, ова опомена нема превелики ефекат. Зло и грех се и даље чине без обзира на децу. Има ли, дакле, истине у овој изреци?
О томе где зло обитава
Није потребно никога понизити да би се славио Христос. Није потребно никог другог победити да би смо били бољи хришћани - до саме себе. Наше срце је поприште те битке и ту верујући људи воде своју невидљиву борбу. Оно на чему се заснива аутентична јеванђелска, хришћанска вера, је да је Христос већ победио свет својим смирењем и Васкрсењем и да ту победу ми већ баштинимо.
Подаримо деци смисао за лепоту
Данас већина деце нема много смисла ни за спољашњу, а камоли за унутарњу лепоту јер је савремено друштво узвисило култ ружноће које многи оправдавају тиме да је то реалност нашег времена. Ипак, родитељима на располагању стоји много тога што могу да понуде својој деци као алтернативу и противотров савременом култу ружноће? Потребно је само да буду заинтересовани, мало креативни и да не буду лењи.
Лицемерствo
Опомињао је Господ своје ученике да се чувају се квасца фарисејскога, а то је лицемерје. Говорио име је да то мало квасца све тесто укисели. Човек покретан лицемерјем увек се креће у мочварним и тамним дубинама људске природе, газећи тако достојанство и своје и других. Зато лицемјерје неријетко води ка најтежим гресима.
Гордост – прикривена и опасна
Гордост је опасна, скривена и тешко искорењива, као ништа друго. Опасна је гордост зато што се небо закључава за горде и, уместо неба, ад им се припрема. Гордима се Бог противи - каже Писмо. Само љубав ствара поуздано и живо, а гордост је јалова, зато што јој ништа и не треба ван себе саме.
Под омофором Светог Саве
Пред препуном салом парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару синоћ је одржана београдска премијера документарно-играног филма ''Свети Марарије – владика без адресе''.
Христови тајни ученици
Некако је у природи човека (а ни хришћани ту нису изузетак) да осуђују оне који се истичу у друштву, било своји положајем, влашћу, угледом или имањем. Притом и не помишљају да управо тај кога они осуђују на основу спољашњих признака, може бити неупоредиво ближи Христу него они који осуђују.
Корист од болести
Болест је једно од средстава које нас призива духовном преображењу. У питању је својеврсна егзистенцијална криза. Нама се даје пауза. На неки тренутак лишени смо могућности активног социјалног живота. Одређени део времена морамо да останемо насамо са собом, понекада издржимо снажан физички бол, понекада просто немоћ.