Много религија, један долазак: Христос као Божији одговор
Разноликост религија је последица човекове слободе и отпадања од Бога. Одвојен од Извора, човек је почео да замишља Бога на безброј начина. Али Бог није оставио човека у заблуди: у Христу је Сам дошао да покаже Истину. Зато Хришћанство није једна од многих људских претпоставки о Богу, него сведочанство о Његовом личном доласку у свет ради спасења.
Питање које Страшни суд неће заборавити
Уместо живота испуњеног успехом, друштво нас све чешће води ка празнини. Међутим, Страшни суд неће мерити наше титуле и богатство, већ само једно – колико смо љубави унели у животе других. Јер, једини исправан одговор на крају нашег пута биће живот посвећен служењу. То је пут истинске радости.
Ћорсокак
Сами стварамо своје слепе улице. Сами одсецамо излазе из њих. Али, милост Божја је толико велика да, чак и када се сви путеви одсеку и сви мостови спале, Господ отвара нови пут који води ка Њему и гради нови мост који нас повезује са Њим. Насупрот свим изгледима и под било каквим околностима, имамо шансу да искористимо ову чудесну прилику. Изгубивши све и лишени свега, тада морамо поставити једно једино и најважније питање: „Господе, шта очекујеш од мене? Шта да радим да бих Ти угодио?“
Несаница: Благослов у тами
У тишини несанице, човек се не сусреће само са умором, већ са сопственом дубином. То је сурова школа самоће у којој се најлакше налази пут ка Богу. Кроз немир ноћи откривају се заборављене ране, али и светлосни зраци савести који лече. Многи су управо у тим часовима без сна први пут завапили – и нашли Онога кога нису могли чути док су спавали.
Тишина која рађа светост: Свети Јоаким и Ана у светлу данашњег човека
Док свет јури за видљивим успесима и резултатима, живот Јоакима и Ане, које данас прослављамо, открива моћ невидљивог. У њиховој свакодневној борби и чежњи за дететом рађа се сила која преображава време, дом и будуће генерације. Радост и вера које су оставили нису само успомена - већ тајна која наставља да дели светлост и мир, и у данашњем свету препуном немира.
Mали Божић
Не бојте се ни смрти, не бојте се ни ђавола. Гле, пред нама и над нама је, испред нас и око нас, и свуда у свима световима Она – Пресвета свемоћна Богомајка. Јача од свих смрти, јача од свих грехова, јача од свих ђавола, јер нам је родила Победитеља смрти и Спаситеља Господа Христа. Зато Њено име, Њена личност, Њено присуство на небу и на земљи испуњује неисказаном радошћу сва створења Божја. Јер кроз Њу и од Ње Господ све спасава пакла, све спасава греха, свима се отвара Рај, свима се отвара Царство Небеско.
О Пресветој Богородици и тајни човечанства
Зашто Православна Црква слави Рођење Пресвете Богородице, догађај о коме Свето Писмо не говори ништа? Овај празник открива дубоку тајну: Богородица није само чисти плод људске историје већ и тријумф Божије замисли о човеку. Кроз њен живот, и у њеном рођењу, Црква види наш пут ка Христу и открива истинско призвање човечанства.
Јеромонах и зид туђе муке
Један тренутак храбрости и милосрђа одлучује између живота и смрти, показујући како присуство Христове љубави може заштитити најслабије. Свако деловање према ближњем, па и ономе који чини зло, открива истинску природу Бога међу људима. Путеви Господњи су често невидљиви, али милост увек допире до оних којима је најпотребнија.
Вера у доба мрака: Зашто је светлост прогнана?
Свет више не расправља – он се судара. На једној страни стоји идеологија која брише корене, веру и идентитет; на другој, тишина која чува крст, породицу и светлост која није од овог века. То није борба за власт, већ за душу човека. У овом судару светова, Истина не виче – она стоји.
Извор наде: Прича о чуду које је променило један живот
Од давнина се верује да арханђел Михаило штити и исцељује људе. Бројне приче сведоче о његовим чудесним интервенцијама у животима оних који су се у невољи обратили њему. Ова прича о породичној трагедији која се претвара у чудо, говори о томе како се на извору посвећеном архангелу Михаилу, вођи небеских војски и заштитнику Цркве Христове, чудом излечио глувонеми дечак.
Анђео чувар – мит, симбол или стварност?
Неко нас чува, и онда кад мислимо да смо сами. Не видимо га, не чујемо, али га понекад осетимо – у тренутку мира, у гласу савести, у избегнутој несрећи. Анђео чувар није бајка, већ тихи сведок нашег живота, који прати човека од крштења до смрти. И кад све утихне, он остаје...
Божији Матрикс Љубави
У срцу створеног света куца тајна Љубави – невидљиви Божији поредак у који је све уткaно и ради кога све постоји. У њега је ушао отров смрти и самољубља, претворивши рајски врт у простор бола и пролазности, али није угасио светлост која га је родила. Та светлост се оваплотила у Христу, Који је сишао у нашу смрт да би нас узвео у Своју бесмртност, оставивши нам у Цркви лек бесмртности – Свето Причешће. На крају времена, Његовим коначним доласком, све створено биће обновљено и просијати у пуноћи живота, љубави и светлости.
Старац Тадеј: Да срце, ум и воља постану једно
Дух не спава – он непрестано живи, тка и прима, чак и кад тело мирује. Светлост Божија не може се примити подељеним срцем, већ само кроз љубав која преображава човека у целину. После смрти, душа наставља пут ка ономе чему је стремила на Земљи – ка светлости или сенци, ка сродним душама или духовној самоћи. Космос одговара на мисли, а човек својим избором налази свој дом у дому Оца – у стану који је сам припремио.
Снага у слабости: Како страдање и молитва откривају Божји промисао
Живот нас често изненади болом и тешкоћама. Када се то догоди, многи се питају: „Зашто се ово дешава баш мени? Међутим, управо у тим тренуцима слабости и страдања, можемо открити невероватну снагу. Апостол Павле пише: „Моја сила се у слабости показује“. Зато само прихватање воље Господње ослобађа од страха и води ка истинској радости душе.
„И у добру и у злу“ – Православни поглед на брачну кризу
Љубав у браку није осећање које траје, већ одлука која се обнавља. Када блискост утихне, а тишина постане свакодневица, управо тада почиње подвиг верности. Брачна криза није знак краја, већ позив на дубљи духовни почетак. У свету где се све мери успехом, брак остаје простор где се учи жртва, трпљење и љубав која води ка Вечности.
Срећна Нова година: тајна 14. септембра
Док се свет припрема за прославу Нове године 1. јануара, Црква своју годину почиње у тишини, 14. септембра. Овај датум није случајно изабран, већ симболизује почетак новог духовног циклуса, укорењеног у библијској традицији и историји хришћанства. Уместо буке и ватромета, овај празник нуди прилику за размишљање о времену као Божијем дару и позив на обнову срца, а не само календара.
Појас Пресвете Богородице – невидљиви штит верних
Појас Пресвете Богородице представља вечни симбол заштите, милости и непрестане Божје љубави. Његова чудотворна моћ, кроз векове потврђена бројним исцељењима и чудесним догађајима, повезује прошлост и садашњост. Чак и у савременом животу, препуном стреса и неизвесности, он остаје духовни мост који омогућава унутрашњи мир и блискост с Пресветом Богородицом. Празник 13. септембра истиче снагу вере и значај молитве као пута ка духовној равнотежи.
Не бојте се оних који вам могу убити тело...
Наша света Црква се 13. септембра сваке године молитвено сећа и прославља успомену на пострадале и пред Господом просветљене Свете Новомученике Јасеновачке. Овај празник у свима нама буди посебне осећаје, јер Јасеновац је друго Косово, српски Јерусалим који не смемо да заборавимо. Данас се духовна туга и радост међусобно се прожимају, јер се сећамо страдалих предака који су на окрутне начине изгубили своје овоземаљске животе, али се радујемо што су они наши молитвеници пред Господом молећи се за спасење нашега рода.
Повратак преподобног Александра Свирског
Данас прослављамо светог Александра Свирског, великог угодника Божијег. Његово присуство и после смрти, Бог је посведочио чудесно: лета Господњег 1998. у Петрограду пронађене су његове мошти, које су комунисти сакрили 1918. године. У рендгенолошком кабинету судско-медицинске експертизе, за време молебана после завршетка идентификације моштију, почело је мироточење које је било праћено јаким благоуханијем. Свети Александар Свирски иначе је једини Новозаветни светитељ коме се Господ јавио у сва Три Лица, као Старозаветном Авраму.
Смрт Претече – огледало света без Бога
"Да ли се овај свет претворио у лудницу? Људи неће Бога, неће ни највећег Праведника у овоме свету. Чиме ћете Христа заменити? Чиме Светог Јована Крститеља? Собом!? О! мољци, о, комарци смртни! Људи кад полуде од гордости и самољубља, онда им не треба Бог, онда им не треба Правда Божија." Ове речи изговорио је Пророк кога је Бог дао у наше време, Свети авва Јустин, на велики празник који данас прославља наша Црква, Усековање главе Светог Јована Крститеља.