Није нимало случајно то што Библија почиње причом о стварању света, о изградњи Васељене. Господ је због нечега одлучио да нам открије ову тајну, да нам каже нешто о томе шта се дешавало у свету кад у њему није било човека. Хајде да покушамо да видимо шта је то.
Као што је дисање потреба, тако је и молба за нечим потреба. Недопустиво је да молитвом нешто не затражиш. Јер као што треба да дишемо да би живели, тако нам је потребна и Божија помоћ коју, само ако то желимо, можемо лако да добијемо.
Живимо у времену у којем егзистенцијалне напетости стварају све већи раскорак душевних сила у човековој личности. Људи су збуњени и распети између онога што им се нуди и онога што би желели. Све је више људи са психичким проблемима. Где их решавати?
Народна душа није нешто одвојено од нас појединаца; она је органско јединство свих душа свију појединаца. Ма шта ти радио, ма шта мислио, ма шта осећао, - твој рад, твоја мисао, твоје осећање, прониче сву народну душу, улази у њу са свима својим пороцима и врлинама, гадостима и радостима. За здравље наше народне душе одговоран је сваки од нас, и највећи и најмањи, и најученији и најнеписменији, и највиђенији и најпониженији.
У нашем друштву, поготово током великих празника, влада права помама за алкохолом. Пију сви: стари, млади, мушкарци и девојке… Завладала је напросто мода пијанчења при чему је похвала таквог понашања постала подразумевајућа. Пошто је и у нашем народу алкохолисање прихваћено као неко нарочито добро и по здравље корисно, ево шта на ово каже наше освештано предање.
Ево нам се сасвим приближио значајан дан - Рођење нашег Спаситеља и Господа Христа. У сред овосветских припрема за тамо неке празнике и „најлуђу ноћ“, ми хришћани смо већ у озбиљним припремама за Божић како бисмо у достојном расположењу дочекали Рођендан Богомладенца Исуса, Сина Божијег. Ако не схватамо ко је Исус Христос и шта је тако значајно учинио за нас да бисмо Га поштовали, ево објашњења.
''Страшно је пасти у руке Бога живога'' - говоре свети Оци. Један од најлакших начина који доводе до најтрагичнијих судбина јесте - употреба речи. Колико је само гробова ископала реч?! Зато, ваља добро размислити и измерити реч коју упућујемо јер она се гнезди у срцу човечијем. Што на срцу то на устима, што на устима - то на делу!
Шта да исповедим на исповести? Заиста реално питање, дубоко и истинско питање живљења по вери. Исповест изискује сагледавање сопствених поступака које често заборавимо или их готово не сматрамо као преступе. Првенствено је потрбно знати шта уствари значи исповест.
Ма колико безбожничка пропаганда покушавала да "раскринка" Хришћанство и хришћанске празнике сведе на мит, обману или измишљотину, они су итекако живи и веома их је тешко искоренити из човековог живота. Хришћани и даље славе Божић и ките јелку стављајући на њен врх звездицу у знак сећања на ону звезду што је сијала над витлејемском пећином...
Оговарање свештеника, критика њиховог понашања, мерење њихове имовине, правдање својих њиховим гресима и још много тога, постало је саставни део живота огромне већине нас православних хришћана. Истина, и свештеници греше, али, како би требало да се ми односимо према њиховим гресима?
Увек када говоримо о расположењима и стањима на уму имамо њихово психолошко, душевно и духовно поимање. Међутим, ретко и размишљамо о томе какве последице наша расположења остављају на наш телесни састав.
Основна улога старатеља, односно крштеног кума, представља старање о животу онога који се спрема за Свету Тајну Крштења. Крштени кумови су сведочили Цркви да ће деца, коју су држали на крштењу, бити васпитавана у хришћанској вери.
Славимо Божић, прослављајмо Творца и рођење Богомладенца Христа и радујмо се, прослављајмо живот, породичност, заједништво, јер је Бог и заједница и породица, а ми смо иконе Његове.
Неизмерно је корисна за човека молитва. Уста и језик који се често вежбају у молитви и читању речи Божије задобијају освећење, постају неспособни за празнословље, за смех, за изговарање лакрдијашких, срамних и покварених речи.
У ваш нови живот нећете моћи да понесете ствари које сте имали овде. Духовне вредности које сте овде накупили биће једина срећа на коју ћете моћи да рачунате. Ако сте живели животом пуним љубави према другима, створили сте своје богатство. Зато, покушајте да живите испуњено и будете срећни док сте овде. А тамо ћете понети само оно што сте овде дали.
Христов Пут никада не може бити лак и удобан, као што су други путеви, који воде у погибао. Пут Христов остаје узак, попут уских и неприметних врата, која воде у Царство Христово.
Имате свету обавезу да своје дете васпитавате у страху Божијем; морате га исправљати због непослушности - али више немате право да га васпитавате на традиционалан начин. Како смо пали тако ниско? То се ради искључиво са једним циљем: намамити човечанство у замку пакленог неморала. И они се усуђују да то назову „људским правима“. Дело сотоне је достигло свој врхунац. Нико не жели да чује глас Цркве, никоме није стало до Истине. Када неко казни своје дете, оно ће одмах дотрчати, витлајући својим „људским правима”: „Како се усуђујеш да грдиш сина што се упушта у разврат? То је једно од његових права.” Замислите само то! Игра је готова. Шта друго можете рећи?
Јединствени исправни пут за исцељење од неурозе и задобијања душевног мира јесте кроз исправну Православну веру, покајање и исправљање свог живота сагласно са заповестима Божијим. Главно за човека јесте схватање греховних извора својих болести, жеља да се човек промени, и са искреним покајањем обрати Господу.
Шта одводи тинејџере, васпитаване у оцрковљеним породицама, из Цркве? Да ли је за расцрковљење младића и девојака заслужна криза вере, неприхватање лицемерја или тежња к греху?