Духовни живот и дубина пада
"Познајем високо моралне људе који су напрасити, ћудљиви, свадљиви и стално малтретирају своје колеге и вољене својим хировима, иако се често причешћују. Познајем и оне који нису тако високо морални, али који саосећају, дају милостињу и ни о коме не говоре лоше. Духовни живот много је виши и шири од сваког морала; не уклапа се у схеме и формуле. Не одређује се дубином пада, већ дубином покајања, не дужином сукње, већ милошћу према људима." - Архимандрит Павел Пападопулос говори где нас понос води својом „чистотом“.
Небесна војска
Светитељи нису пацифисти у оном јефтином смислу које намеће говор „политичке коректности“. Они нису „ваздушни анђели“ који деле слаткише. Светитељи су другачији, као што се Бог разликује од свега што људски ум може разумети. Они могу притећи незаштићеном у помоћ; могу да смире грубу и горду силу оних који се наслађују насиљем и свесном подлошћу. Све се то дешавало стотине пута, ако и не и хиљаде пута, у историји. Зато, нема никакве основе мислити да је свето учешће небесних помоћника постало немогуће у наше данашње дане.
Главна тајна послушности
Заволети Бога и заволети децу - на тим двема заповестима почивају закон и пророци, породица и Црква, земља и држава, царство земаљско и Царство Божије. Велики педагог Ушински је рекао: Љубав је једино средство да се душа детета потчини. Ко слуша другога из љубави, тај се потчињава већ по закону сопствене душе и од туђег посла прави свој.
Свети ава Јустин: Други Ускрс
Доказ да ћемо и ми васкрснути на дан Страшнога Суда јесте и данашњи велики Празник, када је тело Пресвете Богомајке узнесено изнад свих Небеса. Јер, Она је прва испунила Еванђеље Господа Христа. Пресвета Богомајка родивши нам Спаситеља, све је Његове заповести испунила на земљи и тако показала пример свима људима да и ми то исто чинимо. Не само то, Она свакоме даје силу и моћ, ко Јој се обраћа и извршује заповести Господа Христа.
Место где су чуда могућа
На самој међи која дели Србију и Црну Гору, на земљи која се сматра и свачијом и ничијом, чуда доживљавају сви без разлике – православци, католици, муслимани, атеисти... Ово смо заиста и сами доживели на Дан Светог арханђела Гаврила у манастиру Куманица у Полимљу.
Гордост је гроб љубави
Гордост је атентат на све врлине. Она је смрт свакога добра. И пуноћа свакога зла. Гордост је, на првом месту, гроб љубави. Онде где има гордости нема љубави. Љубав значи потпуно и свеопште спајање. Гордост значи потпуно и свеопште раздвајање. А нама је љубав заповеђена. И то не нека споредна, узгредна, мала или половична љубав, него цела, свецела и свеобухватна љубав, љубав без компромиса и без граница.
Опрез: лажне кинеске иконе
У Кини постоје фабрике које производе православне крстове и иконе. Не оригиналне, већ лажне, за тржишта православних земаља. Приликом штампања, лица Спаситеља, Богородице, светаца, које лепе на дрвене подлоге, леже је тачно под ногама радника. Схватите шта раде! Не можете упоредити икону Бога са телефоном, рачунаром или било чим другим што се сада јефтино производи у Кини. Наравно, ако је неко купио ову икону и молио се испред ње, нема разлога за бригу. Господ не дозвољава скрнављење своје светиње. Али бити укључен у стварање или дистрибуцију таквих наводно црквених производа духовни је злочин.
Више мислити и мање говорити
Господ је рекао: “За сваку празну реч коју рекну људи ће дати одговор” (Мт 12, 36), то јест за сваку сувишну и празну реч, а колико тек је злих и лажљивих речи! Зато ће као тужилац човеков на Страшном суду постати његове сопствене речи. Зато мудар човек размишља о речима, а причалица их сипа као песак из вреће...
У ниском старту
„Енглески за две недеље,“ „Чишћење целог организма за десет дана,“ „Тајне свих древних цивилизација у два тома.“ Ово су рекламе које показују духовно стање савременог човека. Сви хоће све и сад. Али, општа јагма за успехом и коришћу ''на брзину'' доноси прегорке плодове. Ако брзина у свакодневном животу доноси понекад и трагичне последице, замислимо какве су тек оне у духовном животу?!
Таворски облак
Постоје многе појаве у нашем видљивом свету које привлаче огромну пажњу како обичних људи тако и науке. Међутим, наука пред њима остаје без одговора и објашњења. Једна од таквих појава јесте и појављивање благодатног облака сваке године 19. августа на планини Тавор у Израелу, на којој се преобразио Господ наш Исус Христос.
Ефески мученици: доказ вере у васкрсење
Сви садржаји са којима се сусрећемо у животу по Христу и у Христу: богословљу, пастирком раду, богослужењу, житијима светих, свакодневним односима међу људима хришћанима, укорењено је у вери у васкрсење. Без овог догађаја целокупно хришћанство била би једна велика бесмислица, обична профана идеологија на подужем списку идеологија. Зато, погледајмо и чудо које доказује нашу веру у васкрсење, које се догодило Светој седморици мученика у Ефесу и које данас прославља наша Црква.
Беседа старца Гаврила о чуду у манастиру у Евији
Старешина манастира Светог Давида у Евији, игуман Гаврило, у својој беседи изнео је јуче нове податке о чуду које се десило приликом пожара који је запретио овој светињи. Немоћни пред ватреном стихијом испред манастира, били су повређени и ватрогасци, које је само Милост Божија спасила, док се свеће у олтару цркве поред пламена високог и до 70 метара, нису ни истопиле...
Слобода – то је Христос
У свету влада права помама критизерства на рачун Хришћанства и његових вредности које су, суштински гледано, заокружиле цивилизацијски идентитет човечанства дајући му етичке димензије које оно никада не би имало без Христа. Све данашње флоскуле које се односе на питања права и слобода људи само је демонска рика празнине која прети да пороби човека и претвори га у бесловесну гомилу жеља и потрошње.
Чудо Богородице Хароске: и ове године процветали љиљани (видео)
Гомиле ходочасника крајем августа хрле у Цркву манастира на острву Липси у Грчкој, да се поклоне икони која је повезана са јединственим чудом цветања осушених грана љиљана, које се од 1943. понавља сваке године. Тако су цветови љиљана пред празник Успења Пресвете Богородице процветали и ових дана.
Шта је горе: шала или грдња
Два греха, гледајући споља, супротни један другоме - засмејавање и псовање - имају много заједничког. Свети Јован Златоуст, говорећи о погубности ових грехова које оскрвњавају душу човека, упоређује језик лакрдијаша и псовача када почињу да се боре, са руком намазаном ђубретом, којом човек хоће да додирне хитон Господњи.
Главна је победа над собом
Када чујемо реч подвиг, већина нас у мислима види слику необичних дела несвакидашњих личности, које красе изузетне одлике. Међутим, ми смо обични људи и неки велики подвизи нису за нас. Пред нама је само подвиг свакодневног живота: казати нешто у правом тренутку, потом у право време нешто прећутати, нешто не приметити у прави час, или пак приметити. Свако је у могућности то да постигне, а то је управо оно што се захтева од једног хришћанина.
Риба Светог Петра
Деловање Божјег провиђења и у малом увек је упечатљиво: медаљон са ликом Богородице није остао да лежи у муљу на дну језера, већ га је покупила управо она „Петровска риба“ о којој се говори и у Јеванђељу, а коју је касније уловио израелски рибар. Медаљон је на крају дошао у руке православке, што је опет чудо, будући да је израелски град Тиберијада традиционално јеврејски, а хришћанска породица је веома ретка у овом месту.
Кад Бог гаси ватру... (видео)
После чуда у манастиру Светог Давида у Евији, после чудесне кише у селу Прокопи , које је угасило пожаре, догодило се ново велико чудо и у цркви Свете Тројице на Маратонском језеру. Свештеник у овој парохији, одмах након гашења пожара, снимио је видео запис, на коме се јасно види да је у време пожара постојала "линија" преко које ватра није смела да пређе.
Страдањем до благодати
Они који су дубоко уронули у дух покајања, њима су страдања нормална ствар, и не доживљавају их као нешто негативно, већ их са дубоком захвалношћу Богу прихватају, осећајући се увек као кривци и дужници Божији. И увек гледају да неку поуку из страдања извуку, доживљавајући их као васпитање и као лекцију у школи спасења.
Агонија самоће
Страх – то је агонија човечанства… Тешко га је до краја разумети и немогуће га је сасвим излечити. Могуће је само исцелити га Небом или заглушити га земљом, прикрити бригама. Од ове се муке може само на неко време одвући пажња – различитим плановима, надама, кратким земаљским радостима. Јер како излечити страх човека који се боји дубине свог бесмртног “ја”, бездана свог злочина, или крајњег предавања себе Богу?