Бог нас трпи
Старац Пајесије: Бог трпи све ово што се данас дешава. Трпи да зли људи не би имали никакав изговор. У неким случајевима Бог делује одмах, а у неким другим случајевима чека и не указује одмах на решење. Очекује од човека трпљење, молитву, борбу... Како је Бог благородан!
O покајању - Патријарх Павле
Покајање је темељ, надградња и круна духовног живота свакога хришћанина. Ништа тако сликовито не сведочи о суштини покајања као јеванђелска Прича о блудном сину. Ако би све књиге Новога Завета нестале, ова прича би била довољна за спасење душе човекове.
Старац Пајсије: Када се све има, а ништа не цени
Младе генерације, окружене обиљем, често не умеју да цене оно што имају. Кад хлеб постане безначајан, а живот се сведе на тражење удобности, себичност постаје правило. Зато Бог зато понекад шаље оскудицу - не као казну, већ да пробуди савест. Али и она је узалудна ако душа не схвати њену поруку.
Кад подсмех приближава Богу
Владика Николај: Они који нам се подсмевају због наше вере, лајући иза наших леђа кад ходимо ка храму, несвесно нас управо приближавају Господу. И на њих је мислио Христос кад је заповедио: љубите непријатеље своје. Чинећи нам земљу тесном и неподношљивом, они нам Небо чине милим. У том парадоксу страдања и милости скрива се једна од најдубљих истина хришћанског живота.
Владика Николај: О вазнесењу Господа
Благосиљајући људе, Господ се узносио на небо. Овим је Он открио велику практичну науку за нас. Благосиљајући ближње, и само благосиљајући, и ми се можемо духом узнети на небо. Благосиљањем ми себе уздижемо, проклињањем падамо. Што дајемо то и примамо: ако благослов – благослов, ако ли клетву – клетву. Дакле: услов нашег духовног вазнесења јесте благосиљање.
Зашто је Христос отишао?
Кад родитељ посети своју децу у даљини, па исплати дугове њихове, и обезбеди добро васпитање њихово, враћа се огњишту своме, да чека повратак деце. Тако се и Спаситељ света, свршивши Своје дело на земљи, вратио у Небеску престоницу Своју. Вазнео се Небеса васкрслим телом Својим, но Духом Својим остао је у Цркви Својој, пребива у њој и данас, и пребиваће до кончине времена.
Сведочанство суза
У духовним стварима ништа не треба чинити на силу. Када се молиш у Светињи не пребивај у грчу, не врши никакав притисак на себе да доживиш и осетиш било шта. Чак и када презиреш демона не не чини то видљиво и насилно, већ уз помоћ божанске благодати. А она долази када се испразнимо од себе и отворимо срце за Њега. То се јасно види. Сведоци су сузе које лију из раскрављеног срца.
Живе иконе
Верујте да вас Спаситељ увек посматра и види вас све са свим вашим мислима, жалостима, уздасима, у свим вашим околностима, као на длану. Молите се пред иконом Спаситеља, као да сте пред Њим Самим. Човекољубац је присутан и очима, на њој насликаним, тачно гледа на вас. Очи су Господње на сваком месту, значи, и на икони; и слухом изображеним на њој, слуша вас. Наратор: Маријана Ђерић
Шапат Духа у песми и камену
Како је могуће да је наш прости, неук народ оставио за собом поезију каква опија душу, рукотворине какве и данас задивљују, речи дубље од књига и храмове што пркосе времену, да га ниједан појединац, ма колико даровит и школован, није до сада ни стигао а камоли престигао? Само један одговор стоји иза тога: надахнуће Божије. Без Духа Светога који је народ водио, надахњивао и укрепљивао, све те творевине биле би немогуће.
Лудило: Божија казна или последња милост?
Када се човек, који је годинама чинио зло, одједном нађе у тами лудила - без речи, без контроле, без разумевања - да ли је то само казна, или последњи позив на покајање? Можда разум више не служи, али душа још дише, страда и памти пред Богом. А онај који је годинама трпео - без гнева, без освете, са сузом у тишини - да ли управо он постаје тихи посредник, жртвени молитвеник за спасење онога који га је мучио? У свету где страдање често изгледа бесмислено, може ли то бити најдубљи пут до милости?
Повратак Извору
Гледајући свет који нас окружује и све што се у њему збива човек не може а да не осећа стрепњу, страх и безнађе. Али, није далеко дан када ће се људи окренути истинским вредностима богољубља и човекољубља у потрази за вечно новом благословеном надом, уместо лажне, коју нуди наказни обезбожени свет.
Да смо хришћани... (Патријарх Павле)
Хришћани не смеју да се парниче међу собом, а нарочито да наносе једни другима штету. Хришћани би требало да се у миру и трпљењу односе према ближњем имајући стално на уму вечни живот и удео сваког дела и речи учињеног и изговореног сада и овде.
Владика Николај: Црква је стуб истине
Кад се свет убрза и почне да хита ка својој пропасти, манастири постају камене барикаде против заборава, самоће и бесмисла. У времену када се све мери профитом, а и душа би, да може, била претворена у услугу на менију, некоме смета да постоје места где човек није купац него покајник, где се не троши него спасава. Али да ли су манастири застарела прошлост коју треба „освежити“ или последње уточиште непроменљивог, тишине и светлости? И ако је дух оно што нас чини људима, зашто се толико журимо да га заменимо пепелом?
О смирењу
Душа смиреног човека је као море. Камен који бациш у њега за тренутак заталаса површину, а затим потоне у дубину. Тако и невоље брзо тону у срцу смиреног човека, јер је са њим сила Господња.
Није спасење трен (Патријарх Павле)
Спасење је дуготрајан и напоран пут којим човек ходи до свог коначног циља – Царства небеског. На том путу пролази три најзначајније етапе: од роба преко најамника до сина. Пуноћа је у синовској љубави према Оцу.
Писмо старици о васкрсењу тела – од праха до славе
Смрт није крај, већ прелаз у вечност - то је срж наше вере, вечни одјек Васкрсења. Као што је Христос васкрсао, тако ће и свако тело, иако се распадне у прах, бити обновљено у слави. Свети владика Николај Велимировић подсетио нас је: небеска тела биће чиста, нетрулежна и неизмерно лепша од оних што познајемо - као што цвет надмашује корен из кога је никао. Ако је Бог могао створити свет ни из чега, зар неће моћи да оживи оно што је већ једном дао?
Заповест о љубави - Патријарх Павле
Скоро да нема човека коме љубав према своме пријатељу неће бити нелогична и неразумљива, али, љубав према непријатељу – разгалиће срца само незнатно малом броју људи. У чему се огледа љубав према неријатељу?
Разговор са Небом: О молитви Богородици, Анђелима и светима
Када се молиш Небесним Силама немој да их замишљаш страшнима, недоступнима, немилостивима: не, то су створења прекротка, смирена, благочестива, која воле, доступна и љубазна, радо послушна, блиска онима који их са искреном вером и љубављу призивају у својим молитвама. Њима је врло драго да виде нашу жељу да себе учинимо њиховим суграђанима, чему смо и призвани по благодати Исуса Христа у Пребожанственој Тројици. Наратор: Маријана Ђерић
О доказу бића Божијега - Владика Николај
Један друг Ваш говори Вам непрестано: нема Бога! Једном у узбуђењу ви сте рекли своме бедном другу: Бога има, а тебе нема! И нисте погрешили. Јер они који се одвоје од вечног Животодавца у овоме свету, биће одвојени и у ономе. И тако ни овде ни тамо неће знати за величанственог Створитеља свих створења. А бити одвојен од Њега горе је него не бити... Наратор: Маријана Ђерић
O прекршеном завету
Суочен са неизлечивом болешћу свог вољеног детета, очајни отац је понудио завет Богу. Услишена молитва је као чудо вратила здравље његовом сину. Али, уместо захвалности, отац је смислио лукав план да превари Бога и не испуни свој завет. И дете се потом опет разболи и - умре. У свом одговору, владика Николај каже: Да ти се ништа није догодило због нарушеног завета, ти би безбрижније него икад наставио низати грех за грехом; дете би се твоје привикло твоме грешењу, и временом би обоје изгубили душе. Овако, Створитељ је окренуо твоју неправду на спасење и детета и тебе. Због тога не ропћи на немилост Свевишњега, него му благодари на милости...