О значају молитве за свет
Свакодневно искуство нам говори да чак ни они који душом усвајају Христову заповест о љубави према непријатељима, не успевају да је остваре у свом животу. Зашто? Пре свега зато што волети непријатеља не можемо без благодати. Међутим, када би људи схватили да ово превазилази њихове природне моћи и тражили од Бога благодатну помоћ, свакако би и добили тај дар.
О противницима вере
Када бисмо само проникнули у то да су наши противници и непријатељи, заправо, највећи непријатељи самима себи – носиоци казне у својим недрима – страх би нас напустио. Зашто бисмо стрепели од оних што сами себе прождиру? Уместо тога, пригрлимо Христа свим срцем, и сваки ће се страх попут сенке повући из наших душа.
Када Богородица пружи руку
Молитва родитеља никад не остаје без одзива на Небу, нарочито када се упућује Царици свих, Пресветој Богородици. У овој истинитој причи, нежна Њена заштита сишла је као светлост у таму – када је девојчица нестала под таласима реке. А све је почело са љубављу према икони на зиду.
Свети апостол Павле
Човек, рече једном владика Николај, није само оно што може стати у гроб, већ оно што не може стати у читаву васиону. Да човек, уистину, уз Божију помоћ, може чинити чуда, доказује и свети апостол Павле, сићушан слабашни старац, који је својом боголикошћу срушио читав један стари свет са свим његовим схватањима, веровањима и заблудама и, на његовим рушевинама саградио нови свет, утемељен на личности Христовој...
Кад Христос узме наше срце у Своје руке
У овом свету, који изгледа као да тоне у злу, радост је видети оне који се не предају, који се боре да добро победи у њима самима, а затим и у свету око њих. Свако од нас добио је од Бога дарове - не као терет, него као крила. Крила за борбу која није против људи, већ против таме у нама. Кад избегнемо замке греха и срце своје ставимо у Његове руке, Он га неће згњечити - већ преобразити. И душа која се тако освети Њиме, мирисаће на Небо, и све око себе ће светлити Његовом светлошћу.
Шта је то духовни живот?
Живот је Божански дар. А духовни живот је наш непрестани труд да се удостојимо божанског дара у нама. Нико од нас није то ни купио ни платио, него нам је вечна Љубав то даровала. Дар се заиста не плаћа ничим. Зато је дар - дар. Али онај ко прима дар, и то тако драгоцен као што је живот, мора се бар показати достојан тога дара.
Богородице Дјево, радуј се!
Чудеса нису плод знања, већ чистоте и детиње искрености. Пресвета Богородица је наградила неписменог монаха који је целог живота говорио само: „Богородице Дјево, радуј се“ - и из његовог гроба изникао је цвет на чијим је листовима била исписана Њена молитва.
Достојно јест
Песма „Достојно јест“ посвећена је Богородици и њу је архангел Гаврило записао једном приликом на Светој Гори. Тамо се налази и истоимена икона. Од тада се ова Анђелска песма разнесе по целоме свету, да је сви православни хришћани певају Пресветој Богомајци. А света икона Пречисте Богородице, која се налазила у цркви оне келије и пред којом се десило ово чудо, би од отаца Свете Горе пренета у велелепну цркву Протата, где се и данас налази.
Када клевета утихне, истина остане
Истинска част не зависи од људског суда, већ од чистоте душе пред Богом. Клевете могу повредити срце, али истину не могу поколебати – она остаје постојана и светла као зора после олује. Онај ко брани част Божију, има у Њему и заштитника сопствене части. Јер лажи пролазе, а истина – стоји довека.
Бог нас трпи
Старац Пајесије: Бог трпи све ово што се данас дешава. Трпи да зли људи не би имали никакав изговор. У неким случајевима Бог делује одмах, а у неким другим случајевима чека и не указује одмах на решење. Очекује од човека трпљење, молитву, борбу... Како је Бог благородан!
O покајању - Патријарх Павле
Покајање је темељ, надградња и круна духовног живота свакога хришћанина. Ништа тако сликовито не сведочи о суштини покајања као јеванђелска Прича о блудном сину. Ако би све књиге Новога Завета нестале, ова прича би била довољна за спасење душе човекове.
Старац Пајсије: Када се све има, а ништа не цени
Младе генерације, окружене обиљем, често не умеју да цене оно што имају. Кад хлеб постане безначајан, а живот се сведе на тражење удобности, себичност постаје правило. Зато Бог зато понекад шаље оскудицу - не као казну, већ да пробуди савест. Али и она је узалудна ако душа не схвати њену поруку.
Кад подсмех приближава Богу
Владика Николај: Они који нам се подсмевају због наше вере, лајући иза наших леђа кад ходимо ка храму, несвесно нас управо приближавају Господу. И на њих је мислио Христос кад је заповедио: љубите непријатеље своје. Чинећи нам земљу тесном и неподношљивом, они нам Небо чине милим. У том парадоксу страдања и милости скрива се једна од најдубљих истина хришћанског живота.
Владика Николај: О вазнесењу Господа
Благосиљајући људе, Господ се узносио на небо. Овим је Он открио велику практичну науку за нас. Благосиљајући ближње, и само благосиљајући, и ми се можемо духом узнети на небо. Благосиљањем ми себе уздижемо, проклињањем падамо. Што дајемо то и примамо: ако благослов – благослов, ако ли клетву – клетву. Дакле: услов нашег духовног вазнесења јесте благосиљање.
Зашто је Христос отишао?
Кад родитељ посети своју децу у даљини, па исплати дугове њихове, и обезбеди добро васпитање њихово, враћа се огњишту своме, да чека повратак деце. Тако се и Спаситељ света, свршивши Своје дело на земљи, вратио у Небеску престоницу Своју. Вазнео се Небеса васкрслим телом Својим, но Духом Својим остао је у Цркви Својој, пребива у њој и данас, и пребиваће до кончине времена.
Сведочанство суза
У духовним стварима ништа не треба чинити на силу. Када се молиш у Светињи не пребивај у грчу, не врши никакав притисак на себе да доживиш и осетиш било шта. Чак и када презиреш демона не не чини то видљиво и насилно, већ уз помоћ божанске благодати. А она долази када се испразнимо од себе и отворимо срце за Њега. То се јасно види. Сведоци су сузе које лију из раскрављеног срца.
Живе иконе
Верујте да вас Спаситељ увек посматра и види вас све са свим вашим мислима, жалостима, уздасима, у свим вашим околностима, као на длану. Молите се пред иконом Спаситеља, као да сте пред Њим Самим. Човекољубац је присутан и очима, на њој насликаним, тачно гледа на вас. Очи су Господње на сваком месту, значи, и на икони; и слухом изображеним на њој, слуша вас. Наратор: Маријана Ђерић
Шапат Духа у песми и камену
Како је могуће да је наш прости, неук народ оставио за собом поезију каква опија душу, рукотворине какве и данас задивљују, речи дубље од књига и храмове што пркосе времену, да га ниједан појединац, ма колико даровит и школован, није до сада ни стигао а камоли престигао? Само један одговор стоји иза тога: надахнуће Божије. Без Духа Светога који је народ водио, надахњивао и укрепљивао, све те творевине биле би немогуће.
Лудило: Божија казна или последња милост?
Када се човек, који је годинама чинио зло, одједном нађе у тами лудила - без речи, без контроле, без разумевања - да ли је то само казна, или последњи позив на покајање? Можда разум више не служи, али душа још дише, страда и памти пред Богом. А онај који је годинама трпео - без гнева, без освете, са сузом у тишини - да ли управо он постаје тихи посредник, жртвени молитвеник за спасење онога који га је мучио? У свету где страдање често изгледа бесмислено, може ли то бити најдубљи пут до милости?
Повратак Извору
Гледајући свет који нас окружује и све што се у њему збива човек не може а да не осећа стрепњу, страх и безнађе. Али, није далеко дан када ће се људи окренути истинским вредностима богољубља и човекољубља у потрази за вечно новом благословеном надом, уместо лажне, коју нуди наказни обезбожени свет.