Не бојмо се! Заједно са Христом, можемо победити грех!
Старац Пајсије: У свету пуном искушења, где нас на сваком кораку вребају замке зла, где се грех увлачи кроз сва чула, постоји спас! Заменимо грешне филмове - светим иконама, светске песме - псалмима, светске часописе - духовним књигама. У тој борби, Христос, Мајка Божија, анђели и свети су уз нас. Они нам пружају снагу да се одупремо искушењима и да се боримо за чистоту душе. Не бојмо се! Будимо храбри! Заједно са њима, можемо победити зло.⛪
О значају молитве за свет
Свакодневно искуство нам говори да чак ни они који душом усвајају Христову заповест о љубави према непријатељима, не успевају да је остваре у свом животу. Зашто? Пре свега зато што волети непријатеља не можемо без благодати. Међутим, када би људи схватили да ово превазилази њихове природне моћи и тражили од Бога благодатну помоћ, свакако би и добили тај дар.
О противницима вере
Када бисмо само проникнули у то да су наши противници и непријатељи, заправо, највећи непријатељи самима себи – носиоци казне у својим недрима – страх би нас напустио. Зашто бисмо стрепели од оних што сами себе прождиру? Уместо тога, пригрлимо Христа свим срцем, и сваки ће се страх попут сенке повући из наших душа.
Када Богородица пружи руку
Молитва родитеља никад не остаје без одзива на Небу, нарочито када се упућује Царици свих, Пресветој Богородици. У овој истинитој причи, нежна Њена заштита сишла је као светлост у таму – када је девојчица нестала под таласима реке. А све је почело са љубављу према икони на зиду.
Свети апостол Павле
Човек, рече једном владика Николај, није само оно што може стати у гроб, већ оно што не може стати у читаву васиону. Да човек, уистину, уз Божију помоћ, може чинити чуда, доказује и свети апостол Павле, сићушан слабашни старац, који је својом боголикошћу срушио читав један стари свет са свим његовим схватањима, веровањима и заблудама и, на његовим рушевинама саградио нови свет, утемељен на личности Христовој...
Шта је то духовни живот?
Живот је Божански дар. А духовни живот је наш непрестани труд да се удостојимо божанског дара у нама. Нико од нас није то ни купио ни платио, него нам је вечна Љубав то даровала. Дар се заиста не плаћа ничим. Зато је дар - дар. Али онај ко прима дар, и то тако драгоцен као што је живот, мора се бар показати достојан тога дара.
Богородице Дјево, радуј се!
Чудеса нису плод знања, већ чистоте и детиње искрености. Пресвета Богородица је наградила неписменог монаха који је целог живота говорио само: „Богородице Дјево, радуј се“ - и из његовог гроба изникао је цвет на чијим је листовима била исписана Њена молитва.
Када клевета утихне, истина остане
Истинска част не зависи од људског суда, већ од чистоте душе пред Богом. Клевете могу повредити срце, али истину не могу поколебати – она остаје постојана и светла као зора после олује. Онај ко брани част Божију, има у Њему и заштитника сопствене части. Јер лажи пролазе, а истина – стоји довека.
Старац Пајсије: Када се све има, а ништа не цени
Младе генерације, окружене обиљем, често не умеју да цене оно што имају. Кад хлеб постане безначајан, а живот се сведе на тражење удобности, себичност постаје правило. Зато Бог зато понекад шаље оскудицу - не као казну, већ да пробуди савест. Али и она је узалудна ако душа не схвати њену поруку.
Кад подсмех приближава Богу
Владика Николај: Они који нам се подсмевају због наше вере, лајући иза наших леђа кад ходимо ка храму, несвесно нас управо приближавају Господу. И на њих је мислио Христос кад је заповедио: љубите непријатеље своје. Чинећи нам земљу тесном и неподношљивом, они нам Небо чине милим. У том парадоксу страдања и милости скрива се једна од најдубљих истина хришћанског живота.
Владика Николај: О вазнесењу Господа
Благосиљајући људе, Господ се узносио на небо. Овим је Он открио велику практичну науку за нас. Благосиљајући ближње, и само благосиљајући, и ми се можемо духом узнети на небо. Благосиљањем ми себе уздижемо, проклињањем падамо. Што дајемо то и примамо: ако благослов – благослов, ако ли клетву – клетву. Дакле: услов нашег духовног вазнесења јесте благосиљање.
Зашто је Христос отишао?
Кад родитељ посети своју децу у даљини, па исплати дугове њихове, и обезбеди добро васпитање њихово, враћа се огњишту своме, да чека повратак деце. Тако се и Спаситељ света, свршивши Своје дело на земљи, вратио у Небеску престоницу Своју. Вазнео се Небеса васкрслим телом Својим, но Духом Својим остао је у Цркви Својој, пребива у њој и данас, и пребиваће до кончине времена.
Сведочанство суза
У духовним стварима ништа не треба чинити на силу. Када се молиш у Светињи не пребивај у грчу, не врши никакав притисак на себе да доживиш и осетиш било шта. Чак и када презиреш демона не не чини то видљиво и насилно, већ уз помоћ божанске благодати. А она долази када се испразнимо од себе и отворимо срце за Њега. То се јасно види. Сведоци су сузе које лију из раскрављеног срца.
Лудило: Божија казна или последња милост?
Када се човек, који је годинама чинио зло, одједном нађе у тами лудила - без речи, без контроле, без разумевања - да ли је то само казна, или последњи позив на покајање? Можда разум више не служи, али душа још дише, страда и памти пред Богом. А онај који је годинама трпео - без гнева, без освете, са сузом у тишини - да ли управо он постаје тихи посредник, жртвени молитвеник за спасење онога који га је мучио? У свету где страдање често изгледа бесмислено, може ли то бити најдубљи пут до милости?
Повратак Извору
Гледајући свет који нас окружује и све што се у њему збива човек не може а да не осећа стрепњу, страх и безнађе. Али, није далеко дан када ће се људи окренути истинским вредностима богољубља и човекољубља у потрази за вечно новом благословеном надом, уместо лажне, коју нуди наказни обезбожени свет.
Да смо хришћани... (Патријарх Павле)
Хришћани не смеју да се парниче међу собом, а нарочито да наносе једни другима штету. Хришћани би требало да се у миру и трпљењу односе према ближњем имајући стално на уму вечни живот и удео сваког дела и речи учињеног и изговореног сада и овде.
Владика Николај: Црква је стуб истине
Кад се свет убрза и почне да хита ка својој пропасти, манастири постају камене барикаде против заборава, самоће и бесмисла. У времену када се све мери профитом, а и душа би, да може, била претворена у услугу на менију, некоме смета да постоје места где човек није купац него покајник, где се не троши него спасава. Али да ли су манастири застарела прошлост коју треба „освежити“ или последње уточиште непроменљивог, тишине и светлости? И ако је дух оно што нас чини људима, зашто се толико журимо да га заменимо пепелом?
О смирењу
Душа смиреног човека је као море. Камен који бациш у њега за тренутак заталаса површину, а затим потоне у дубину. Тако и невоље брзо тону у срцу смиреног човека, јер је са њим сила Господња.
O прекршеном завету
Суочен са неизлечивом болешћу свог вољеног детета, очајни отац је понудио завет Богу. Услишена молитва је као чудо вратила здравље његовом сину. Али, уместо захвалности, отац је смислио лукав план да превари Бога и не испуни свој завет. И дете се потом опет разболи и - умре. У свом одговору, владика Николај каже: Да ти се ништа није догодило због нарушеног завета, ти би безбрижније него икад наставио низати грех за грехом; дете би се твоје привикло твоме грешењу, и временом би обоје изгубили душе. Овако, Створитељ је окренуо твоју неправду на спасење и детета и тебе. Због тога не ропћи на немилост Свевишњега, него му благодари на милости...
Небески венци: Како Пресвета Богородица чува чисте душе
Чудотворна заштита Пресвете Богородице испољава се кроз веру и чистоту оних који јој се са поверењем предају. Прича о две девице и њиховој мајци постаје сведочанство о томе како провиђење, праведност и милост увек тријумфују над клеветом и сумњом, а благочешће - над злом.