Постоје међу људима, па и стучњацима, разилажења око тога када треба почети са васпитањем детета. Међутим, некада није било тако. Људи су непогрешиво знали да треба имати посебан однос према трудници, јер однос према њој значио је и – однос према новом човеку у њеној утроби. Данас модерна пренатална психологија стоји на научном становишту да васпитање детета почиње још у мајчиној утроби.
У дане духовних празника сами Христос посећује душе верних васкрсавајући их и узводећи до духовних висина. За то је, међутим, потребно да ми свом душом учествујемо у духовном празновању. Ако тога нема, празник се претвара у само још један нерадни дан.
Не тако давно, људи су држали до своје части и поштења. Особито је то важило за девојке и жене. Честите и благодаћу Божијом обучене девојке радије су бирале муку и страдање него да се предају бешчашћу, макар на то биле и присиљаване. Безброј је таквих примера који су остали као сведочанство истинског хришћанског етоса.
Љубав Божја је толико велика да може да преокрене и најгоре грехе. Ова прича говори о једном чобанину, који је ушао у рај јер је био прост и безазлен. Он је угостио Христа из љубави, без обзира што Га није могао видети. И грешни игуман, који је био осуђен на кажњавање, молитвама простог чобанина ушао је у рај, јер је осетио покајање и променио свој живот.
Mузика из филма „Чудотворац тумански", редитељке Бојане Крстић. За потребе спота коришћени су и кадрови из истог филма.
Мобилни телефони, компјутери, аутомобили, машине, аутомати, склопови... Чиме нас све није обдарила савремена технологија с намером да нам живот учини лакшим и квалитетнијим. А да ли је? Иако је препун помагала, човек је остао без радости. Машине, као да су замениле човекову радост, па сада узнемирен, забринут и растројен лута овом долином плача присиљавајући себе да помисли како му је добро.
Отац наш небески, и Пресвета Богородица, брину, помажу и спашавају човека увек и свагда, чак и када ми то не видимо, не признајемо или тога нисмо ни свесни. Тако је и у ово наше време, особито када се догоде велике катастрофе: природне непогоде или ратови. Колико би веће биле последице и колико би више људи патило и животе губило да није љубави и милости Божије.
Свети Божији људи, по мери своје прилепљености уз Христа, добијали су, између осталих, и благодатни дар сагледавања будућих догађаја и стања. Ово посебно плени пажњу данашњих хришћана с обзиром на немир који влада у свету.
О Свети Нектарије, оче богомудри! Вест достиже до земље српске да се ти, велики међу Светима, јављаш на свим странама света онима који призивају име твоје и исцељење болеснима дарујеш. Ми схватисмо да молитве праведника треба да буду подржане нашим усрђем за службу Божију и решеношћу да за Христа умиремо, да бисмо оздравили. Пророче воље Божије, исцели и нас благодатним јављењем својим, да велики буде Бог на Небесима и на земљи у векове векова! Амин. Наратор: Маријана Ђерић
Све полази, кажу свети Оци, од немања стида пред људима, док немање стида полази од немања страха Божијега. У свету у којем живимо постало је нормално да су људи бестидни и бахати и то се објашњава слободом на коју човек има право. Непоштовање другога логична је последица таквог стања човекове душе.
Људска душа је у овом свету туђинка, попут избеглице. Ма шта се мислило, ма шта се говорило у овом свету нико не разуме никога. Овај свет који не задовољава ни најневиније тежње душе јесте свет у којем она на сваком кораку наилази на отпор.
У времену потпуне помућености и дезоријентисаности у свету вредности, и граница међу половима постаје све тања и невидљивија. То је видљиво и на улицама градова на којима дефилују феминизирани мушкарци и сујетом и агресивношћу набилдоване жене. Све је то тако далеко од некадашње хришћанске етике и естетике свакодневног живота.
Све се у овом нашем времену чини како би се народ успавао. Међутим, онај ко хоће да остане будан, тај се и труди да тако буде. У томе му могу помоћи чак и ситнице које не промичу његовој осетљивости. Другима, пак, ни ратови ни земљотреси не могу бити довољни за духовно буђење.
Ембрион чује и осећа у мајчиној утроби. Чим се смркне мајчино лице - смрачи се и његово. Нервира ли се мајка - нервира се и он. Ако мајка не жели ембрион, ако га не воли, он то осећа и у његовој нежној души стварају се трауме које ће га пратити кроз читав живот. Сасвим супротно дешава се кад мајка осећа радост, мир и љубав према ембриону, она све то тајанствено преноси на њега.
Бескрајне су муке света. Једно свеопште расуло читавих породица. Већина домова пуна је несрећа, неизвесности и напетости. Људи траже да се на нешто ослоне, да се за нешто ухвате, и ако немају веру на коју би се ослонили ако се не уздају у Бога, како би се предали Њему, намучиће се веома... Велика је ствар уздање у Бога. Време у коме живимо веома је тешко и веома опасно, али на крају, победиће Христос!
Ако се човек не просвети, не осветли свој ум светлошћу богопознања, онда цело његово биће остаје у дубокој сенци чулног, телесног сазнања. А ма какво сазнање без просвећења које нам долази од Јединог Светог, Христа Богочовека, недовољно је да човека доведе до саме суштине ствари. Зато, од таквог сазнања неће бити никаве користи.
Христос нас увек воли, а налази се поред нас кад живимо сагласно Његовој вољи. Зато кад видите саблазни немојте се бојати и паничити. Ако човек те ствари не буде решавао на духован начин, неће се радовати ни један једини дан јер ће ђаво у њему. Наћи свој циљ, тј. рањиву тачку, и непрестано ће стварати саблазни, како би га мучио, данас овим, сутра оним, прекосутра нечим трећим...
И православље има свога папу, старијег од свих папа и патријараха у свету. Било Га је од почетка и имаће Га до краја времена. То је онај кога су признали и сви апостоли Христови - Дух Свети, Дух утехе и силе Божије. Он је прави папа Цркве Христове одувек и заувек, без смене и промене.
Људима је одувек било важно да им се други људи диве и да их величају. Зато често не би бирали начин како да до статуса и угледа дођу. Ипак, колико год титуле и звања била пријатна, морамо знати да за вечни живот то не само да није ни од каквог значаја, већ напротив, то може бити једна од највећих препрека за спасење душе.