Да смо хришћани... (Патријарх Павле)
Хришћани не смеју да се парниче међу собом, а нарочито да наносе једни другима штету. Хришћани би требало да се у миру и трпљењу односе према ближњем имајући стално на уму вечни живот и удео сваког дела и речи учињеног и изговореног сада и овде.
Владика Николај: Црква је стуб истине
Кад се свет убрза и почне да хита ка својој пропасти, манастири постају камене барикаде против заборава, самоће и бесмисла. У времену када се све мери профитом, а и душа би, да може, била претворена у услугу на менију, некоме смета да постоје места где човек није купац него покајник, где се не троши него спасава. Али да ли су манастири застарела прошлост коју треба „освежити“ или последње уточиште непроменљивог, тишине и светлости? И ако је дух оно што нас чини људима, зашто се толико журимо да га заменимо пепелом?
О смирењу
Душа смиреног човека је као море. Камен који бациш у њега за тренутак заталаса површину, а затим потоне у дубину. Тако и невоље брзо тону у срцу смиреног човека, јер је са њим сила Господња.
O прекршеном завету
Суочен са неизлечивом болешћу свог вољеног детета, очајни отац је понудио завет Богу. Услишена молитва је као чудо вратила здравље његовом сину. Али, уместо захвалности, отац је смислио лукав план да превари Бога и не испуни свој завет. И дете се потом опет разболи и - умре. У свом одговору, владика Николај каже: Да ти се ништа није догодило због нарушеног завета, ти би безбрижније него икад наставио низати грех за грехом; дете би се твоје привикло твоме грешењу, и временом би обоје изгубили душе. Овако, Створитељ је окренуо твоју неправду на спасење и детета и тебе. Због тога не ропћи на немилост Свевишњега, него му благодари на милости...
Небески венци: Како Пресвета Богородица чува чисте душе
Чудотворна заштита Пресвете Богородице испољава се кроз веру и чистоту оних који јој се са поверењем предају. Прича о две девице и њиховој мајци постаје сведочанство о томе како провиђење, праведност и милост увек тријумфују над клеветом и сумњом, а благочешће - над злом.
Каменовање речима
Хришћанин не сме бити фанатик, већ би требало да има љубав према свима. Онај ко се без духовног расуђивања и ширине баца речима, макар оне биле и исправне, ипак чини велико зло. Такав личи на човека који каменује речима људе мислећи да то чини на неки хришћански начин. Без расуђивања остаје на слову закона, а слово закона - убија!
Када васпитање затаји: молитвом Богу до дечијег срца
„Децо, моја децо...!“ - овај вапај родитељског срца одјекује кроз векове. Колико је суза проливено, савета изговорено, претњи и љутње, а резултат често изостаје. Но, и када све речи буду изговорене и сви савети изређани, остаје нам оно што је требало да буде прво - молитва Господу. Јер молитва није само последња нада, него најмоћније оружје у рукама родитеља.
О добром капетану
Када и народни старешина почне да проповеда силу и милост Творца свога, и да безверцима, који нису знали ни за Бога ни за душу, отвори савест, такав рад брзо доноси плодове: престану код људи многа зла дела, ружне навике, злобне и хулне речи. У Светом Писму стоји написано, да ће онај који обрати грјешника са пута заблуде његове, спасти душу своју од смрти и покрити мноштво гријехова.
Молитва Св. Симеону Мироточивом и Св. Сави монаха хиландарског Теодосија
О, богоносни и свеблажени оци Симеоне и Саво, који сада заједно стојите пред Светом Тројицом и гледате на нас одозго, не заборавите бринути се за нас, народ свој. Не сећајте се зла којима Бога прогневисмо, не срамите се наших нечистота којима грешимо пред Њим и због тога далеко стојимо од Њега, него као чедољубиви оци, свагда нам дајте дарове добре што их од Њега измолисте, јер Његова смо створења, за Њега живимо и јесмо, и осим Њега за другог Бога не знамо. Наратор: Маријана Ђерић
Мајци која није могла да нађе гроб погинулог сина
Не тугуј, мајко драга. Грешна је велика туга. Божија је земља и све што је на њој. Ма где да је гроб твога сина, на Божијој је земљи. Кад додирнеш црну земљу пред прагом куће, додирнула си ивицу гроба сина твога...
Пут у Рај
Врло често нам безазлени и једноставни људи личе на глупе наивчине и незналице па и не слутимо да су то људи који су све своје Господу предали да их Он води немајући своје воље до једино жеље да уђу у Рај. И не слутимо да, заправо, у таквима, безазленима и простима, Господ борави. Зато, велике су и спасоносне молитве ових људи Господу који ради њих и њиховог заступнипта и оне друге спасава.
Божија близина
Иако Бог непрестано стоји пред вратима свачијег срца и куца, иако је увек са нама, ретко ко од нас има времена за Њега. Све нас окупира, све нам је прече и важније. Не остаје нам времена чак ни за помисао о Њему. А знамо да ма шта предузимали, ако нам са Неба не сиђе благослов Божији, све је узалуд. Зато није паметно оставити га напољу...
Свети Божији храмови
Један од најзначајнијих показатеља наше љубави према Богу и Цркви Његовој јесте и подизање светих Божијих храмова у којима верни Христови узносе заједничке молитве за спасење душа и све потребе животне. Одувек су ова места молитве била места одмора и утехе, разумевања и ублажења бола и туге. У њима је приношено све најбоље и најлепше како би човека својом лепотом и миром подсећала на небеске станове.
Чудотворна вода Светог Атанасија
Неизмерна су и неизбројива чуда која је својим вернима учинила Пресвета Мајка Божија. У најнеобичнијим и најнеочекиванијим приликама просијавала је своју љубав према човеку, дарујући му мир и радост кроз неочекивану помоћ у тешким приликама. Ево једног таквог догађаја.
Негодовање је увод у осуђивање
Оптерећени у свакодневном животу грешкама других људи покрећемо се на негодовање, а негодовање је ништа друго него почетак осуђивања ближњих. Вођени, наводно, некаквим моралним разлозима, добром намером и истинољубљем, започињемо мислени рат са другима у којем не губимо само ми, већ непроцењиву штету наносимо и нашим ближњима.
Молитва Светом Сави владике Николаја
Теби, Учитељу учитеља наших, Царе царева наших и Наставниче духовника наших, Племићу Христов, племенити Оче Саво, Украсе наш и лепото историје наше, ево и ми сабрани данас у овоме храму посвећеном Теби у овом великом светском граду нејаки и грешни, сиромашни у свему осим у гресима нашим, Теби ево уздижемо срца и молимо Ти се: као достојни и увенчани Светац наш моли са пречистом Богородицом и свим Светим Христа Бога за нас да се обожимо, сложимо и умножимо. Амин. Наратор: Маријана Ђерић
Шта Срби дугују Христу?
Многи се хришћански народи, гледајући на своју историју, питају: шта то они дугују Христу? Тако исто и наш српски народ би се могао запитати шта дугује Христу. Но, за разлику од многих других хришћанских народа, списак Христових дарова нашем народу био би неупоредиво дужи. Самим тим и нашег дуговања Њему.
Крштење Покајањем: Речи Владике Николаја
Као што је Јордан примио воду покајања из руку Претече Господњег, Светог Јована Крститеља, тако и наша срца чезну за очишћењем, за окретањем од таме ка светлости. Уздах покајања, попут тихог шапата на обалама језера, уздиже се ка небесима, тражећи милост и опроштај. Владика Николај, песник душе и тумач вечних истина, у својим 'Молитвама на језеру', проналази речи које додирују најдубље кутке нашег бића, говорећи о покајању као о путу обнове и подмлађивања духа. Ми их слушамо благодарећи труду Радија „Источник“ православне Епархије ваљевске.
Каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити
Да ли сте икада доживели да вам се оно што дајете другима, врати у истој мери? И Спаситељ нас у то уверава речима: „Каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити“. Ова прича открива како се један трговац суочио са овом истином на неочекиван начин, учећи важну лекцију о поштењу и мери.
Иди и не греши више...
Христово опраштање жени ухваћеној у прељуби је прича о нама свима. То је прича о нади, о другом почетку, о Божјој милости која је увек спремна да нас загрли. Јер, кад те људи не осуде за грех, казну ти не додељују, али грех остаје у теби. Када ти Бог опрости, Он уједно и вади грех из тебе и чини твоју душу чистом. Ето, то је радост која долази од Истине, Правде, Милости и Живота, јер само Господ заиста опрашта. Наратор: Весна Павловић