Током ломљења славског колача, пева се тропар "Исаије ликуј" у част рођења Исуса Христа од Дјеве Марије. На тај начин, Црква нас подсећа да је Христос "хлеб живота", те да уместо гозбе и преједања мрсном храном (упркос посту), слава треба да буде продужетак Литургије и нашег односа са Богом у свакодневном животу.
Удаљени од Христа и дубоко заглибљени у хуку света, наш ум и срце постају све грубљи и неосетљивији за препознавање тајне Цркве и Њене улоге у том истом захукталом свету. Профани човек не осећа Њену светост, а нестрпљивост тог истог профаног човека спречава га да препозна Њено трпељење и жртву као пут којим она ходи до крајњег циља - спасења свих људи. Та Божија тајна којом Црква Духом Светим разумева стварност садржана је у љубави Христовој. Те љубави, нажалост, све је мање у човеку.
Владика Николај: Монашки живот је за оне код којих нема колебања. Чим се колебаш, кћери, знај да си пре за брак него за манастир. Зато благодари Богу, што ти је сем теснога пута монашкога указао и на један мало шири пут ка спасењу и вечном животу. Пођи, кћери, овим ширим путем, који одговара више склоности твојој, али и на њему са страхом Божијим и свецелим поуздањем у Бога. Јер, знај, и тај лакши пут без Бога је - неиздржив.
Гдегод си чуо за неку гатару, ишао си. Ходио си и у Босну хоџама за записе. Кад си их све обишао, разгневивши Онога, Који једини даје живот и здравље, почео си Га тек онда молити. Бог наш брзи је помоћник онима који с целим срцем и пуном вером придају искључиво к Њему. Ако ли се ко моли Богу и демону, остаје беспомоћан, јер Бог му неће, а демон не може - помоћи.
Једна од најзначајнијих тековина Цркве Христове, поред старозаветних и новозаветних прича, јесте и својеврсна ризница светоотачких прича и поука која се у виду усменог и писменог Предања баштини у саборној свести Цркве. Свака прича носи макар по једну поуку од огромне важности за наш вечни живот. Тако и прича о старцу Јовану и његовој непослушности.
При растанку са овим светом душа тражи само оно што је најбоље у овом свету. А то је: вера и доброта. Јер је доброта твоја боља од живота, вели пророк. (Пс. 63,3). Кад су тако неком умирућем владаоцу говорили о великим људима, сличним њему, он с уздахом рекне: "Не говорите ми о онима које остављам, него ми говорите о онима којима одлазим". Самртник је, дакле, искрен, и тражи изнад свега пламен доброте, да га огреје, осветли и охрабри.
Старац Порфирије: Малом детету говоре само похвалне речи. Но да ли оно тако учи шта о животу и да ли може да правилно реагује ма и на најмању тешкоћу? Чим му се неко успротиви, оно је већ сломљено, нема у њему одважности. Смирење се не стиче само похвалама, већ и суочавањем са изазовима и учењем из грешака. Када дете научи да се носи са својим емоцијама и да тражи Божију помоћ, биће спремно да се суочи са свим изазовима који га чекају у животу.
Радуј се, Дјево Богородице, Пристаниште и Заступништво сиромашној души мојој и Надо спасења мога! Радуј се, јер си при престављењу своме славом узвеличана, доласком по душу Твоју Сина Твога и Бога! Радуј се, јер си се после три дана васкрсла јавила Апостолима Твојим! Радуј се, јер си од свих Небеских сила песмама прослављена! Радуј се, јер си села у славу Божанства, пред престо Пресвете Тројице! Наратор: Маријана Ђерић
Највећи подвиг Светог великомученика Пантелејмона није било само лечење тела, већ лечење душе. Као сведок моћи молитве, исцељујући болесне, он је и својим примером показао да је вера у Бога најјачи лек и да љубав према ближњима може да превазиђе све препреке. Свети Пантелејмон је свој живот запечатио мученичком смрћу а његово име и даље доноси светлост вере у тамне кутке људских срца.
Да ли се данас води последњи рат за Христа и против Христа? Ако је и последњи, баш зато радујмо се! Јер иако ће у том рату борба бити најжешћа, и венци славе ће бити најсјајнији. To ће бити и коначна, највеличанственија победа Јагњета. И ко од хришћана не би срцем пожелео да буде учесник баш те победе над победама? Зато, не бојте се, јер је она од самога Бога унапред загаранована и потврђена многим досадашњим победама непобедивога Христа над свима апостолима лажи и организацијама таме.
Ако те држава не ухвати у крађи, ухватиће Онај који је за себе рекао: Ја сам Цар над царевима и Господар над господарима; Моја је земља и Ја је дајем коме хоћу. Због множине поштених Бог даје државу једном народу, а због множине непоштених одузима. Ако ти крадеш своју државу, па држава пропадне, нико неће бити крив него ти.
Којим чулом орлови, из тако велике висине и даљине, дознају где се храна налази? Да ли заиста чулом мириса, или неким шестим чулом? А којим чулом човек дознаје да је у светом Причешћу храна и живот? Исто тако, неким шестим, нематеријалним, духовним чулом, развијеним и изоштреним вером, чулом које је код безверних утупљено. Но што говоримо о чулу? То је разум, просветљен код верних вером - или помрачен код безверника безверјем.
Овај потреснo писмо Владике Николаја, говори о моћи љубави, опроштаја и покајања. Кроз причу о два брата, од којих је један починио страшан злочин, текст нас подсећа да је свако од нас способан за грех, али и за искупљење. Владика Николај нас позива да се суочимо са тешким питањима о љубави, породици и опроштају. Наратор: Новак Билбија
О, Пресвета Мајко Исусова, милосрђе Твоје велико је и оно је највећи противник сили пакленој. И најтежи грешник када падне у гротло паклено, гурнут нечастивом силом, ако завапи Теби, кадра Си да га избавиш. Избави и мене, ево сотона хоће да ме спотакне и уништи веру моју, но ја се у Господа уздам. Наратор: Маријана Ђерић
Пишеш да си пропао. Пријатељи те оставили. Једни окрећу главу од тебе, други ти се ругају. Ако је пропало имање, ниси пропао ти. Иако те вера у Бога држи, на самоубиство помишљаш? Уже око врата и - вечни живот изгубљен. Безверци се спуштају с Јудом у поток да се обесе, а душе с јуначком вером пењу се на Голготу да испију чашу горчине и – васкрсну.
Владика Николај: Твоја туга је као помрачење сунца. Мора да си имала много ситнијих грехова, за које се ниси исповедила ни покајала. Неисповеђени греси су као паучина око срца. Прегледај живот, исповеди се и очисти душу. Учини дела добра, почни са милостињом у име Христа. Он ће видети твоја дела и подарити ти радост, неисказану и вечну, коју никаква туга ни мука ни демонска сила не може помрачити.
Чудотворна икона Богородица Икономиса чува се у манастиру Велика Лавра. Предање каже да се игуману Атанасију, уплашеном због опасности, јавила Богородица и наредила му да се врати и доврши зидање манастира. Као знак, из камена је потекла вода на једном од најсушнијих делова Свете Горе, а извор није пресушио до данас.
Постоји међу нама хришћанима једна јако лоша навика бављења туђим, уместо својим, гресима и саблазнима. У свему томе, посебно су интересантни греси свештеника и њима се посвећује посебна пажња. Једно од најчешћих питања јесте: да ли због својих грехова свештеник губи благодат свештенства.
"Сине - несине, како ја кукала данас, тако ти кукао на твој највеселији дан!" Ова прича, записана у једном писму светог Владике Николаја Велимировића је опомена свима нама о важности поштовања родитеља. Мајчина клетва сину, рођена из бола и очаја, испунила се на његов свадбени дан, који је требало да му буде и најрадоснији. Смрт, која га је задесила као последица "залуталог" метка, симболизује цену непоштовања родитеља. Ова прича потврђује и Христове речи: "Поштуј оца и матер" и представља потресни подсетник о моћи родитељског благослова и клетве.
Похлепа, незајажљивост и окрутност богатих власника и зеленаша, али и државних институција и предузећа, све већи број људи ставља у безизлазни положај. Људи, у немогућности да ''изравнају'' своје рачуне и дугове завршавају у највећој беди и понижењу. Примера је све више.