Филм “Поп” добитник је Патријархове награде у области филмске уметности која се у Русији додељује за учвршћивање духовно-моралних основа друштва. То је прича о човеку који се због рата нашао у изузетним околностима, које сваког часа изискују да се морално определи. Ситуацију отежава то што овај човек није обичан, јер има посебне, свештеничке обавезе…
Без обзира на наше животне грешке (грех), Бог нас још увек воли. Његова је воља да нико не пропадне, већ да сви људи дођу до покајања и спасења. Наше спасење је од пресудне важности док смо на овом свету, јер, после смрти нема спасења. Како, када и зашто да се спасемо, погледајте у филму „Дан спасења“.
Уобичајени став о технологији, њеној корисности или штетности по људе, садржи се у оној старој народној изреци да су „ватра и вода добре слуге, али су зли господари“. У зависности од тога у чијим се рукама нађу и технолошка решења добијају свој прочовечански или античовачански карактер. Ако изузмемо таква решења као што су средства за масовно уништење, сва остала стављају човека пред избор: употребити или злоупотребити. Међутим, кључно питање јесте оно о спасењу душе у технолошком миљеу времена у којем живимо: може ли технологија угрозити наше спасење? Одговор на ово питање налази се у документарном филму „Игра с чиповима“ Продукције „Пријатељ Божији“!
Филм „Чудо у Медној“ је документарна прича о догађају који се збио пре једне деценије у селу Медна у близини Мркоњић Града у данашњој Републици Српској, а коју је Црква чекала читавих пет векова. То је прича о чудесном јављању тројице јеромонаха: Серафима, Авакума и Мардарија једној благочестивој жени, о проналажењу и ископавању њихових светих моштију из земље. Страдали су мученички од турског зулума, али данас њихове омивене свете мученичке мошти похрањене у Богородичиној цркви у Медној, постале су извор чудесних исцељења и утехе за многе који им са вером и искреном молитвом притичу.
За разлику од, рецимо, дијете чији је циљ унапређење телесног здравља, црквени пост не користи ако није везан са духовним постом. У супротном, "Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду"? "Пост или дијета" - на којој сте страни?!
Српски народ је једини хришћански народ који је празновање светитеља из цркве пренео у своје домове; народ који је у светитељима Божијим видео своје породичне заштитнике. Данас ова породична евхаристијска светковина полако губи свој освећујући карактер, а задобија неке друге вредности. У шта се то претвара Крсна слава? Слава или срамота - одлучите сами.
Искуство Бранка Радунковића упућује нас на преиспитивање сопственог живота и вере. Иако рођен са хендикепом, он је вером у Господа пријањао готово сваком послу и тако доказивао да, само ако жели, човек не мора бити на маргини, ма о чему се радило. Његова ментална снага надјачала је сурову реалност у којој се нашао. Међутим, припадност и приврженост Господу и Цркви Његовој, водила га је духовним пространством на коме су се увек јасно уочавали његова вера, љубава и нада.
У Србији је регистровано 170 хиљада наркомана. Процењује се да их је много више с обзиром да један зависник, у току свог века, направи 10 до 12 нових. Филм „Земља живих у долини мртвих", не само да се бави овим проблемом пандемијских размера, већ, указује и на солуцију за његово решење. Погледајте о чему је реч!
Филм о чудотворној икони Богородице Бођанске, једне од шест канонизованих чудотворних икона које припадају српском народу. Чудесна исцељења болести, ослобађање од уза демонских, потомство бездетним браковима, само су неки од дарова Богоматере Бођанске.
"Празно гнездо птице ластавице" је документарна прича о горчини старачког живота удруженог са сиромаштвом, болешћу и остављеношћу од ближњих, па чак и од рођене деце. Ако желите да видите како изгледа лице туге и старости, погледајте филм о онима који су препуштени сами себи, без изгледа и наде да ће их се неко сетити и унети трачак светла у таму њихових старачких живота.
Има у Републици Српкој једна мирисна башта названа Крајина, у којој вековима, од немањићког доба па до наших дана, пој псалама блажи душе мученичке, душе гладне и жедне Бога Живога. Ти псалми јесу манастири овога краја сакупљени у букет назван ''Крајишки псалми''. Овај видео запис живо је сведочанство духовног живота Срба Крајишника, народа који је кроз вишевековну историју свој живот живео између страдања и духовног узлетања.
Филмска прича о сестринству манастира Ковиље, смештеном у дивљини Старог Влаха и Голије, за који, иако нема изворних докумената, стоји предање да је пореклом из немањићке епохе. Ово је својеврсна похвала монашког живота као најсвеобухватнијег и најчистијег облика хришћанског начина постојања човека. Протагонсти ове мале приче су шест монахиња, које мало више од године дана, насељавају ову свету Обитељ и личним искуством монашког подвига откирвају сву лепоту и узвишеност идења за Христом.
Играни филм о најпознатијем чуду које се догодило у СССР-у у време војујућег атеизма, када се 1955. године девојка Зоја Карнаухова „окаменила“ зато што је окрнавила икону светог Николе Чудотворца. Наиме, група младих окупила се на забави и кад је почео плес, Зоја није имала партнера, јер њен дечко Никола није дошао на прославу. Видевши у тамном куту собе икону светог Николе, девојка је безбрижно рекла: „И он је Никола, с њим ћу плесати“! Желећи да је одговори од тога, пријатељица јој довикну:“Зоја, не хули“, али се Зоја само насмејала и рекла: “Ако има Бога, онда нека ме казни“!
Филм “Острво” Павела Лунгина је духовна психолошка драма, са изванредним глумачким остварењем Петра Мамонова у улози јуродивог старца Анатолија, који лечи, предвиђа будућност, изгони демоне. Проћелав, крезуб, у подераној мантији и неумивеног лица, отац Анатолиј, оптерећен осећајем кривице, налази се у вечитој потрази за душевним миром и опроштењем давно почињеног убиства којег не може ничим да се ослободи...
Мноштво људи везано је ланцима страха и бриге. Брину се због лошег здравља, оскудице у новцу, пословних или породичних проблема који су неретко узрок непроспаваних ноћи. Ко није искусио ситуацију када се ствари отму контроли, кад изгледа да нема излаза и чини се да не постоји утеха и нада, да си остављен и заборављен од свих, па чак и од Бога?! Али Бог је са нама увек. Чак и онда када нам се чини далеко, Он је близу...А шта Господ говори човеку?!
Христос не само да прима грешника, већ га очекује, тражи, пресреће...свуда, па чак и на оним местима где би мало ко зашао. Ово је кратка прича о свепраштајућој љубави Христовој према грешницима који се кају. Ко би очекивао да ће се затворским ходницима икад проломити громогласан, покајнички повик окорелог, опасног криминалца, силеџије и убице: "Христе! Христе! Зар си ми опростио?!"
Филм “Ава Јустин” снимљен је у продукцији Манастира Ћелије, по сценарију и у режији ђакона Ненада Илића. У филму се могу видети до сада необјављене фотографије и видео записи Светог аве Јустина. Он је био и остао ретка светоотачка појава у нашем 20 веку, скривена али неумитна савест Српске Светосавске Цркве и читавог јеванђелског, апостолско-светоотачког Православља у свету. Скривајући дар прозорљивости, ава Јустин је истицао да је сваки хришћанин дужан да својим животом „исписује Еванђеље Христово“. Сходно том ставу, и његов живот је уистину био „живо савремено Еванђеље Христово“.
This is a film about the life and suffering of the first Serbian bishop of America and Canada; about his love that endured everything and forgave, even when he was persecuted by his own... His life and non-corrupted body testify to all people what is most important for the salvation of the soul and to obtain everlasting life.
Documentary Film "Sons of Herod" is an documentary and analytical story about the genocide of the Serbian people in the Independent State of Croatia (Nezavisna Država Hrvatska, NDH), which for the last seven decades has been hidden from the world, under the political embargo of the Yugoslavian politics, bans and censorship. Children death camps were nowhere to be found except in the Independent State of Croatia (NDH). Therefore, the film especially points to the suffering of children, addressing the causes of this cruel crime, revealing simultaneously its depth, crime against humanity, the role of the Roman Catholic Church but also the ones who were for decades guardians of this horrible secret and the carst pits.
Иако је молитва привилегија и највећа сила коју је Бог даровао човеку, многи је нису свесни, не познају је и не користе. Неки се, додуше, молитве сете али само у опасности, изненадној тешкој болести или некој несрећи. А има и таквих који, колико год да моле, не виде плодове својих молитвених напора. Бог их, како често кажу, не чује. Ове и сличне недоумице, тема су филма „Помилуј ме, Боже“...