Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама.
Још од првих дана историје Цркве, телесни остаци светих Божијих људи били су предмет посебног интересовања верних. Управо нераспаднута тела Христових подвижника била су и остала сасуди Духа Светога. Као својеврсни резервоари божанских моћи, свете мошти су кроз векове биле извор исецељења и оживотворења, али и непобитни сведоци и иконе васкрсења. Отуда поштовање светих моштију представља одраз побожности и љубави хришћана према светињи.
Осим што говори о јединству вере и медицине, документарни филм "Бог има задњу реч", садржи и сведочанства о чудесним исцелењима пацијената, које је савремена медицина, немоћна да их излечи, прогласила неизлечивим. Износе их лекари који су их лечили, потврђујући да је, као и у свему другом, Бог Тај који има задњу реч.
Под паролом демократских права и људских слобода иза којих не стоји ништа друго до брутални тоталитаризам и право на изопаченост, креатори новог светског поретка ударили су на брак и породицу као основну људску заједницу. Антипородична идеологија, уништење природног полног идентитета и сексуализација деце постали су права пошаст, куга трећег миленијума која је закуцала и на наша врата. Како да се заштитимо и сачувамо нашу децу и породице...
“Срби некад и сад”, документарни филм Продукције Пријатељ Божији, бави се питањем духовног и моралног стања српског народа. Какви смо некада били, а какви смо данас и како да изађемо из кризе у којој се налазимо…
После Октобарске револуције, мали православни манастир-острво завршава на територији Финске, где Финци постављају штаб обалске артиљерије. Совјетска страна тамо шаље младог комесара Максима Прошина (Алексеј Морозов) са тајном мисијом: под маском искушеника, Максим мора продрети на острво како би убио једног од високорангираних војних званичника Финске. Али Максим ће проћи и пут покајања и духовног препорода у манастиру да би пронашао себе и смисао живота.
Филм представља живо сведочанство о катастрофалној демографској стварности српске државе и народа. Сведочанство, које открива тужну истину да је српски народ на прагу свог историског нестајања. Србија је данас земља старости, земља у којој је старачко роптање све гласније, а дечија граја све тиша и нечујнија… О овим и другим чињеницама сведоче припадници духовне и интелектуалне елите али и такозвани обични људи, сељаци, мученици, страдалници…
Није псовка само реч која ружи човека; псовка је реч која убија човека. Осим што разара личност, руши духовно, душевно и телесно здравље, псовка својим демонским карактром, опаклењује човеков и земаљски и вечни живот. Документарни филм "Псовка - губа душе" непосредно је и сликовито сведочанство те страшне истине.
Документарни филм „Клетва“ је својеврсна ретроспектива зла, па чак и више, с обзиром да открива његов узрок и илуструје последице очите у животу, како појединаца и породица, тако државе и целокупног човечанства. Он се бави снагом људског ума, јачином ријечи, изговорене или неизговорене, те духовном силом којом је обдарен човјек да може пренети на своју околину добро или зло, зависно од избора. А изборе и одлуке доносимо свакодневно...
Документарни филм из Продукције „Пријатељ Божији“ у средиште пажње поставља Свештеника онаквог какав јесте, откривајући у њему две димензије – божанску и човечанску. Ово је филм који говори о духовној стварности узрокованој среброљубљем, немаром и небригом свештенства али и незнањем, незаинтересованошћу и револтом народа...
Без обзира на наше животне грешке (грех), Бог нас још увек воли. Његова је воља да нико не пропадне, већ да сви људи дођу до покајања и спасења. Наше спасење је од пресудне важности док смо на овом свету, јер, после смрти нема спасења. Како, када и зашто да се спасемо, погледајте у филму „Дан спасења“.
Уобичајени став о технологији, њеној корисности или штетности по људе, садржи се у оној старој народној изреци да су „ватра и вода добре слуге, али су зли господари“. У зависности од тога у чијим се рукама нађу и технолошка решења добијају свој прочовечански или античовачански карактер. Ако изузмемо таква решења као што су средства за масовно уништење, сва остала стављају човека пред избор: употребити или злоупотребити. Међутим, кључно питање јесте оно о спасењу душе у технолошком миљеу времена у којем живимо: може ли технологија угрозити наше спасење? Одговор на ово питање налази се у документарном филму „Игра с чиповима“ Продукције „Пријатељ Божији“!
Филм „Чудо у Медној“ је документарна прича о догађају који се збио пре једне деценије у селу Медна у близини Мркоњић Града у данашњој Републици Српској, а коју је Црква чекала читавих пет векова. То је прича о чудесном јављању тројице јеромонаха: Серафима, Авакума и Мардарија једној благочестивој жени, о проналажењу и ископавању њихових светих моштију из земље. Страдали су мученички од турског зулума, али данас њихове омивене свете мученичке мошти похрањене у Богородичиној цркви у Медној, постале су извор чудесних исцељења и утехе за многе који им са вером и искреном молитвом притичу.
Искуство Бранка Радунковића упућује нас на преиспитивање сопственог живота и вере. Иако рођен са хендикепом, он је вером у Господа пријањао готово сваком послу и тако доказивао да, само ако жели, човек не мора бити на маргини, ма о чему се радило. Његова ментална снага надјачала је сурову реалност у којој се нашао. Међутим, припадност и приврженост Господу и Цркви Његовој, водила га је духовним пространством на коме су се увек јасно уочавали његова вера, љубава и нада.
У Србији је регистровано 170 хиљада наркомана. Процењује се да их је много више с обзиром да један зависник, у току свог века, направи 10 до 12 нових. Филм „Земља живих у долини мртвих", не само да се бави овим проблемом пандемијских размера, већ, указује и на солуцију за његово решење. Погледајте о чему је реч!
Филм о чудотворној икони Богородице Бођанске, једне од шест канонизованих чудотворних икона које припадају српском народу. Чудесна исцељења болести, ослобађање од уза демонских, потомство бездетним браковима, само су неки од дарова Богоматере Бођанске.
"Празно гнездо птице ластавице" је документарна прича о горчини старачког живота удруженог са сиромаштвом, болешћу и остављеношћу од ближњих, па чак и од рођене деце. Ако желите да видите како изгледа лице туге и старости, погледајте филм о онима који су препуштени сами себи, без изгледа и наде да ће их се неко сетити и унети трачак светла у таму њихових старачких живота.
Има у Републици Српкој једна мирисна башта названа Крајина, у којој вековима, од немањићког доба па до наших дана, пој псалама блажи душе мученичке, душе гладне и жедне Бога Живога. Ти псалми јесу манастири овога краја сакупљени у букет назван ''Крајишки псалми''. Овај видео запис живо је сведочанство духовног живота Срба Крајишника, народа који је кроз вишевековну историју свој живот живео између страдања и духовног узлетања.
Филмска прича о сестринству манастира Ковиље, смештеном у дивљини Старог Влаха и Голије, за који, иако нема изворних докумената, стоји предање да је пореклом из немањићке епохе. Ово је својеврсна похвала монашког живота као најсвеобухватнијег и најчистијег облика хришћанског начина постојања човека. Протагонсти ове мале приче су шест монахиња, које мало више од године дана, насељавају ову свету Обитељ и личним искуством монашког подвига откирвају сву лепоту и узвишеност идења за Христом.
Играни филм о најпознатијем чуду које се догодило у СССР-у у време војујућег атеизма, када се 1955. године девојка Зоја Карнаухова „окаменила“ зато што је окрнавила икону светог Николе Чудотворца. Наиме, група младих окупила се на забави и кад је почео плес, Зоја није имала партнера, јер њен дечко Никола није дошао на прославу. Видевши у тамном куту собе икону светог Николе, девојка је безбрижно рекла: „И он је Никола, с њим ћу плесати“! Желећи да је одговори од тога, пријатељица јој довикну:“Зоја, не хули“, али се Зоја само насмејала и рекла: “Ако има Бога, онда нека ме казни“!