Заједница Срба у Чикагу замолила је др Синишу Трбовића, стручњака у неколико области медицине, да одржи предавање на тему утицаја социјалних медија на ментално здравље младих људи. Ово је видео запис његовог предавања одржаног у сали Цркве Светог Ђорђа у Шервилу, Индијани, новембра 2020-те године.
Заједница Срба у Чикагу замолила је др Синишу Трбовића, стручњака у неколико области медицине, да одржи предавање на тему утицаја социјалних медија на ментално здравље младих људи. Ово је видео запис његовог предавања одржаног у сали Цркве Светог Ђорђа у Шервилу, Индијани, новембра 2020-те године.
Заједница Срба у Чикагу замолила је др Синишу Трбовића, стручњака у неколико области медицине, да одржи предавање на тему утицаја социјалних медија на ментално здравље младих људи. Ово је видео запис његовог предавања одржаног у сали Цркве Светог Ђорђа у Шервилу, Индијани, новембра 2020-те године.
Заједница Срба у Чикагу замолила је др Синишу Трбовића, стручњака у неколико области медицине, да одржи предавање на тему утицаја социјалних медија на ментално здравље младих људи. Ово је видео запис његовог предавања одржаног у сали Цркве Светог Ђорђа у Шервилу, Индијани, новембра 2020-те године.
Када би само знали колико нас Господ љуби! Прилепили би смо се к Њему чвршће, интимније... Ево истинитог догађаја о томе колико Провиђење Божије настоји спасити све људе. Ово је поука и за верне и неверне, а нас се толико дојмила да смо је илустровали.
Филм који је 1987. године добио Оскара за најбољи краткометражни анимирани филм. Инспиративан, дирљив и надасве поучан филм о човеку који је садећи дрвеће променио свет око себе.
Сведочење академика Матије Бећковића, песника, осведоченог борца за очување српског националног бића и вере Православне о једној “безгробној војсци” издатој од стране савезника и растргнутој у комунистичком терору. О знаним и незнаним јунацима који својим животима платише љубав према Богу и Роду, Краљу и Отаџбини.
Говорећи у цркви Светог Лазара у Ларнаки на Кипру, почетком овог месеца, архимандрит Андреас (Алеме) поделио је сведочење очевидаца о чуду старца Јефрема Филотејског и Аризонског, који је спречио пад грчког авиона лету из Ларнаке за израелску Хаифу у октобру 2017. године.
Годину дана пре појаве Коронавируса, 95-годишњој старици Кириаки из Птолемаиде у Грчкој, која због свог добротворног рада ужива огромно поштовање грчког свештенства и монаштва, указала се Пресвета Богородица. У време када је имала виђење, нигде у јавности није постојала тема у вези са маскама, вирусом и вакцинама. Чујте њено сведочење...
Недуго након осамостаљења Српске Православне Цркве 1219. године, краљ Урош Први Немањић на подручју старог рударског насеља подиже задужбину - манастир Сасе. Ово је један од најстаријих српских манастира који ће заједно са својом Митрополијом сребреничком убрзо постати и колијевка православља у Босни. Иако Сребреница доживљава потпуни процват за вријеме деспота Стефана Лазаревића, отоманским освајањима Босне манастир бива прекривен земљом и заборавом. Проћи ће четири неславна вијека до новог пламена свијеће који пале сашки рудари 1858. године откопавањем темеља старог храма. Своје трагове на овом подручју оставило је и Римско царство.
Манастир Тврдош данас је познат по маслиновом уљу, меду, сиру из Манастира Дужи и вину које попуњава трпезе од Америке до Аустралије. Мање је познато да међу зидовима храма одише велико православно светилиште. Сачуване су честице Часног Крста Христовог распећа, честице моштију Свете Анастасије мајке Светога Саве, Светог Германа Аљаског, Светог Јоасафа Српског Немањића, као и рука Свете Јелене Анжујске мајке српских краљева Милутина и Драгутина Немањића. Духовни мир међу анђелима у молитви пронашле су и честице моштију јасеновачких новомученика, али и фреска Милице Ракић, дјевојчице страдале у НАТО бомбардовању. Свој небески пут над темељима старе цркве из четвртог вијека градио је, поред Цара Константина и светог краља Милутина, и Свети Василије Острошки, родом из села Мркоњићи у Поповом пољу.
Свети Сава донио је из свете земље у Србију руку свете Текле, ученице апостола Павла из првог вијека. Неколико вијекова касније, управо ову руку патријарх српски Арсеније Четврти дароваће Старој Цркви у знак захвалности сарајевским Србима за оданост. Међу зидовима најстарије очуване грађевине у Сарајеву чувају се мошти неколико светитеља, а међу њима и ковчег са дјететом кога је по предању зла маћеха бацила низ степенице. Светим моштима младенца поклањају се не само православци, него и вјерници других религија, како би се молили за плодност или здравље своје дјеце. Величанствено здање краси и богати музеј са преко 700 вриједних експоната - рукописане књиге старе по неколико вијекова, иконе и сликарски радови домаћих и страних умјетника, стари предмети и новац. Уз Стару Цркву везује се и прва српска основна школа у том граду из 1539. године.
Да ли знате за, муком изграђену, цркву стару скоро два вијека уз коју је расла и српска основна школа? Знате ли за ризницу са преко 20 вриједних икона старих и по шест вијекова? А да ли можда знате да и ту светињу неко отима? Отима је заборав кидајући сваког дана нове фрагменте фресака светитеља и бацајући их на под, гдје су годинама у тишини расуте биле, а расуле су се јер се пред њима одавно нико Богу није молио. Храм светог Прокопија у Високом, заборављени коријен српске историје, остављен на милост вјетровима, оронуо је као запуштена кућа поред које данас једино бор уздише. Доласком Високопреосвећеног митрополита господина Хризостома и залагањем за обнову бројних храмова и манастира покренуте су и прве обнове у Високом, али преостаје још много унутрашњих радова.
Никад не презирите створења Божија, ни она најмања, па били то и инсекти јер вам могу спасити живот.
Ако Требиње има свој престо, онда је на том престолу саграђена Херцеговачка Грачаница поред које хор од 57 чемпреса сунцу пјева стихове Јована Дучића тјерајући га да пуним сјајем загрли град вина, културе и платана. Требиње, град који љепотом буди љубомору свакоме ко не живи у њему, родно је мјесто великог српског пјесника и дипломате - Јована Дучића.
Косовски бој уткан је у српску душу кроз вијекове и у њој мирише као уље у латицама цвијета. И баш као што би цвијет без свог препознатљивог мириса изгубио идентитет, тако би и српска душа изгубила идентитет и постала пуста и јадна без Косова и Метохије у себи. 600 година од одласка косовских јунака у бој и вјечну славу Манастир Кнежина је 13. августа 1989. године поносно обиљежио уз присуство више од сто хиљада вјерника са простора Сарајевско-романијске регије, Косова и Метохије, али и других дијелова бивше Југославије. Гости величанственог јубилеја били су и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.
Стајати пред манастиром Дужи значи стајати пред светиоником који је први писменошћу обасјао Херцеговину, чудесним исцјељењима уливао наду српском народу у првим устанцима против Турака, топлином пружао уточиште и за руске монахе. Достојан чувања честице Часног крста Христовог распећа поново је обнављан након сваког паљења, уништавања и пљачкања од доба Турака до данашњег времена.
Кањон Дрине дом је за више од 320 српских девојака које бежећи од мучења загрљене скочише у хладне дубине. Стари Брод и Милошевићи су места страдања више од шест хиљада Срба који у пролеће 1942. године нису успели да пређу набујалу Дрину и преласком у Србију спасу се од усташких јединица.На месту страдања старобродских мученика изграђени су спомен-музеј и капела, као и 27 скулптура где свака носи име и презиме српских предака и њихове трагичне судбине.
Доброта коју смо учинили ближњем, доброта је коју смо учинили самоме Христу. А све добро учињено Њега ради, добро је које ћемо пожњети као плод свог живота. Јер, Христос нас учи: “Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте”. (Мт. 25/40)
Филм “Ава Јустин” снимљен је у продукцији Манастира Ћелије, по сценарију и у режији ђакона Ненада Илића. У филму се могу видети до сада необјављене фотографије и видео записи Светог аве Јустина. Он је био и остао ретка светоотачка појава у нашем 20 веку, скривена али неумитна савест Српске Светосавске Цркве и читавог јеванђелског, апостолско-светоотачког Православља у свету. Скривајући дар прозорљивости, ава Јустин је истицао да је сваки хришћанин дужан да својим животом „исписује Еванђеље Христово“. Сходно том ставу, и његов живот је уистину био „живо савремено Еванђеље Христово“.