Aва Јустин: Нека би Свети Архистратиг Михаил и нас уписао у војску своју и дао нам сва оружја своја, да победимо свако искушење, сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола, свако безбожје, сваку ружну моду, и сви имали Господа Христа и у овом и у оном свету. Нека би од наших душа направио пожаре молитве, да му се увек обраћамо у свима тешкоћама, да се спасавамо од свакога греха, еда бисмо заједно са Њим и са свима Светима славили Чудесног Господа Христа, Који нас је Васкрсењем Својим спасао од пакла, од греха, од смрти.
Зашто куповати и палити свеће у храму? Где ставити свећу за здравље, а где за покoјне? Да ли је могуће гатати црквеним свећама? Да ли смемо купити свећу у једном храму, а запалити је у другом? На ова и друга питања одговара јереј Александар Ермолин, настојатељ храма Блажене Ксеније Петроградске у граду Казању.
Христово смирење многи доживљавају као слабост, а не као чудесну силу, каква у ствари јесте. Понизни је јак духом као лав. У исто време, једним „жао ми је“ може да разоружа сваког дива. Он се не плаши било чега, не стиди се прекора, смирен је пред невољама, одлучан је да чини добро и од Бога добија мудрост у свим својим подухватима.
Занимљиво је да се светске религије слажу око Златног правила, али му већина њих приступа из негативне перспективе - „НЕ чини другима нешто лоше, што НЕ желиш да они теби чине“. За разлику од њих, Хришћански циљ није да НЕ учинимо нешто лоше, већ морамо отићи корак даље и ЧИНИТИ ДОБРО другима.
Протојереј Василије Томић: Демон је увек био маштовит противник. Од очигледних прогона хришћана, прешао је на суптилније методе како би нас одвојио од вере. Данас се суочавамо са новим врстама искушења, која су често скривена у свакодневном животу. Како можемо да препознамо ова искушења и да останемо чврсти у својој вери?
Кроз многа јављања мртвих могуће нам је да делимично знамо шта се догађа са душом када она из тела излази. Када се прекине њено гледање очима телесним, тада се открива њено гледање духовно. Душа, ослобођена тела, сусреће се са другим духовима, добрим и злим и остаје везана за оне који су јој за живота били духовно ближи, ма колико јој непријатни били када је сретне.
У срцу православне вере Богородица заузима посебно место. Њено име се помиње у Светом писму, а црквено предање је обогаћено бројним записима о њеним чудесним интервенцијама. Она је не само мајка Исуса Христа, већ и икона Цркве и заступница свих верника. Да ли је молитва Богородици у складу са хришћанским учењем и зашто је толико важна?
Нису Богу мили гордељивци, чије су очи непрестано управљене к небу, док им је срце испуњено земљом, него смирени и кротки, чије су очи оборене к земљи, док им је срце испуњено небом.
Стари светогорски манастир, после година конфронтације са грчком државом и Васељенском патријаршијом, први пут се обраћа Комисији за људска права УН, осуђујући систематски прогон и кршење верских слобода.
Огромна већина људи под духовним животом подразумевају то да човек треба да буде добар. Бити добар значи бити моралан. Да би се достигао тај квалитет, потребно је испуњавати одређена правила и – ту се све завршава. На Христа нико и не обраћа пажњу. На заједницу са Њим нико и не помишља. Тако ће се, додуше, постати добар човек, али не баш и човек који има однос са Богом. А то је једини циљ нашег постојања.
Бог има план за наш живот, али Он неће да нам га намеће – морамо га сами изабрати и потражити. Само се потребно молити се: „Господе, ја хоћу Твој план за мој живот, да живим онако како је по Твојој вољи“ и Бог ће нам помоћи да имамо такав живот. Зато нас је Христос научио да се молимо: „Нека буде воља Твоја и на земљи као на небу.“
Наш лукави непријатељ, ђаво, употребљава сва средства како би нас гурнуо у невоље и украо нам наду у Господа. Али, кад Бог заповеди, престаје свака мука, бура се стишава и постиђени лукави се удаљује. Ово је сведочанство о томе како су човека напали демони, а он, сав избезумљен од страха, утрчао у Храм Божији. Освећено место и простор где пребива Благодат Божија која „пржи демоне“ и коју они не могу да савладају.
„Оче, спаси ме! Моја жена је луда! Шта ми све не ради! Готов сам!“, жалио се један муж свештенику. Мало после тога је и жена отишла код свештеника и она пожалила се: „Оче, спаси ме! Мој муж је полудео! Ово је егоизам на врхунцу! Како ово превазићи? Чак и јежеви, пуни бодљи, знају боље од нас. Када се приближе један другом, постају веома пажљиви да не би повредили осетљиво тело оног другог. И иако су препуни бодљи, неће се избости, већ ће живети хармонично загрљени! Живеће у љубави и са љубављу зато што то покушавају, зато што то желе.
Док смо заузети ручним радом, док ходамо, док једемо или пијемо - увек се можемо молити умом, произносећи истинску молитву угодну Богу. Када си умом стално у присуству Божијем и разговараш са Њим непрестано - ти разговараш са Богом, без Кога ниједан човек не може бити благословен ни овде или у другом животу.
У цркви у име великомученице Варваре у граду Нефтегорску Икона Пресвете Богородице Одигитрије је пролила сузу, потврђујући тиме своју чудотворну моћ и непресушну Божију милост, подсећајући нас на Њено непрестано присуство у нашим животима.
На данашњи дан, када славимо Светог Димитрија, сећамо се његове храбрости пред мучитељима. И данас, хришћани су позвани да буду чврсти у својој вери, упркос свим изазовима са којима се суочавају. Јер, као што је Свети Димитрије победио, тако ће победити и сви они који се боре за Христа, јер Бога у себи носе. Нека нас подвиг Светог Димитрија инспирише да будемо верни Христу и да се не бојимо оних који нас гоне.
Људи се плаше старости. Међутим, ретко ко размишља какве су користи од старости и зашто нам ју је Господ подарио. Она нам даје прилику да се одужимо Господу оним што је најдрагоценије у Божјим очима - нашим смирењем. Како старимо, спремни смо да дајемо више, потребно нам је мање и усредсређујемо се на најважније ствари, јер схватамо: све је пролазно, само су Божја милост и љубав вечни.
Многи се питају: Ако Те има, Господе, зашто се кријеш? Колико би проблема - моралних, политичких и било којих других било решено, ако би за свако знао за Бога и Чије би присуство било сасвим очигледно. Тада нико не би чинио ни најмање грехе, сви би се плашили казне. Човек више не би имао своју слободу. Вера се, међутим, разликује од таквог знања по томе што се нико не лишава слободе, јер се човеку оставља избор - да је прихвати или не. Зато Бог жели нашу веру, поверење у Њега, остављајући нам могућност и да не верујемо и да Га одбацимо, јер слобода је, колико год била пожељна, ипак опасан, тежак и одговоран дар...
Видимо неког рођеног са инвалидитетом и питамо се "Ко је крив за ово Господе?" Христос одговора - Нико!!! Ово је учињено да би се открила слава Божија". Једном сам у Солуну упознао две слепе девојке. Никад нисам видео сјајнија лица, пуна светлости и радости. Једна од њих ми је рекла: „Не жалости се оче мој... Од дана када сам изгубила светлост, ја видим Христа. Слепило је био највећи благослов у мом животу. Јер Бог никада не греши…“
Вл. Николај: Жалосно је што осењивање крсним знаком не користимо баш много у овим нашим временима. Никада до сад нису деца Божја била суочена са толико бројним и незајажљивим непријатељима. Теже је нама данас борити се против њих, него што је било старим Хришћанима задобити славу великомученика за неколико тренутака борбе у амфитеатру. И ако је њима, ученим од стране апостола, често осењивање знаком Крста било неопходно, зар није и нама, још у већој мери?