Отац Милош Весин: "Када сам чуо исповедање вере младе девојке, која је одлучила да се уда за момка за кога је знала да умире од тешке болести и која је толико убеђена у васкрсење и у то да ће они поново бити заједно, просто нисам могао да кажем - не - њиховом венчању." Ово је невероватна прича о љубави која никада не престаје и која се свему нада.
Мислиш ли да можеш сам у овом свету? Мислиш ли да можеш да будеш добар, да волиш, да ствараш без Мене? Ја хоћу да будеш мој пријатељ, дао сам ти слободу, своју Свесвету Мајку и све свете да се моле за тебе, Анђеле да те чувају, оставио сам ти Цркву и Литургију… Зато, не бој се зла у свету, јер сам Ја победио свет. Буди весео и праведан, а Ја ћу све васкрснути и праведници ће бити са Мном и засијати као сунца у Вечности, у Царству на преображеној земљи.
Чак и најизгубљенији грешник има душу. И неопходно је видети ту душу. Лако је неког упропастити... Али је, такође, лако и сачувати. Само им загрејте - срце. Плачите заједно, не гледајући људе споља, већ у срце. Не плашите се прљавштине. Додирните њихово срце својим срцем. Волите. Љубав мења све: живот, свет... И може све. Главно је да никога од себе не одгурнемо!“ - Исповест оца Јевгенија, заснована на стварним догађајима...
У срцу псалма 90 крије се тајна вечности: “Јер је хиљаду година пред очима Твојим, Господе, као дан јучерашњи...” Ове речи дубоко су збуњивале једног монаха. Његова душа је чезнула за одговором, за доказом вечности, који је чудесно уследио: Небески пој, лепши од свега што је до тада чуо, одвео га је на невероватно путовање кроз време. Када се оно завршило, мислећи да је прошао само један сат, монах се није ни уморио, ни огладнео, нити ожеднео. Када се вратио у манастир, нико га није препознао, а у манастирској архиви су пронашли податке о њему старе - 355 година.
Уочи Свете Литургије, мирну душу монаха потресао је ђавољски шапат. "Како можеш да верујеш да су хлеб и вино могу заиста постати Тело и Крв Христова?", упитао га је ђаво, сејући у њему семе сумње. Збуњен и уплашен, монах се обратио манастирској братији за утеху. "Молићемо се Богу да ти открије Своју силу", обећали су му. И током литургијске молитве за освећење Дарова, монах је доживео визију која је заувек променила његов живот.
На Божју помоћ често се брзо заборавља. Уместо да преиспитамо свој живот, настављамо да верујемо у себе и своје способности. Ово дирљиво сведочанство говори о томе како љубав Пресвете Богородице не помућује наш себични заборав на Њу и Њеног Сина, већ како је Она увек ту када нам је поново потребна, чак и када је се тек у невољи сетимо...
Шта имамо да сумњамо више, браћо? Сведочанство ово јасније је од летњега поднева и тврђе од дијаманта и драгоценије од свих блага овога света; а то је да они који се удостоје онога света и васкрсења више не могу умрети, него су бесмртни као ангели Божји.
Да ли сте икада помислили шта осећају просјаци и бескућници? Да ли и они носе у себи искру Божје Светлости и заслужују да буде третирани са достојанством и поштовањем? Следећи Христа, отворимо своја срца за њих, без осуђивања, већ са саосећањем и разумевањем, јер је и Он, иако је и Сам прошао путем понижења и патње, пружао руку онима који су на дну друштвене лествице.
Бројанице су уџбеник небеске филозофије; све библиотеке овог света за осам хиљада година могу да се сакупе у осам речи Исусове молитве. Бројанице видљиво чине невидљивим, а невидљиво видљивим. Бројанице су лествица која води на доле и увис: на доле – у дубину срца где се душа сусреће сама са собом, а увис - ка небу, где се дух, не излазећи из срца, сусреће са Богом. Бројанице представљају меру љубави човека према Богу.
Преподобни Серафим Вирицки целог свог живота учио је да се верује и предаје светој вољи Божјој у којој је човеку милост и спасење. То лично животно искуство, пост и молитва, направили су од њега човека Божијег кроз којег су се многи спасили и привели вери.
Велика је моћ сваке искрене молитве. Њом се чуда дешавају и болести исцељују. Али постоји изузетно силна и кратка молитва: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.“ Кнез таме, који наизглед има моћ над целим светом, немоћан је пред онима који призивају име Васкрслог Спаситеља света – Исуса Христа.
Овај догађај се збио у водама Саронског залива крајем 20-ог века. Испричала га је једна од најугледнијих ученица Светог Порфирија, која се касније и замонашила.
Док сам седео у кафићу са мојим пријатељем, протојерејом Василијем Родосом, пијући шољу кафе уз покоји залогај, приметили смо како је иза мене стао бескућник. Човек се загледао у нашу храну, тако да га је отац Василије питао да ли је гладан. Одговорио је са ентузијастичним ,,да“, и када га је отац питао шта би волео да једе, он је рекао ,,јаја и кобасице“.
Још је древни Цицерон говорио, да колико год милиона пута бацили коцке са словима, редови стихова од њих никако се неће добити. А васељена, која нас окружује, далеко је сложенија и пуна далеко дубљег смисла, него најлепше осликано уметничко дело. У овој причи старац Амвросије једноставно објашњава да је сав свет који нас окружује велика књига откровења Божијег, сведочанство о свемоћи и премудрости њеногТворца.
Господ је рекао, не судимо да нам не буде суђено и каквом мером судимо тако ће нам и Он судити. Често смо у прилици да доносимо суд о неком само на основу његове спољашности, не познавајући срце те особе, а Господ је Бог срца и у срцима борави.
У каквој год ситуацији да се нађете, ако имате срце пуно љубави, осмех на лицу и топлу реч, они око вас ће бити обогаћени. Волите људе љубављу Христовом!
Једна несрећна удовица, након самоубиства, свог мужа суочила се са новим ужасом: посетама демона који се представљао као њен муж, и који покушавао и њу да наговори да учини исто. Све је то чинио на вратима спаваће собе, јер није могао да уђе у њу. Оно што му сметало је Крст, који виси у њеној спаваћој соби и на ланчићу око њеног врата. О овом догађају прича јеромонах Оптинске испоснице, Венедикт (Емеличев).
У мојих, више од 25 година свештеничког стажа, присуствовао сам смрти или сахрани више од 300 људи. Укључујем ту и смрт мог оца. Овде ћу изнети лекције, добре и лоше, које сам из тога извукао.
“Пријатељи, препричаћу Вам једну причу о Светом Јовану, можда неком буде на корист, ако Вам користи сетите се и мене у Вашој молитви!“
Без саборности нема спасења, а једину истинску саборност, на овом свету, пружа Црква Христова. Ипак, младић који је био редован верник, једног дана је напустио цркву. Мислио је да му је заједништво са другим хришћанима непотребно и да може сам да пронађе спас. Ово је прича о томе како се вратио у цркву, а смисао заједништва пронашао у пламену ватре.