“Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете куцајте и отвориће се”. Наравно да Бог зна шта је нама потребно, наравно да види када смо у огромном проблему, али, Он, у исто време, жели и да види да имамо и веру и поверење у Његове силе да нам притекне у помоћ у приликама када ништа друго и нико други не може притећи.
У Египту, где је у дубокој давној хришћанској старини било доста великих манастира, један монах дружио се с неуким простодушним сељаком.
Једна од најзначајнијих ђаволових подвала човечанству, кажу свети Оци, садржи се у томе да је успео да род људски увери да не постоји. Сакривен иза људске наивности и сопствене невидљивости, он је током историје нанео неописива зла човечанству. Но, ненадокнадив губитак ипак је онај на личном плану сваког човека а то је губљење бесмртне душе и вечног спасења у Царству које је Бог од памтивека уготовио за оне који Га љубе.
Можда би се могле пронаћи сличности тренутне ситуације, са једним догађајем из 1911. године који се збио у Пећи. Беснела је колера и догодило се нешто што ни данас нико не би могао очекивати…
Ступивши на странпутицу, људи се веома често до те мере изгубе и крену лутати да временом изгубе сваку оријентацију и циљ живота, притом не штедећи ни своје најближе, чак ни родитеље. Много је трагичних примера занемаривања, па и злостављања родитеља од стране своје деце. Ипак, неки од њих свој епилог добију као онај у јеванђељској причи о блудном сину.
Старачке руке, то су руке које су тешко радиле целог живота. Често се могу видети такве руке код стараца, искривљене од реуматизма, мршаве, с дебелим венама и просто пожелите да их пољубите. Историја ХХ века с његовим колективизацијама, радним данима, ратовима, сиромаштвом, ћутљивим трпљењем, може се учити без читања књига, само гледајући руке стараца који су све то преживели.
Много је младих, здравих, школованих и талентованих људи који последњих година масовно напуштају Србију и одлазе у свет. И није да тамо одлазе у потрази за бољим материјалним условима живота. Према признању многих међу њима, одлазе да би се спасли од понижавања, корупције, тираније осредњости, политиканства, непоштовања њиховог знања, способности… једном речју од зла и безнађа у које је утонула свеколика Србија.
Да се врати зло за добро је ђавољи начин; да се врати добро за добро је човечији начин; а да се врати добро за зло је Божији начин.
Свети оци су говорили о три врсте цене које човек плаћа кроз читав свој живот. То су новац, крв и душа. Најјефтинија је, свакако, новац, док је највећа цена којом можемо (ис)платити било добро било зло – душа. Под овим некако спонтано подразумевамо љубав.
Некако је уврежено мишљење да су рок-музичари и, уопште, млади бунтовни ствараоци с оне стране Бога. Да припадају оном другом, Богу противном свету, па чак и богоборним култовима. А, заправо, то не само да није правило, већ се може рећи да су већина њих искрени боготражитељи. Међу њима и веома познате личности о којима, заправо, не знамо ништа.
Будимо захвални на оном што имамо, умјесто да жудимо за оним што немамо. Врло често ћемо у животу срести праве сиротане, дјецу којој, нажалост, родитељи сем новца ништа друго нијесу умјели дати и оставити у насљеђе.
Врло често људи се нађу у недоумици како се понашати према животињи, сматрајући да оно што следује људима не следује и животињама. Међутим, заповест о љубави према ближњем истоветна је заповести о милосрђу према животињама. Јер, рај је унутра, у нама... Или није!