Затирање ћирилице
Српски језик, као и сви други језици света, има само једно писмо. То је - Ћирилица. Тврдње о постојању два равноправна писма су лаж и подвала, а напади на ћирилицу су насртаји на православни дух у којем се вековима развијао српски народ. Током историје ћирилицу су прогањали римокатолички клир, грчки фанариоти, отомански исламисти, аустроугарске власти, фашистички окупатори, комунистички диктатори, а током последњег рата у Хрватској и БиХ спаљене су скоро све ћириличне књиге. Али и сада циљ многих је, чак и у Србији, затирање ћирилице, а самим тим и затирање идентитета српског народа.
Кад се „јагањци одвоје“: Да ли ће Христос судити појединцима или и читавим народима?
Већ две хиљаде година хришћани широм света чекају Христов повратак. Овај долазак, обавијен велом тајни и спекулација, лажних пророчанстава, доноси са собом крај људске историје и Коначни Суд. Док су неки уверени да ће се Суд одностити на сваког човека појединачно, Свето Писмо открива ширу слику: судиће се и целим народима! „И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других“ (Мт 25:31)
Анђели и демони
Премда у Символу вере о анђелима није ништа речено ништа, на свакој служби молимо Бога да нам подари „анђела мирна, верног наставника, чувара душа и тела наших.“ Јеванђеље је тако тесно повезано са анђеоским светом, да није могуће не запитати се ко су ови небески духови, какве су им улоге и како могу утицати на наше животе.
Ликови жена у Јеванђељу
Жене далеко брже него мушкарци прихватају учење нашег Господа; у њихово срце вера се укорењује далеко лакше. Зато је трећа недеља по Васкрсу посвећена је успомени на жене мироносице, које су окруживале Исуса Христа за време Његовог земаљског живота и нису оставиле свог Учитеља ни после смрти.
Лепота Христова
Хиљаде хришћанских уметника, сликара, вајара, кроз 19 векова трудили су се да нам представе лик Христов. На основу Његове моралне лепоте уметници су стварали маштом и Његов спољашњи лик. А кад је реч, не о спољашњој но унутрашњој моралној лепоти Христовој, ту се мрзне и језик људски и кичица уметника. Јер морална лепота Христова је потпуно натприродна и натчовечанска и не подаје се ни било каквом упоређивању или опису.
Може ли врачар наудити вернику?
Главна одбрана од враџбина је вера у Бога, који нам каже: "По вери вашој нека вам буде". Ако особа верује у враџбине и плаши се тога, онда ће таква његова вера сигурно добити потврду, писао је монах Макарије Оптински. Човек ће поверовати да му је врач послао болест, почеће да брине и – разболеће се. За правог хришћанина клевете и зле радње нису страшне, јер Бог не даје моћ врачарима.
Борба са помислима
Шта су мисли? Да ли су мисли део нас самих, део нашег размишљања и како се оне јављају у нашем свакодневном животу? Како оне настају, како да их препознајемо и управљамо њима и како да се боримо против њих? Ово су нека питања на које одговоре нуди старац Јефрем, игуман манастира Ватопеда на Светој Гори Атонској.
Загрли несрећника као злато
Када дајемо, не губимо, јер сваки дар, сваки саосећајан гест је улагање у вечност, благодат коју ћемо понети са собом када напустимо овај свет. Искористимо овај живот да будемо милосрдни и не дозволимо да нам други одузму ову драгоцену прилику, тако што ће они то чинити уместо нас. Нека наше доброчинство буде као светла звезда, која ће обасјавати и наш пут ка вечном спасењу.
Не узимај узалуд Имена Господа Бога својега
У бескрајном пространству небеском, када се прошапће Име Господа Свевишњег, Небеса се умирују, звезде се разбукте, а анђелски хор отпочиње са химном: "Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот!" Светитељи и праведници падају ничице, обузети страхопоштовањем. Али шта је са нама, смртним људима? Да ли се и ми односимо са једнаком преданошћу и поштовањем према овом светом Имену?
Неверни Тома
Кажу: Васкрсење Христово је измишљотина, јер мртви не васкрсавају. Да, али само ако нема Бога. Међутим, ако Бога има, онда и смрт мора бити побеђена, јер Бог није Бог распада и смрти. Но, они настављају: али Бога нема, јер Га нико није никада видео. Али, шта значи онда – питамо их ми – све то искуство милиона људи који радосно тврде да су видели Бога, али не физичким, већ унутарњим, дубљим и поузданијим видом?
Разумевање пољупца: поштовање у Православном хришћанству
Да ли сте се икада запитали шта се крије иза пољупца руке свештенику у Православном хришћанству? Овај древни обичај, који је издржао тест времена, далеко је од обичног геста учтивости. У њему се крије дубока духовна симболика, која спаја вернике са њиховом вером и са божанским. Шта овај пољубац говори о природи вере и о улози свештеника у православном хришћанству?
Реци бар једном: Хвала!
Свако сматра да је његов проблем највећи. Престани да стално будеш незадовољан, престани да се жалиш да преживљаваш „неправду“. Знаш ли колико људи тренутно страда, баш овог момента? Зато, реци бар једном: Хвала!
Стварност натприродних сила
Већина модерних хришћана једноставно не верује да натрприродни свет има било каквог утицаја на наш свакодневни живот. Знају за анђеле и да их има много, али сматрају да они не живе овде, већ у некој далекој земљи која се зове “Небо” и интервенишу само у изузетним приликама. Али Библија каже другачије!
Нема Раја без страдања
Мученици су радо ишли на муке, чак и мала деца. Ко се не боји лава и џелата са секиром? Али, они нису гледали лава или џелата, већ Христа, Који се налазио иза лава или џелата и – нису се плашили. Сваки човек кад му је тешко треба да стави Христа као противтежу. Онда ће, као што је у Старом Завету Мојсије горку воду претворио у слатку, и вода искушења добити сласт, ако у њу ставиш Христа, ако Га се сетиш и ако Га ставиш испред себе.
Какво ће бити тело након васкрсења?
Наше тело је сејано у трулежи, а васкрснуће у нетрулењу; оно је посејано у понижењу, а биће подигнуто у слави; сеје се у слабости, устаје у снази; сеје се природно тело, васкрсава духовно тело. Стога ће васкрсло тело бити нетрулежно, озарено небеском светлошћу, снажно, ослобођено људских слабости и потпуно прожето духовном енергијом. И упркос томе што ће стећи друга својства, задржаће особине које су му карактеристичне и у земаљском боравку.
Радост новог живљења
Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си Адову моћ и Васкрсао си као Победилац, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим Апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење.
И ја сам учесник васкрсења
Загрлимо један другога, рецимо браћо, и све који нас мрзе опростимо са речима Христос Васкрсе. О колико радости и љубави у овоме светоме дану. О колико неизреченога милосрђа Божијега према грешноме човјечанству. Син Божији васкрсава из мртвих и својим смрћу уништава смрт и онима који су у гробовима живот дарује!
Аждаја расте, будимо као Свети Георгије
У овако поремећеном свету списак онога што можемо препознати као аждају је предугачак. Сигурно је једно – морамо поћи од онога што је аждаја до сада успела да прогута од сваког од нас. Морамо се борити против сопствених страсти које нас лажу да су наше битне особине, а не болесни поремећаји настали од рана које нам је аждаја нанела. Иначе, аждаја расте, прогутаће нас ако нисмо као Свети Георгије. А ако се не боримо – нестаћемо. Бићемо прогутани.
Васкрсење Христово
Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија. Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење реалности вечнога живота.
Јеванђеље о Победиоцу смрти
Питаће неко: како се то каже, да је васкрсли Господ победио смрт, међутим људи још увек умиру? Који год улазе у овај живот кроз мајчину утробу, они излазе из овог живота кроз смрт и гроб. Само што смрт за нас, који у Христу умиремо, није више мрачни понор но рађање у нов живот и повратак у домовину своју. За све оне који су испуњени љубављу према прекрасном и човекољубивом Господу гроб је постао само последња препона да ступе у Његово присуство. Зато славни апостол Павле узвикује: мени је живот Христос а смрт добитак (Филип. 1, 21).