Божићни пост: Зашто постити више од раних хришћана?
То што нас пост припрема за сусрет са Богом није ништа ново за нас, али заборављамо да сусрет са Богом није само радост, већ и суд. Данас је и даље наш сопствени избор да се припремимо за ову пресуду. Још имамо времена за то и треба га паметно искористити. Доћи ће време када ће постојање Бога постати непроменљива, непремостива чињеница за све људе. Тада ће се сви, без обзира на лични избор, наћи на суђењу.
Ткање Божије
Један кројач дошао је до такве мудрости која остаје сакривена и највећим филозофима. Кад је осетио да се ближи смрт позвао је свог сина и оставио му савет злата вредан. „Сећаш ли се, Спаситељ је наш имао је хитон, несашивен, из комада, једна тканина одозго до чланака“, рекао је. „Ето, тог хитона, треба да се сетимо. Сви смо ми – нити његове и до смрти смо позвани да урастемо у њ. Сети се тога. То је Божије ткање. Чувај га у земном животу: сваку нит јачај, од срца се за њу брини. Срце слушај више од свега осталога. За шта се срце заузме, то и чини. И све ће бити како ваља“.
Три савета за спасењe
Спасење је избављење од опасности или патње. У Хришћанству се ова реч односи на вечно, духовно спасење које је по Божијој благодати обезбеђено кроз веру и поуздање у Господа Исуса Христа. Ово укључује покајање , промену ума у вези са грехом и исправљање свог живота према Речи Божијој и Његовим заповестима. Један од највећих румунских духовника, Арсеније Папачок, који је поседовао велико искуство у духовној мудрости, у вези са спасењем саветује следеће:
Савест: тихи шапат Бога у човеку
Ни слава и богатство, ни велика моћ и физичка снага, ни величанствена трпеза и отмено одело, па ни било каква друга људска предност не може донети праву срећу. То долази само од чисте савести, каже Свети Јован Златоусти. Људи чиста срца уживају у унутрашњем миру; они су благи и доброћудни. Чини се да им Бог већ у овом привременом животу, испуњеног искушењима и немирима, даје предукус Царства Небеског. Јер, савест је Божји дар који нам помаже да живимо праведним животом. Она је доказ да смо створени по по лику и подобију Божјем.
Узми свој крст
Христос нас позива речима: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“, унапред упозоравајући куда води такав пут. И сваки краљ или генерал може позвати своје верне слуге или војнике да умру за њега, али то овде није случај: Исус је био први на крсту. Он не само да шаље ученике, већ и Сам одлази у смрт ради победе над смрћу. Зато, ко год жели да заиста за Њим крене, не може само да прође поред Голготе, него мора и да је - искуси.
Црква између првог и другог доласка Христовог
Мисија Цркве је наставак земаљске службе Исуса Христа, Који ју је основао као носиоца Своје силе, Своје власти, Своје истине, Свог Духа. Без разумевања Христове мисије у свету, немогуће је разумети сврху и службу Цркве кроз историју. Али, постоје закони црквене историје које је сам Христос изложио.
Не тугујте као они који немају наде
Не заборавимо да је човек на овој земљи само кратковремени путник. Нико од нас, ма колико да се труди, неће се задржати овде ни за тренутак више него што му је одређено. У одређеном тренутку нашег живота, кад нас Господ призове, све ћемо моћи да погледамо кроз духовну призму вечности и тада ћемо јасно и у потпуности моћи да видимо какав добитак за Царство Небеско је било трпљење искушења и тешкоћа у овом животу.
Зашто постим?
Оцењујући сваки дан Божићног поста, не заборавимо да смо ми свакодневно позвани да судимо својим душама, а током овог суђења треба будемо тужиоци, а не адвокати. Зато, тек када почнемо да сами себе осуђујемо за почињене грехе, наше молитве и уздржавање од мрсне хране биће прихваћени од Бога као плод нашег мршавог труда. По речима светог Јефрема Сирина, Господ наш се радује нашем посту само ако искрено постимо, с љубављу, вером и надом.
Хришћански пост
Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства, од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног нивоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но, нас занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.
Божији позив се не одбија
Један од најосновнијих догмата наше свете Цркве јесте да је човек боголико биће, да је лик Христов, кроз Кога је све постало, темељ његовог бића. Отуда свети Оци душу човекову виде као хришћанку. Свето јеванђеље позива нас и опомиње, да нико нема изговора за неодазивање позиву Божијем. Тај позив, упућеном свима нама људима, да Му дођемо и да Му приђемо.
О благодарењу Богу
У нашим молитвама више се жалимо и тугујемо него што смо задовољни оним што нам је дато. Заборављамо да треба да величамо и захваљујемо се Господу што нам је омогућио да видимо још један дан Његове доброте. Кад год легнемо у кревет, треба да захвалимо Богу за дан који је прошао, било добар и радостан, или тежак и жалостан, јер већ сутра Господ може сваку тугу претворити у радост. Уосталом, и кроз невоље које нас чисте од греха, отвара нам се пут ка духовној радости у Небеској Вечности.
Не судите
Свети Оци нас уче да не треба улазити у разматрање људских поступака и не осуђивати друге, јер, на Страшном Суду Божјем неће нас питати за њихова дела. Зато док још имамо времена одвратимо се од размишљања о животима других људи и оговарања, и молимо се усрдно Господу да нам у томе помогне, јер без помоћи Божије не можемо чинити ништа добро, као што је сам Господ рекао: Без мене не можете чинити ништа.
Да љубимо једни друге
Сва суштина људског живота је у љубави. Христос нам заповеда да љубимо једни друге као што нас Он љуби. Уз то нас још подсећа да од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. Није битно шта ми о себи мислимо, Христови смо ако љубави у себи имамо. По томе ће сви познати да смо Његови ученици ако будемо имали љубави међу собом. То би требало да је сав програм и нашег народног живота.
Молитвама Пресвете Богородице...
Понекад нам се чини да наше молитве Бог не чује, да не стижу до Њега. То је због тога што су човеку често потребна искушења, која на њега делују као лек или "лекција" из које ће нешто да научи. Тада молитве остају неуслишене. Али ако, уместо нас, сама Пресвета Богородица замоли Сина Свог, неће ли је Господ чути?
Псовка
Бринути о ближњем, и замолити га да се спасава, значи не срдити се на његове псовке, него их лечити. Не мрзи мати болесно дете које умире, него плаче за њим. И Бог не воли пропаст људску, него хоће да се сви спасу…
Миром Господу помолимсја
У свету скоро да не постоји чешће помињана реч од речи - „мир“. Ова реч изговара се у политичким говорима, дипломатској преписци, на међународним конференцијама, међусобним сусретима државника, али и у свакодневном животу међу тзв. обичним људима. Али, мира нема па нема. Где је мир и, заправо, који је то мир који нам је истински потребан?
Дан светог архангела Михаила
Има већ доста времена како је наш народ кренуо у духовну обнову а неке недоумице, чак и незнање, провлаче се још и данас. Особито када је у питању празник светих бестелесних сила за које наш народ вели да су "живи" свеци. Као да су неки други – мртви?
Kако давати милостињу бескућницима
Основа свега, па и овога је љубав, љубав Христа ради. Немојте му судити. Ми не знамо шта би са нама било да нас је Господ лишио Његове заштите и да нас није чувао од демона пијанства и других порока. Добро је старати се о човековом телу, али је много важније старати се о његовој души. Свети Јован Kронштатски пише о овоме: „Знај да упоредо са материјалном милошћу неизоставно треба да постоји и духовна, нежно, братско поступање са ближњим, са искреном љубављу; немој допустити да примети да му чиниш услугу, не показуј гордост....“
О рођењу, рођендану
Рођендан сваког човека је тренутак када нас Бог призива из небића у биће из непостојања у постојање, да будемо бића Вечности и учествујемо у свекосмичком заједништву и радости са Творцем и једни са другима.
Не радити или празновати
Често се поставља питање да ли се „ваља“ или „не ваља“ радити у недељу или у одређени црквени празник. И просто се подразумева да се то питање поставља из чистих хришћанских побуда. Једноставно, неко жели да буде хришћанин и по томе се он као такав препознаје. Међутим, код појединих људи хришћанство се свело на тај „нерад“ и тиме се чак и поносе.