Религија или вера?
У савременом свету, „религија“ се често своди на систем правила, обреда и теолошких формула, усмерених ка разуму и логици. Православна вера, међутим, није институција ни концепт – она је живи, лични сусрет са Богом, искуство које се рађа у срцу, негује молитвом и припада сфери душе, далеко од захтева рационалног.
Молитвама Пресвете Богородице...
Понекад нам се чини да наше молитве Бог не чује, да не стижу до Њега. То је због тога што су човеку често потребна искушења, која на њега делују као лек или "лекција" из које ће нешто да научи. Тада молитве остају неуслишене. Али ако, уместо нас, сама Пресвета Богородица замоли Сина Свог, неће ли је Господ чути?
Светлост јесени: празник Вере, Наде, Љубави и Софије
Три девојчице и њихова мајка оставиле су у историји сведочанство које надвлада смрт и пролазност. Њихова имена – Вера, Нада, Љубав и Софија – нису само речи, већ живе слике онога што одржава човека чак и када свет око њега бледи. Њихов подвиг показује да се истинска снага не мери годинама, већ чврстином срца које остаје везано за Христа.
Како постати хришћанин?
Онога тренутка кад у себи решиш да водиш невидљиву борбу против непријатеља душе, показаћеш да си напустио старога човека и да си спреман да започнеш нови живот, са новим циљем и новим начином живљења. Борба која ти сада предстоји изузетно је тешка, а твоје људске снаге без Божије помоћи, недовољне су да у њој устрајеш. Устани, дакле, без страха и реци: Господе, помози ми да почнем!
Божији Промисао и Тајна Свеопштег Преображења
Јесен није само слика пролазности, већ и живописан наговештај вечног Васкрсења. Сваки обојени лист и хладни дах зоре говоре о Божијем плану преображења целог космоса. Овај дивни пад у „смрт“ природе заправо је јаки одјек будућег победоносног пролећа света. Иза свих промена годишњих доба крије се непролазна Лепота која ће спасити све.
Изгубљена марама: човек гледа на лице, а Господ на срце
Пут до Бога често је засут правилима и формалностима које понекад постану важније од саме суштине. Један неочекивани догађај на самом прагу храма заувек је променио једној жени поглед на веру. Сукоб са властитим осуђивањем и стидом открио је да Божја милост превазилази сваку спољашњу форму. Права вера није у томе шта носимо на глави, већ шта носимо у срцу.
Крст Христов
Часни крст најсветији знак и символ, наше вере. И отуда, све Свете тајне свршавају се призивом Светог Духа, али се оне печате крсним знаком, односно печате се животворним крстом. Но, благодат и сила часног крста није у његовом облику, него у томе, што је крст Христов средство којим је Господ Спаситељ наш, спасао род људски, ту је сила Крста.
Моћ Крста
Од рајског дрвета смо постали смртни, а од дрвета Крста оживљени; првим смо отерани из Раја, другим се узносимо на Небо; првим нас је непријатељ победио, другим ми побеђујемо своје непријатеље. Стога је ово благословено Дрво достојно сваког поштовања.
Ава Јустин: смисао Крста
Кад решиш да примораш себе да носиш крст свој, ти у исто време примаш силу Божију. Ту силу Господ даје да би ти могао победити сваки грех у себи, да би могао победити свако зло, сваку рђаву навику, да би могао свој језик васпитати да не говори ружне речи, своје око васпитати да не гледа што не треба да гледа. Сав живот твој да буде Христов, да Господа Христа уселиш у себе!
Много религија, један долазак: Христос као Божији одговор
Разноликост религија је последица човекове слободе и отпадања од Бога. Одвојен од Извора, човек је почео да замишља Бога на безброј начина. Али Бог није оставио човека у заблуди: у Христу је Сам дошао да покаже Истину. Зато Хришћанство није једна од многих људских претпоставки о Богу, него сведочанство о Његовом личном доласку у свет ради спасења.
Питање које Страшни суд неће заборавити
Уместо живота испуњеног успехом, друштво нас све чешће води ка празнини. Међутим, Страшни суд неће мерити наше титуле и богатство, већ само једно – колико смо љубави унели у животе других. Јер, једини исправан одговор на крају нашег пута биће живот посвећен служењу. То је пут истинске радости.
Ћорсокак
Сами стварамо своје слепе улице. Сами одсецамо излазе из њих. Али, милост Божја је толико велика да, чак и када се сви путеви одсеку и сви мостови спале, Господ отвара нови пут који води ка Њему и гради нови мост који нас повезује са Њим. Насупрот свим изгледима и под било каквим околностима, имамо шансу да искористимо ову чудесну прилику. Изгубивши све и лишени свега, тада морамо поставити једно једино и најважније питање: „Господе, шта очекујеш од мене? Шта да радим да бих Ти угодио?“
Несаница: Благослов у тами
У тишини несанице, човек се не сусреће само са умором, већ са сопственом дубином. То је сурова школа самоће у којој се најлакше налази пут ка Богу. Кроз немир ноћи откривају се заборављене ране, али и светлосни зраци савести који лече. Многи су управо у тим часовима без сна први пут завапили – и нашли Онога кога нису могли чути док су спавали.
Тишина која рађа светост: Свети Јоаким и Ана у светлу данашњег човека
Док свет јури за видљивим успесима и резултатима, живот Јоакима и Ане, које данас прослављамо, открива моћ невидљивог. У њиховој свакодневној борби и чежњи за дететом рађа се сила која преображава време, дом и будуће генерације. Радост и вера које су оставили нису само успомена - већ тајна која наставља да дели светлост и мир, и у данашњем свету препуном немира.
О Пресветој Богородици и тајни човечанства
Зашто Православна Црква слави Рођење Пресвете Богородице, догађај о коме Свето Писмо не говори ништа? Овај празник открива дубоку тајну: Богородица није само чисти плод људске историје већ и тријумф Божије замисли о човеку. Кроз њен живот, и у њеном рођењу, Црква види наш пут ка Христу и открива истинско призвање човечанства.
Вера у доба мрака: Зашто је светлост прогнана?
Свет више не расправља – он се судара. На једној страни стоји идеологија која брише корене, веру и идентитет; на другој, тишина која чува крст, породицу и светлост која није од овог века. То није борба за власт, већ за душу човека. У овом судару светова, Истина не виче – она стоји.
Анђео чувар – мит, симбол или стварност?
Неко нас чува, и онда кад мислимо да смо сами. Не видимо га, не чујемо, али га понекад осетимо – у тренутку мира, у гласу савести, у избегнутој несрећи. Анђео чувар није бајка, већ тихи сведок нашег живота, који прати човека од крштења до смрти. И кад све утихне, он остаје...
Старац Тадеј: Да срце, ум и воља постану једно
Дух не спава – он непрестано живи, тка и прима, чак и кад тело мирује. Светлост Божија не може се примити подељеним срцем, већ само кроз љубав која преображава човека у целину. После смрти, душа наставља пут ка ономе чему је стремила на Земљи – ка светлости или сенци, ка сродним душама или духовној самоћи. Космос одговара на мисли, а човек својим избором налази свој дом у дому Оца – у стану који је сам припремио.
Снага у слабости: Како страдање и молитва откривају Божји промисао
Живот нас често изненади болом и тешкоћама. Када се то догоди, многи се питају: „Зашто се ово дешава баш мени? Међутим, управо у тим тренуцима слабости и страдања, можемо открити невероватну снагу. Апостол Павле пише: „Моја сила се у слабости показује“. Зато само прихватање воље Господње ослобађа од страха и води ка истинској радости душе.
„И у добру и у злу“ – Православни поглед на брачну кризу
Љубав у браку није осећање које траје, већ одлука која се обнавља. Када блискост утихне, а тишина постане свакодневица, управо тада почиње подвиг верности. Брачна криза није знак краја, већ позив на дубљи духовни почетак. У свету где се све мери успехом, брак остаје простор где се учи жртва, трпљење и љубав која води ка Вечности.