А Бог није Бог мртвих
Молитва за преминуле је као конопац за спасавање, који човек баца ближњем који се дави. Кад би се на известан начин пред нама отворила врата вечности и кад бисмо угледали ове стотине и хиљаде милиона људи који стреме ка мирном пристаништу – чије срце не би било погођено и скрушено видећи своје истоверне и истокрвне ближње, који немо вапију за нашу молитвену помоћ!
Ваља нам се јавити на суду Христовом
Ми смо уобичајили да Христов Други долазак и суд називамо „Страшни суд“. Тај назив је утолико тачан што ће последњи, Божији, суд за многе од нас бити, заиста, страшни. Јасно је да нема разлога да он за праведнике буде страшан.
Старац Исихије - Како стећи Љубав?
Бог нас воли више од Самога Себе. Он је сишао са Небеса, Син Божији, један од Тројице и родио као један од нас, страдао због нас, понео Крст, погинуо због нас, узео грехе и кривицу свих људи на Себе, као да је Он крив за све и страдао на Крсту да би нам се у Њему греси опростили. Па кога је Он ту поставио на прво место: Себе или нас?!
Трансформација духа
Како променити себе, а не свет око себе, како трансформисати свест и дух. Промена особе почиње од чишћења огреховљене душе. Трансформација свести и ума, промена живота на боље, неће се десити ни кроз какву технику, већ само кроз једноставан и побожан живот. Да, никаква магија није потребна да промениш себе и живот око себе, осим молитве, поста, кајања, исповести и причешћа.
Царство Божије – присуство Христа
Христос жели да Га видимо као пријатеља и брата. Ово можемо да постигнемо ако се покајемо и уместо света греха, свим срцем заволимо Господа. Како говори авва Исак, "покајање је брод који води у Царство, страх Божији је крманош брода, а божанска лука којој пловимо јесте Љубав. А када стигнемо до Љубави, стигли смо до Бога и наше путовање се заврши. Стигосмо тамо где су Отац, Син и Свети Дух".
Како живети по вољи Божијој?
„Да буде воља Твоја и на земљи као на небу“ – речи су из молитве Господње коју сваки верујући православни хришћанин треба да чита сваки дан. Често су то за нас само речи које сваки дан механички изговарамо. Али постоје и тренуци када оне престају да буду само речи - већ постају смисао нашег живота.
Божији глас
Несреће и невоље које сналазе свет мало утичу на људе да постану истински верујући. Када су на Београд падале бомбе, крстили су се и молили и Богу завете чинили и они који то никада раније нису радили. Али то су чинили само док је бомбардовање трајало...
Истеривање демона
Не тако давно пажњу филмофила неодољиво је привлачио филм ''Егзорциста''. Тема филам била је истеривање демона из човека а сами филм жанровски је сврстан у – хорор. И не без разлога. О изгону демона из људи читамо у Јеванђелским текстовима али у животу Цркве Христове ти ужасавајући призори су, безмало, свакодневица.
Неспособност да се радујемо…
Религија страха; религија лажне понизности; религија кривице: све су то искушења и замке – врло снажне и то не само у свету, већ и у Цркви. “Религиозни“ људи гаје неку сумњичавост према радости. Људи непрестано долазе и питају за савет. Исповедам их и причам, причам, причам; а нека ме слабост и лажни стид спречавају да им кажем: „Немам никакав савет за вас. Ја имам само слабу, климаву, али, за мене непрекидну радост. Желите ли то?“ Не, не желе!!!
Како су обични рибари упознали Бога?
Сваки рибар, када оде у риболов, жели да ухвати још рибе, тако да има довољно и за храну за породицу и за продају. Али једног дана, пре двије хиљаде година, на обалама Галилејског језера догодила се чудна прича: искусни рибари нису били задовољни богатим уловом, већ су га се уплашили. Шта се уствари догогодило?
Светосавска беседа: Пут, Истина и Живот
Нема живота ван давања, ван Љубави, ван свакодневне жртве за своје ближње, своју породицу, своју школу, свој град, своју земљу и Савину децу, ван борбе за очување светосавске културе. Чувајмо нашу културу, нашу писменост и ћирилицу јер је она једно миленијумско културно сведочанство о нама, нашег бивствовања и нашег идентитета.
Како се исцелити од увредљивости?
Ако је човек изнутра сабран, занет молитвом, испуњавањем заповести, тражењем Христа, онда се он не љути на ближње. Уопште, сваком човеку склоном увредљивости може се посаветовати да више помаже ближњима. Човек који се вређа узалуд троши своје време и не расте духовно. Он је сав погружен у међусобне односе са људима уместо да општи са Господом и испуњава заповести.
Први Боговидац
Први човек који је у Исусу човеку видео Бога јесте Јован Крститељ. Први он у видљивом човеку видео је Невидљивог Бога. Да је само то, него видео и све што Господ доноси свету...
Помози Боже и Свети Јоване
Анђео у људском телу, највећи од жене рођени, син Јелисаветин и васпитаник пустиње, последњи старозаветни пророк, Претеча и Крститељ Господа Исуса Христа, Јован, засигурно је најузвишенија историјска личност. После личности самога Христа Спаситеља и Његове Мајке Марије, Јован представља најпоштованију и најпрослављанију личност свега хришћанског света. Тако је и код нас.
Не убијајмо време
Дан има 24 часа, а седмица 168 часова. Врло је важно шта ћете урадити са тих 168 часова и како ћете их употребити. Ви имате само одређени број дана које ћете провести на овој планети и у овом животу, и ако их улудо потрошите, потрошили сте их заувек. Друге прилике неће бити. Ако узалуд губиш своје време, узалуд губиш свој живот.
Христос је Онај који има задњу реч
Оно што је најбитније за нас хришћане и најважније је да знамо да ниједна длака не може пасти са главе на земљу без допуштења нашег Господа Христа, да је Он Алфа и Омега и Онај којим живимо, који је жила куцавица нашег бића, свачијег бића у универзуму, заједно са својим Пресветим Оцем и Пресветим и Благим и Животодавним Духом и да је Он тај који одлучује и који има коначну реч, јер је напокон и Реч, Слово, Син и Логос Живога Бога.
Српској мајци
Прво станиште човеково по његовом саздању јесте утроба мајчина; прва светлост коју угледа новорођени човек јесте светлост очију мајчиних; први залогај и срк јесте млеко мајчино, прва и последња реч јесте реч – мајка, први корак је онај који води у загрљај мајке... Све прво у људском животу замирисано је – мајком!
Породични живот данас
Деца су данас постала играчке. Родитељи децу узимају не као равне себи, него као играчке које треба да их забаве. Због тога и нема васпитања. Деца служе за забаву а кад одрасту - почиње непријатељство. Људи су почели да се боје породичног живота, навикли су да живе у свом личном свету, ни од кога зависном, расте егоизам. Породица налаже обавезе, а обавезе се избегавају…
Са ким превазићи самоћу
„Ја сам сам, и немам никога” - ова жалба се може чути не само од старијег човека, који је сахранио све рођаке и пријатеље, већ и од младих људи чак потпуно успешних. У Библији је написано да је Господ, створивши првог човека, рекао: „Није добро човеку да буде сам” (Пост. 2:18). Заиста, када човек нема с ким да подели своје радости, невоље, туге, онда му постаје веома тешко. Како, дакле, превазићи осећање усамљености и да ли у њему има нешто позитивно?
Ход по води
Ход по води у свести свакога човека може се разумети као синоним за нешто што је немогуће, натприродно и изузетно, али, што је ипак оствариво. Оно што и немогуће чини могућим и остваривим јесте вера. Али, вера у којој је Христос, Живи и делатни, смисао, снага и циљ. Отуда и Његова порука нама да без Њега не можемо чинити ништа.