Свака трагедија у нашем животу може да се развије врло повољно и благословено за ствари које се тичу живота, и да донесе нешто добро за душу, на радост. Важно је не бити против Бога, против живота, против догађаја, већ се кретати са животом и имати веру. Веру која види догађаје који још нису дошли, као да су већ ту и то са оптимизмом. Чекати, дакле, кроз ову муку, светлост Христову, а не мрак пакла, не безнадежност, не очајање.
Није нам непознато да од искони, а особито у ово наше време, има оних који идеју узвишене жртвене љубави замењују пролазном заљубљеношћу и телесним страстима. Јасно је да је то дрво без корена које плода не доноси и да се потреба за постојањем целомудрености особито везује за жену. Без чистоте њене душе нема ни љубави јер ако, по речима св. Jована Лествичника, жена изгуби уздржање, целомудреност и скромност дароване јој од Господа, ниједна жива душа се неће спасити.
Заиста су наши малишани траг божанског на земљи и заиста су тачне јеванђељске речи нама одраслима: “Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско...“ ипак, за разлику од светитеља, деца немају разумну и духовну силу да се одбране од опасности које их вребају. На жалост, ми, данашњи родитељи, нисмо ни свесни да смо управо највећи саучесници у обесвећивању и светогрђу чистих дечијих душа.
Озбиљна је грешка малој дјеци говорити о демонима у детаље, зато што кад дијете једном чује какви су, немогуће је да их престану замишљати. Децу би требало учити о хришћанским борбама али без директног освртања на борбу са демонима. Дечије мисли требамо усмерити на Христа, светитеље и анђеле.
Није ништа необично у данашње време да родитељи врло често дођу у стање прекомерне исцрпљености. Као један од фактора који на то утичу помиње и друштвени притисак да будемо савршени родитељи. За црквене породице постоји још један додатни притисак – свест о томе да ћемо за своју децу одговарати пред Богом. Али, када ову одговорност пред Богом за децу протумачимо на претеран и неправилан начин, када прочитамо неке идеализоване црквено-породичне приче у црквеним часописима и на интернету – све то скупа доводи до мучног и тешког притиска на верујуће родитеље и до њиховог психолошког сагоревања у родитељству.
Да нама хришћанима Христос треба да буде образац и узор у свему, па и у опхођењу према онима који од нас затраже (духовну) помоћ, нема потребе посебно наглашавати. Међутим, често сусрећемо такве духовнике који на врло чудне начине везују људе за себе. Такав однос према онима који им се исповиједају прије или касније претвара се у поробљавање и неслободу.
Такозвани адолесцентски, ми бисмо рекли пубертетски, период у развоју човекове личности представља најкритичнију тачку у животу свакога човека. У том периоду разрешавају се три главе одреднице: однос према самоме себи, породици и ширем друштвеном окружењу. Наравно, породица и друштво нису само заједнице које трпе утицај младог човека већ и они који на њега утичу.
Изгледа да нам никад као сада није био потребан један додатни уплив вере, наде и, самим тим, охрабрења, у овим данима када су многи међу нама, и уопште широм света, збуњени, сметени, уплашени, многи чак захваћени и паником и, наравно, обузети питањем: шта ће бити, како ће се све ово завршити, а шта ће тек онда да наступи?
Врлински живот је рецепт за безбедан пролазак кроз пандемију која нас је задесила. Према истраживањима Флоре Гиљмутиднове са Оренбуршке медицинске академије, потврђене су чувене речи Оца Тадеја: “Какве су ти мисли – такав ти је живот”, јер свака мисао и осећање одашиљу одређену фреквенцију, која погодује или вирусу или људском организму да се избори против њега. Резулати њених истраживања упућују да смо најзаштићенији живећи хришћанским врлинама.
Ми, некада, не схватамо да су драгоцене неке мале прилике које нам Бог даје, па их пропуштамо. Не обраћамо пажњу и не слутимо да оне могу да нам донесе изузетно значајну оставштину. Зато прихватајмо те мале прилике које нам се пружају. Јер, и тај посао на малом може бити много већи него што нам се чини…
Никада живот човеков није био лак и безметежан, било да је у питању живот у немаштини или изобиљу. И један и други носе своје немире и искушења а са њима и опасности по спасење. Само је питање како носимо свој живот: очајавајући или се радујући.
Свети и Велики четвртак је изузетно важан дан, особито у погледу установљења Литургије. Поред установљења Тајне над тајнама, који се још спомена сећамо на Велики четвртак. У Свети и Велики четвртак вршимо молитвени спомен на Христову Тајну Вечеру на којој је установљена Света Евхаристија; молитвено се сећамо Спаситељеве опроштајне беседе, на Христово омивање ногу својим ученицима, као и Првосвештеничке молитве пред страдање.
Јуда рече: “Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?” О, да поганих речи! Та како му из уста изиђоше? Како их језик покрену; како му се тело не скамени и како срце не ужасну. Тако је злокобно то среброљубље!
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Нити је било нити ће бити тренутка у историји када човек неће постављати питање које поставља од почетка: Зашто Бог допушта да невини страдају? Да ли у томе има смисла? Како се може спојити вера у свејаког Бога који воли и таква вапијућа неправедност? Примера невиног страдања има на претек. Један од њих је и страдање светог архиђакона Стефана. А колико је таквих незабележених и само Господу познатих страдања?
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
У разрушеној Михаило-Архангелској цркви у селу Урусово, Веневски округ Тулске области, промироточила је древна икона Мајке Божје "Знак" из 18. века.
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Нове околности и мере које су нам наметнуте делују као да су уперене против виталних средстава које Црква користи да нас припреми за Пасху и Васкрсење нашег Господа: изгубили смо могућност да се сабирамо у нашим храмовима, ускраћени смо за богослужења, забранили су нам литургије, уздржавамо се од Светог Причешћа… Срећом, све ове мере су привремене. Ускраћени смо за богослужења, али нам није забрањена молитва. Зато, хајде да начинимо сваки дом црквом…
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.