Божија љубав: Светлост која не бира коме ће да сија
Страх Божији није сенка суда, већ светлост љубави. Он није бег од казне, него трепет пред присуством Онога Који бескрајно воли. Када човек живи у заједници с Богом, страх постаје осећај одговорности пред Љубављу која му је поверена. Бог не мења лице – мењамо се ми. И управо у томе је страх који није страх: не бојазан од Божије правде, него ужас при помисли да смо толико закржљали у љубави, да ни Његова милост више не може да нас обрадује.
Зашто искушења не нестану?
Не сматрајмо грешне помисли природним, па чак ни сопственим. Мисли које нас нападају су попут времена. Иако не могу да зауставим кишу, могу да ставим капу. Могу се одупрети хладноћи облачењем или вежбањем. У мислима се могу окренути Христу, говорећи речи „Господе Исусе Христе, помилуј ме!“ (изнова и изнова). Можда нећу моћи да зауставим олују, али се могу сакрити под заклоном Његових крила.
Грех који никада неће бити опроштен
Има ли греха који свемилостиви Бог никада неће опростити? Одговор је да. То је хула на Духа Светога, грех у коме многи од нас имају удела. Међутим, није све тако једноставно као што изгледа. Човек хули на Духа када иде против Божанске воље. Ово није ништа друго до савест, мудро усађена у душу сваког човека. Ако стално утишавате глас своје савести, он ће заувек престати, чинећи покајање (а самим тим и опроштај) немогућим.
Бог је Света Тројица
Бог је Света Тројица. Тројица Јединосуштна и неразделна. Јединосуштна, тј. исто суштаство, иста природа. Тројица неразделна: никада се није одвајао Син од Оца или Дух Свети од Оца или од Сина и никада се не дели.
Ава Јустин: Беседа на Педесетницу
На данашњи дан Свети Апостоли су се обукли у Силу с висине. Силу јачу од сваке земаљске силе, јачу од греха, јачу од смрти, јачу од ђавола, јачу од пакла. Њих Дванаесторица и остали са њима, расули су се по целоме свету, и силу Духа Светога, те огњене језике, раздељују сваком људском бићу које поверује у Господа Исуса.
Огањ у нашем срцу - живи ли Дух Божји и у нама?
Сутра славимо Свету Педесетницу - дан када је Дух Свети сишао на апостоле. А да ли и данас силази у наша срца? Апостол Павле пише: „Зар не знате да сте храм Божји и да Дух Божји живи у вама?“ А апостол Јован доноси Христове речи: „А Утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему...“ Са Њим у срцу постајемо смерни, тихи, милостиви и истинољубиви. Нека ово тихо дружење са Духом Светим буде наш пут и наша радост.
Мир и радост у Духу Светоме
Не узимај на себе превише бриге овога света, чувај свој мир и живи са Богом. Овако би се у једној реченици могао сажети сав смисао духовног живота нас православних хришћана. Овај духовни рецепт плод је искуства подвига небројених подвижника љубави Христове од првих дана Цркве до данас.
Свето Писмо и ђавоиманост
Свети Лука Војно-Јасенецки: Има много људи, који су због потпуног одсуства вере у Бога лако доступни духовима злобе. Њихова срца служе као обитавалиште демона. А шта ћемо рећи о нама самима, о хришћанима који знамо да постоји сатана, који се плашимо њега и духова злобе из поднебесја? Да ли смо ми слободни од демонске опседнутости?
Да будем Његов: срце које остаје уз Христа
Истинско пријатељство није засновано на користи, емоцијама или речима, већ на верности у свему – у радости, у губитку, у ћутању и у молитви. Христос није само Господ и Спаситељ, већ Пријатељ који остаје и онда када сви други оду. Пријатељство с Њим није утопија, већ позив који носи живот – дубљи, смисленији и спасоноснији.
О напрсном крсту и крсном знамењу
Какво место у животу хришћанина заузима напрсни крст? Зашто га носимо око врата? Зашто правимо знак крста? Ова питања су важна у делу нашег спасења јер, за разлику од већине људи којима је крст само симбол хришћанства и ништа више, за праве вернике крст је много више од симбола. Крст је стварност искупљења и оруђе спасења људског рода од греха и смрти, које је остварио Господ Исус Христос својом смрћу на Крсту.
Понедељак: терет нове недеље или благослов новог почетка?
Понедељак је дан који многи дочекују са „мачем“ над главом. На лицу је осмех, али дубоко унутра – осећај тежине, неиздрживи умор, немилосрдни отпор према још једној трци без предаха. Ипак, тај дан нам је дат као благослов, а не као казна. Управо тог јутра, по библијском казивању, Бог је изговорио: „Нека буде светлост!“ – и хаос је почео да се преображава у поредак, а тама у светлост. То је дан када и ми, у својој малој тами, можемо изговорити: „Нека буде светлост!“ и у свом срцу и у свом животу.
Симбол вере
Постоји велико мноштво разних секти и непријатеља Православља који непрестано насрћу на православне вернике и покушавају да код њих на разне лукаве начине унесу забуну и погрешно учење. Да не би били обманути, свети оци су нам оставили Симбол вере, кратко али прецизно исказано православно исповедање вере. Зато је добро научити Симбол вере напамет и када се год молимо Богу прочитати и Симбол вере тј. правилно исказати (исповедити) нашу веру.
Ко је кога нахранио?
Није свака глад у стомаку, нити је свака храна од овога света. Постоји глад коју не осећа тело, већ срце – глад за присуством, за погледом који не пролази поред, за тишином у којој неко остаје с тобом. И понекад, у најобичнијем сусрету, човек дотакне љубав – једину храну која заиста сити.
Молитва и савремена култура
Човечанство се све више удаљава од Бога. Некад се свет могао поделити на хришћански и пагански. Данас хришћански свет више личи на огромну пустињу у којој су само понегде неким чудом преживеле малобројне оазе па се местимично испод камења и песка пробија закржљала трава. Молитва је једина сила која се може супротставити живом песку те пустиње која све пред собом гута.
Не куни се лажно
Наши сељаци се не разумеју у богословље. Они знају да верују, читају Оченаш и Богородице Дјево. Знају да је свако дужан да буде добар и поштен и да је Бога опасно срдити. Ово је истинита прича из сеоског живота која потврђује „оно што наши сељаци знају“.
Ава Јустин: Вазнесење Христово
Данас се завршава Васкрс, данас се завршава подвиг спасења, данас се завршава сав пут оваплоћеног Бога од рођења на земљи, од Божића, па све до завршетка спасења рода људског. Данас је Спасовдан. Данас, овај дивни Празник открива нам сву тајну Господа и Богочовека Христа. Зашто је Он узео на себе тело, плот, зашто се оваплотио, зашто је постао човек?
Радосни растанак
У самој речи „Вазнесење“ трепери нека чудна радост, јер та реч представља изазов такозваним „законима природе“ који човека свагда вуку наниже, ка земљи, који га свагда потчињавају закону земљине теже и падања. А, гле, у речи „Вазнесење“ све је супротно лакоћа, покрет навише, бесконачно узношење у висину.
Да буде у свему воља Божија
„Да буде воља Твоја“ – нека ове речи Господње молитве, као умилни топли зраци сунца загреју наше биће, разливајући у њему благи мир и спокојни однос према свим незгодама и радостима живота, и крепећи нас за делатност која је наложена свакоме према његовом занимању и положају. Предати себе вођењу Божијем, сместити се под Његов топли, благи кров, у томе је главни услов срећног живота.
Бол се лечи љубављу – речи и поуке Светог Пајсија Светогорца
Човек који је бол претварао у молитву, жалбу у благодарност, а сваки сусрет у прилику за љубав. Његов живот није био прича о чудима, него једно велико, скривено чудо – трпљење, простота, милост. Није нас учио како да побегнемо од страдања, него како да га преобразимо у благослов. Није говорио много о љубави – он је љубав живео. У времену у којем је незадовољство постало навика, он је благодарност претворио у кључ за рај.
Христос је близу!
Бог стоји код врата небеских, и гледа на земљу, и Њега виде верне душе и чују како их позива преко Еванђеља: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити“ (Мт. 11, 28). А богоборци и нововерци узвикују: немогуће, немогуће у овом веку!