Пост као информациона апстиненција
Пост скоро да више и не представља неку значајнију тему разговора, па ни размишљања. Исувише је као тема присутан у нашој свакодневици да полако постаје девалвиран. Људи сматрају да знају све што је потребно да знају о њему. Ипак, постоје нека места о којима и не размишљамо када је тема поста у питању јер се не односе на јело и пиће.
Потреба телесна или похота
Непосредно пред почетак светог Часног поста, мајка наша, Црква, речима светог апостола Павла, позива нас и опомиње „да је већ час да устанемо од сна“. Смисао поста и јесте у томе да нас отрезни и отрезвени; да преиспитамо своје кораке и превреднујемо лествицу вредности; животе своје на стазе врлина да преусмеримо.
Како је праштао архимандрит Пајсије
Колико је само текстова објављено у богословској или светоотачкој литератури у којима се говори о праштању као темељу духовног живота и путу који човека води у Царство небеско. И колико год они били утемељени, ни из далека не могу оставити утисак какав оставља само један пример истинског хришћанског праштања. Такво је сведочанство о праштању архимандрита Пајсија, некадашњег хиландарског игумана, онима који су му у грађанском рату 90-тих у селима Сребренице поклали више од 30 чланова породице.
Шта је све могуће када се верује
Ми превише често размишљамо о својим проблемима а премало о својим талентима. А старо животно правило, које нас нажалост не уче у школама, гласи: „Чему посветиш пажњу, то и расте“. Прича која је пред вама је један мали, необични подсетник баш на ту животну лекцију. Врло важну лекцију, за сва времена и све нараштаје.
Гласно из олтара
Eпархијама Српске православне цркве, враћена је древна пракса да се молитве на Литургији које изговара свештеник читају гласно. Ово је код већине верника позитивно прихваћено, јер коначно и они могу активно учествовати у Литургији, слушајући текст молитве коју свештеник изговара. Многи су били збуњени и питали су се: „Зашто свештеник шапуће сам за себе молитве?“ Желели су да знају садржај тих молитви.
Настављају се чуда на фресци преп. Сергија
У недељу 31. јануара, У Покровском храму града Смела, после обилног мироточења, на фресци Преподобног Сергија Радоњешког појавио се крст, саопштио је сајт Черкаске епархије.
Супружанске свађе
Данашњи бракови, више него у неким ранијим врeменима, обилују веома жучним свађама. То ствара атмосферу непријатељства у дому у ком не успева ништа. Дом и породица се разарају, а људи и појединачно доживљавају неуспехе у сваком погледу.
Између морализма и национализма
Светосавље није ускогруди поглед на свет, који искључује све оно што није у контексту са једном нацијом. То је љубав према свему што је Бог творац саздао. Овако схваћено светосавље престаје да буде својина само српског народа, већ постаје благо целога света.
Српски Златоуст
Скоро да нема народа који у свом постојању није био дариван личношћу која би собом пројавила све оне особине кроз које би се и народ којем припада показао достојним и поштованим међу осталим народима. Наш народ је таквога задобио у личности Светога Саве.
Православни СОС телефон
Сви знају шта је то СОС телефон. А чему служи православни СОС телефон? У неким епархијама постоје и такви. На пример, у Новосибирску. Служба духовне помоћи је овде отворена пре годину дана, и већ је постала веома тражена, позиви на њен број не престају ни дању ни ноћу.
Узалудност решавања проблема без Бога
Када приметимо да се нама, или око нас дешавају лоше ствари, рефлексна и људска реакција је да узмемо ствари у своје руке. И то не мора да буде лоше. Свако од нас има одговорност да се потруди за сопствену добробит. Међутим, док штитимо себе или наше ближње, нашу имовину, наше световне идеале, оно што понекад заборавимо је да заштитимо нашу веру.
Криза у џепу
Све наше тешкоће – плод су нашег живота, наших грешака. Ако нас је, дакле, стигла невоља беспарице, ако су нас дугови прибили уза зид – нисмо се случајно нашли у тој ситуацији. Та ситуација је управо за нас и створена да бисмо исправили неке своје недостатке и извукли корист од тога.
Неправославност православних
Најобичнија ствар је сада чути од људи да је неко „постао православан“. У стварности то значи да се неко „присајединио Православној Цркви“. Једна ствар је присајединити се Цркви, да би постао формални члан Тела Христовог. Међутим, сасвим друга стар је остати православан изнутра, то јест примити дубоки и реални црквени дух и начин живота…
Литургија наша насушна
Литургија, као и друга богослужења и наше личне молитве суштински су делови нашег хришћанског постојања. Другим речима ми смо хришћани зато што се окупљамо на Литургији и заједницу са Богом остварујемо пре и изнад свега заједно са другима са којима чинимо Цркву.
Чудо на Менхетну
При самој помисли на Америку, нама православним хришћанима то име усмери мисли ка земљи порока, греха и раскалашности свих врста. Америка је у нашој свести постала симбол зла и опачине, па зато ретко ко и помисли да се и на том парчету земље Господње могу збивати, у најмању руку, чудне ствари. Наравно, у позитивном смислу. А њих, тих чудесних благослова Божијих, не недостаје. Напротив...
Чудо у Луганску
У ратом захваћеној Новорусији, православни верници све више размишљају о трагичном и чудесном догађају у Луганску, који је већ назван „Луганским чудом“. Наиме, приликом бомбардовања Луганска православни свештеник, отац Владимир, будући смртно рањен, клечао је на коленима и до последњег издисаја се молио да остале касетне бомбе, бачене из авиона, не експлодирају. „Усрдним молитвама умирућег свештеника Господ је пројавио чудо – неексплодирале бомбе лагано су падале на земљу“ – сведоче очевици
Зашто страдају деца?
Трагедије у којима страдају невини, посебно деца, тешко је објаснити људском логиком. Ми верујемо у Бога који је Бог живих, а не мртвих и дубоко верујемо да Господ љуби пострадалу децу и све невине жртве, као уосталом и све људе и васцелу твар. Зато се молимо за упокојене и односимо се према њима као према онима који су и даље живи у Господу и који чекају васкрсење из мртвих.
Магијска духовност
Процват монаштва је природан феномен, али као последица тога су се појавили и нежељени ефекти као што су геронтолатрија (обожавање стараца). Ради се о изопачавању харизматичног и светотајинског односа духовног очинства, које срећемо у православној традицији и који се заснива на тајни послушности своме духовнику.
Mиро текло и на под...
Празновање Преподобног Прохора Пчињског у њему посвећеном манастиру, праћено је обилним изливањем мира, какво није забележено у новијој историји ове светиње.
Знаци и опомене
Велика је несрећа ударила на наш народ. Све што је писано дешава нам се. Све што се пророковало на нас се сручило. Постали смо поруга међу народима. Сви нас каменују, сви на нас бацају поругу, сви траже да се дигне суд на нас, а ми одбрану не тражимо, Бранитељу се не обраћамо.