Данас Црква Христова слави спомен на рођење највећег између рођених од жена, Светог Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Човека у чијој је личности Господ сабрао и Пророка и Анђела и Монаха и Апостола, човека послатог у свет као Претходника и обзнањивача доласка Сина Божијег, Господа Исуса Христа.
Главна и одлучна животна битка очекује нас тек у часу смрти. Ко у том моменту подлегне, тај више не устаје. Та ће се борба одиграти само једном, а неће мимоићи никога. Неопходно је да се човек за њу припреми како не би чинио погрешке и претрпео губитак који се више не може надокнадити.
Јулија је имала дубоку веру у Бога, која јој је дала снагу да се носи са болешћу. Веровала је да је све у Божјим рукама и да иза сваке патње постоји неки смисао. Прича о Јулији је снажан пример како живети живот са храброшћу, оптимизмом и вером. Њена вера нас инспирише да живимо живот без страха, испуњен љубављу и да у чак и у најтежим тренуцима, имамо искрено поверење у Божији промисао.
Кад се човек захвали Богу макар и за мало, онда долази благослов Божији толико богат, да ђаво не може да га поднесе и одлази. „Слава Богу“ никада не би требало да нестане са ваших усана. Кад ме боли, имам „Хвала ти Боже“ као таблету против бола. „Слава Богу“ је изнад „Господе Исусе Христе, помилуј ме“.
Бог нас чује чим му се обратимо. Али Он не размишља као ми. Ви мислите да ваш глас није одмах стигао до Њега. Напротив, чак и пре него што сте завапили, Он је знао да ћете тражити Његову помоћ. Међутим, будући да не видите ван онога што је очито и не знате како Бог управља светом, желите да се ваш захтев испуни попут муње. Али то није оно шта Господ жели. Он тражи ваше стрпљење.
Можда никада више брига за здравље није била израженија него у ово наше време. И опет, никада више болести. Људи све више ''инвестирају'' у своје здравље трошећи велике суме новца, а опет, само им једно не пада на памет – начин живота. Предајемо се науци и ''научницима'' да нас кроз живот воде и не сањајући да је Онај који је Пут, Истина и Живот, истовремено и савршено здравље.
Колико год мудар човек може постати, колико год било његових лабораторија, никада неће бити у стању да створи ни један лист, ни једну влат траве, ни један цвет. Знај да је цела Творевина је огледало силе и лепоте Божије и знак Његовог присуства међу нама.
Света Гора Атос, упркос спољној једноставности монашког живота, остаје место обавијено хиљадугодишњим легендама. Једна од њих је и тајна о невидљивим подвижницима, који ће служити Литургију на врху Атоса, пред сам крај света. Примивши на себе посебне дарове од Господа, живе у готово немогућим условима; преживљавају чудом Божијим, без склоништа, без одеће и невидљиви за људско око. Моле се целим срцем за читав свет и за све људе који су у невољи...
Свети оче Јоване, моли Бога за сву нашу дечицу, па најпосле и за нас који слабо или никако не бринемо ни о себи, а камоли о њиховом спасењу, а све нека буде Божија воља. Амин.
Творевина тугује, вели апостол Павле. И не само творевина, него где год се окренемо, у сваком сегменту живота, свуда је прича о неком страдању и претећој катастрофи. Но, било да су у питању проблем загађења, озонске рупе, мањак здраве хране или било шта од онога што подразумевамо под актуелном еколошком кризом, узрок проблема је увек и само: човек.
Реч "опрости" је велика тајна. Нема веће среће од тога да опростимо, чак и онима који су нас дубоко увредили. Што је увреда неправеднија и суровија, тим је већа и светлија радост коју осећамо када опростимо! Ако волимо непријатеље наше, постајемо храм у коме обитава Господ. Бога не могу да сместе у себе ни Небо ни земља, али Га смешта у себе сићушно људско срце.
Како објаснити мистерију клиничке смрти? Шта се дешава у тренутку смрти? Зашто мртви долазе живима? Објављујемо део говора који је у Москви одржао Андреј Гнездилов, професор Одељења за психијатрију Санкт Петербургске медицинске академије, председник Руског удружења онкопсихолога, професор на Одељењу за геријатријску психијатрију Психонеуролошког института, почасни доктор Универзитета у Есексу (Велика Британија) и аутор бројних књига.
У манастиру Светог Дионисија на Атосу налазе се фреске које су најстарији потпуни прикази догађаја описаних у књизи Откривења. Произашле из многих легенди и оригиналних тумачења, оне приказују низ коначних удараца који ће задесити човечанство. Иако ове фреске датирају из 1560-1564. године, многи на њима виде нуклеарну експлозију, бомбардовања, тенкове, бацаче пламена и друге реалности модерног света.
Одавно се зна за случајеве мироточења и чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама. Мироточење кућне иконе најређа је појава. Али нико не може да да тачан одговор на питање: "Због чега плачу иконе?". Научници који су испитивали миро које истиче са икона су се уверили да оно по свом саставу не садржи ништа овоземаљско. Ипак, можда и не треба да покушавамо да докучимо истину. Верујући људи кажу: "Само Господ зна"...
Ако си прави Србин, ако светосавско срце бије у теби, ти си сав уз Господа Христа, уз Светог Кнеза Лазара, ти сав на Косову гинеш за Крст Часни и слободу златну. И данас гину безбројни Срби, многи гину без Васкрсења, многи гину да вечно умру. Али има и оних који полажу животе за Христа и Србију. Обично се ти не виде, не чују, а срце њихово - то је веза са небом, изнад свих грехова, изнад свих смрти. Њихова срца су као олтар на коме они стално приносе себе на жртву Господу Христу, служећи Њему и роду своме. Због њих стоји и постоји земља наша.
Поробљена Стара Србија са својом вјерношћу Истини која ослобађа и памћењу које уводи у Божју Књигу живота, остаје и остаће јемац ослобођења и исцјељења и саме „слободне“ а обезглављене Србије и од свих оних слобода неразумности њених вођа, које јој бивају не на корист, него на пропаст.
Плашимо се живота. Плашимо се да будемо. Плашимо се свега. И тако, ми не живимо, не постојимо. Као да лутамо кроз пустош изгубљених тренутака, протраћених дана, драгоцених Божијих дарова, које нам је Бог дао да бисмо их провели са Њим, са собом, са нашим ближњима. И тражећи од Бога да угаси наш бол, често наилазимо на тишину. Али та тишина није знак равнодушности, већ Његов одговор. Кроз патњу и бол, Он нам пружа снагу да се суочимо са изазовима, да превазиђемо страхове и да пронађемо утеху у тешким тренuцима.
Кад се коме јави било какво виђење јавно или у сну, одмах треба да се правилно прекрсти, а потом да изговори молитву "Богородице Дјево". Свако треба да зна да зли духови могу да узму облик анђела, сваког светитеља, чак да се представљају и самим Господом Исусом Христом. Али не могу носити "Крст" или се преобразити у лик Пресвете Богородице.
Данас свет обележава свој дан борбе против наркоманије за коју се верује да је једна од најтежих болести времена у којем живимо, болест која односи убедљиво највећи број људских живота. Наркоманија је смрт пре смрти, предаја и одустајање од себе пре него што човек себе и постане свестан.
Апостол Павле у својој посланици пише Коринћанима: „Зар не знате да сте храм Божји и да Дух Божји живи у вама?“ Али да ли и у наша срца, у данашње време, силази Дух Свети?! Наравно! Апостол Јован наводи Христове речи: "А Утешитељ, Дух Свети, ког ће Отац послати у име Моје, Он ће вас научити свему...". Са Њим у срцу постајемо смерни и кротки, тихи и ћутљиви, милостиви и истинољубиви... Нека ово тихо дружење са Духом Светим буде за све нас циљ нашег живота, нека буде дубока и тиха радост.