Осећај богонапуштености често проистиче из наше претеране вере у сопствене снаге и наше тежње ка савршенству. Парадоксално, свест о сопственој несавршености је у ствари благослов. Зато је понос опасан симптом који нас удаљује од Бога. Уместо да тежимо савршенству сопственим снагама, требало би да се ослонимо на Божју помоћ, што је једини истински пут ка духовном испуњењу.
Многи људи се плаше Страшног суда. Али за вернике, Христов повратак представља дуго очекивано време спасења и радости. У то их и Сам Христос уверава: „А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше.“ За оне који на овом свету већ живе са Христом, ово је тренутак када ће „Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више...“
Молитва светитељима је дубоко укорењена у хришћанској традицији. Међутим, да ли сте знали да су се у раним хришћанским заједницама сви верници сматрали светима? То је значило да су се молитве упућивале не само светитељима, већ и свим преминулим хришћанима. У хришћанским катакомбама пронађени су докази о томе - натписи на гробницама у којима се људи обраћају својим покојницима. Но, црква не подржава директну "комуникацију" са покојницима у смислу било каквих облика окултних пракси. Разговор са свештеником Стефаном Домушким.
Фреска митарстава у Кијевскопечерској лаври позната је по свом утицају на посетиоце. Ова фреска, која представља упозорење на неисповеђене грехе, изазива нелагоду, па чак и ноћне море код многих људи, након што је виде. Ово је прича о томе како jе један практичар црне магије доживео преображај и одрекао се своје "професије" након што ју је видео.
Мало подвижника удостојено је се да се прославља у време Великог поста пред сам Васкрс. А међу њима је само једна жена - Преосвећена Марија, која се слави у пету недељу Великог поста. Прича о Марији Египћанки је пример покајања које потпуно препорађа човека, чак и када је дубоко огрезао у блату греха и истовремено подсећање на неисцрпну љубав Бога према људима.
Посредовањем Мајке Божије нама грешнима Господ шаље радост, нарочито осетну после покајних суза, за време усрдне молитве, после победе над собом, над својим страстима. Она је прва наша Заступница и Посредница пред Сином Својим и Богом, све види, све чује и видљиво нам у свему помаже. Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом...
Несрећа је као гром ударила наш народ. Прогоне нас, каменују, понижавају. А ми, као окамењени, Бранитељу се не обраћамо. Јер да имамо душе, зар не бисмо дрхтали пред силом Божјом сећајући се колона Срба избеглица које већ деценијама беже од разних србомрзитеља? Јер да имамо душе, зар не бисмо напунили наше храмове и од јутра до вечери и од вечери до јутра клечали на молитви вичући до промуклости: Спаси, Господе!
Човечанство се све више удаљава од Бога. Некада је било могуће поделити свет на хришћански и пагански. Данас хришћански свет пре личи на огромну пустињу, у којој су само ретко неким чудом сачуване малобројне оазе и местимично се испод камена и песка пробија кржљава стабљика вере. Једина сила која може да се супротстави живом песку те уништавајуће пустиње је - молитва.
Зашто бити љубазан у говору? Љубазност је заразна. Када говоримо љубазно, ширимо мир и радост око себе. С друге стране, псовке и говор мржње стварају напетост и мржњу. Шта да радите када вас неко увреди? Не узвраћајте увредом! Дубоко удахните, смирите се и љубазно одговорите. Ако не можете да смислите љубазан одговор, једноставно се одмакните од те особе. Запамтите, ваше речи имају моћ. Користите ту моћ за добро, јер љубазност је увек бољи избор.
Шта се дешава са нама када наш животни пут на овом свету стигне до краја? Душа ће се суочити са последицама њених земаљских дела. Сјајни анђели чувари, пратиоци душе током њеног живота, биће ту, али и демони, спремни да је оптуже за сваки грех. Ово је прича о моћи милосрђа да спасе душу од смрти и пакла, показујући нам пут ка спасењу дубоком поруком о Божијој љубави и правди.
Хришћанине, гледај само да будеш Божији, а Бог своје не оставља. Веруј у Њега као у Бога свим срцем својим, угађај Му вером и праведношћу; положи сву наду у Њега и призови Га у своје срце. И где год да си, у каква искушења и невоље да си упао, Он је увек са тобом, види твој подвиг и невидљивом руком крепи те и помаже ти.
Духовна радост је као топао сунчев зрак који нас обасјава у хладним данима страдања. Она је као свеж лахор који нам даје снагу да превазиђемо тешкоће, да се суочимо са изазовима, и као нежнa рука нас подиже када паднемо. Она нам буди нам наду у покајању и подсећа нас да смо деца Божија. Али, знајмо да ову радост нисмо заслужили својим делима. Она је дар Божије љубави који нам је Отац даровао из безграничне љубави према свом палом створењу.
Познати атеиста и еволуциони биолог Ричард Докинс у интервјуу лондонском радију ЛБЦ рекао је, поводом планиране изградње 6.000 џамија, да би европско друштво страдало ако би се изгубило хришћанско наслеђе и ако би нестале катедрале и цркве.
С вером прихватамо постојање светих анђела Божјих, о онако како нам је то објављено од најпоузданијих сведока. Не окрећите се лажним речима оних који поричу ствари недоступне њиховим телесним очима. Јер, и разум је невидљив. Питајте их: "Да ли верујете у сопствени разум, иако га не видите очима?" Што искреније будете славили свете анђеле Божје, то ћете јаче осетити њихову близину.
У катедрали Римокатоличке епархије у САД на почетку мисе обављен је пагански шамански ритуал. Ово није први случај одржавања паганских ритуала на римокатоличким мисама. Тако је још 2019. године одржан ритуал посвећен богињи земље Пачамами у коме су католички кардинали и бискупи учествовали у слављењу Пачамаме, још једног паганског божанства, док је Боливијска католичка црква званично објавила катекизам у коме се тврди да је Бог створио Пачамаму и да је она његов дар човечечанству.
Каква је то Блага Вест сишла на земљу? Шта се то збило у нашем горком животу људском. Зар је могућа Блага вест у свету у коме постоји смрт? Зар је могућа права радост у свету где се све претвара у грч страха, пред страшном немани која се зове смрт?
Много празника у част Мајке Божије има Православна црква. Пре свега дванаест Великих празника, а затим мноштво празника у част чудотворних икона. Празника има много али нарочито се својим значењем и својом торжественошћу истичу два од дванаест Великих празника: један је светли пролећни празник Благовести Мајке Божије, а други је празник с краја лета и почетка јесени – Успење Мајке Божије.
У тами искушења, када се осећамо изгубљено и сломљено, Мајка Божија је као луч света који нам показује пут. Њено сигурно уточиште пружа нам мир и утеху. Тамо сузе престају да теку, бол се ублажава, душе проналазе мир, а срца добијају нову снагу. Мајка Божија, заступница и посредница код Сина свог, бди над нама и никада нас не оставља. У њој проналазимо истинску љубав и мајчинску бригу и као појединци и као народ.
У мору људи који нас окружују, ретко ће се наћи један, који шири оптимизам. Сви остали се туже, јадикују и протестују против живота, сви су непријатељи Бога и људи, сви су критичари своје судбе, оболели од песимизма и мизантропије. Тим болестима само се херој не заражава, јер има амајлију, која га чува од те заразе. Та амајлија јесте његова вера, од које долази и његово поверење према животу. Зато је херој спреман да прими од живота све оно што му он понуди, било то радост или трпљење, наслада или бол.
Како Светитељи чују наше молитве? Како да знамо да је наша молитва заиста дошла до њих? Како да будете сигурни да вас је ваш небески заступник заиста чуо? Ево јасног и једноставног одговора из пера светог Теофана Затворника.