Да ли ћемо дозволити да постанемо део света у којем влада тиранија мањине угњетавањем целог народа, свет у коме борба за људскост постаје безнадежна, а очај и страх јасна слика мрачне стварности, где породица нестаје, а родитељи се своде на бројеве? Да ли ћемо бити део света у коме се гуши сваки трачак слободе, а говор језиком свог народа строго кажњава? Ова мрачна визија будућности, где су наша вера и идеали згажени, не сме бити наша стварност - поручује се на скупу одржаног у организацији Информативне службе СПЦ и Матице српске.
Овај догађај се збио у водама Саронског залива крајем 20-ог века. Испричала га је једна од најугледнијих ученица Светог Порфирија, која се касније и замонашила.
Данас, у доба свеопште девалвације свега и свачега и речи су постале јефтинe, скоро безначајне. Ради тога се и прибегава заклињању, једној врсти потврде и уверавања да је дата реч истинита и да ће бити тако како је обећано. Иако инструмент потврде и осигурања, заклетва ипак открива палост и раслабљеност наше воље, нашу неутемељеност и лабилност. Као неку врсту нужног зла, прихвата је и Црква, иако у изузетним околностима.
Љубав јесте Истина и истина долази од Љубави и онај који је од Љубави зна Истину и иде ка Истини и разликује истину од лажи, пастира од вука и бежи од вука, као што каже началник саме нам истине – Христос, и препознаје глас свога Пастира. Сведочећи својим животом Христа, сваки хришћанин, заправо, сведочи Истину бивајући једно са Њом.
Постоји само један научник у историји који је био назван био назван „шампион и икона атеизма“. Реч је о др Ентонију Флуу, који је био идол свим светским атеистима, а његове дебате са религиозним научницима биле су омиљени програм атеистима широм света. А онда се за све њих десило нешто неочекивано, шокантно… Пред бројним камерама др Флу је изјавио: „постао сам верник!“
Док сам седео у кафићу са мојим пријатељем, протојерејом Василијем Родосом, пијући шољу кафе уз покоји залогај, приметили смо како је иза мене стао бескућник. Човек се загледао у нашу храну, тако да га је отац Василије питао да ли је гладан. Одговорио је са ентузијастичним ,,да“, и када га је отац питао шта би волео да једе, он је рекао ,,јаја и кобасице“.
Један монах са Свете Горе је у шали приметио: „Господе, спаси нас од побожних...“ Другим речима, људи овог типа само испуњавају своје дужности према Богу, али не покушавају да ступе у било какав однос са Богом, па им Бог ништа не даје. Морам признати – и то говорим из сопственог искуства – да никада нисам видео горе непријатеље Цркве од „религиозних људи“. Њихова „побожност“ је формализам, а плод тога је лицемерје, осуђивање и гордост. Само следећи Христов пример љубави, саосећања, праштања и толеранције можемо постати истински хришћани, а не само „побожни“ људи.
Ко ће одредити нашу судбину на Страшном суду? Да ли ће то бити Бог или ми сами? Испоставља се да ће човек сам себи одредити своје место у вечности, повезујући свој земаљски живот и духовно стање са Богом. Ако је човек целог живота ишао ка Богу, чак и ако је посрнуо и пао, онда ће бити срећан да нађе Оног Кога је тражио. Али, ако није волео ни Бога ни ближње, ако је још на земљи створио свој лични пакао, онда ће и близина ђаволу у вечности постати природни наставак његовог постојања.
Свако од нас сања о Рају. У сновима, његови златни ходници и предивна природа маме нас обећањем вечног мира, среће и љубави. Али да ли би смо заиста бити срећни у вечности без љубави према Богу и ближњима, чак и према онима који су нас повредили? Архимандрит Андреј (Конанос) објашњава шта је истински рај, зашто је љубав кључна за спасење и како је можемо пронаћи и створити рај већ овде на земљи.
Још је древни Цицерон говорио, да колико год милиона пута бацили коцке са словима, редови стихова од њих никако се неће добити. А васељена, која нас окружује, далеко је сложенија и пуна далеко дубљег смисла, него најлепше осликано уметничко дело. У овој причи старац Амвросије једноставно објашњава да је сав свет који нас окружује велика књига откровења Божијег, сведочанство о свемоћи и премудрости њеногТворца.
У време када су цареви владали, а хришћанство се ширило, један монах је имао визију манастира у ком молитва никада не престаје. Та визија је постала стварност у манастиру „бесаних“, а у неким манастирима ова пракса одржала се и до данас.
Питање утицаја вештачке интелигенције на хришћанске етичке принципе покренуло је бројне страхове и расправе. РПЦ је одговорила формирањем комисије за проучавање ове теме, док су хришћанске деноминације широм света изразиле забринутост због све бржег развоја АИ. Занимљиво је да и Гуглова вештачка интелигенција Бард у својим одговорима на питања о овим страховима унеколико нуди увид у потенцијалне утицаје АИ на хришћанске етичке принципе.
Ако бисмо данас питали поједине људе шта је за њих најважније у животу, сваки би одговорио на свој начин, сваки би говорио о ономе чему тежи, што мисли да јесте, свако ће помињати оно чиме је оптерећен. Сваки човек има неку посебну жељу. И то је добро, то Бог не ускраћује већ благосиља, поготову кад су наше жеље и наше намере добре.
Када синови ваши краду и пустоше баште, чупају туђе, не остављају плодове да сазру у вртовима а ви спокојно одговарате - па шта, деца су мала? Господ ће вас питати зашто сте дозволили деци да краду од најранијег узраста, и нисте их учили заповестима Божијим...?
Два дана након што је на Лиману организован протест због градње цркве, у овом новосадском насељу, нападнут је и свештеник Српске Православне Цркве. Њега је, према саопштењу Епархије бачке, на улици ударио непознати мушкарац, ничим изазван, и затим се брзо удаљио у непознатом правцу.
Број напада и вандализма на хришћанске богомоље у Сједињеним Државама се више него удвостручио у односу на претходну годину, што указује на губитак поштовања према домовима Божјим у америчком друштву узрокован маргинализацијом хришћанских вредности, преноси Christianheadlines.com
На Светој Гори Атонској има много савршених пустиножитеља, који живе на непрoходним местима и у најдубљим пустињама, по целом Атосу, у горама, у долинама и у провалијама, где људи мало пролазе. Они живе по пећинама. Одежда је на њима од старости у ритама, те иду полуголи, а неки обрасли длаком. Хране се травама и зељем, док неке храни сам Бог. Од људи се крију, мало коме се показујући.
Митрополит флорински Иринеј: Колико год неки лепо изрежирани интервјуи покушавали да нас убеде у нормалност, љубазност и љубав геј „родитеља“ према усвојеној деци морамо да се запитамо чему то служи? Породици? Браку? Очинству? Мајчинству? Развоју младих? Духовном наслеђу? Да ли ће ЛГБТ заједница након овога захтевати и легализацију полигамних бракова? Јасно је само ово: духовна смрт до које ће довести закон о геј браковима грчки парламент је законом ратификовао.
Болести бивају као казна, као уразумљење, као испробавање трпљења и вере - али све оне имају у својој основи наше грехе, почев од прародитељског греха. Победи грех и бићеш здрав. Чувај у себи спокојство духа и не узбуђуј се никаквим тешкоћама, увредама, неправдама - и увек ћеш уживати у здрављу душевном и телесном.
Јеромонах Венедикт (Емеличов): Као православни свештеник, током много година служења у Цркви, често сам се сусретао са људима под утицајем секти и демонских ентитета. Ако у кући почну да вам се дешавају чудне ствари: предмети се померају, чују се необјашњиви звуци или гласови, то је велики проблем. Једино решење је да се одмах оде у Православну цркву, исповеди се, а кућа освешта.