Чуда Ксеније Петроградскe - коме она помаже?
Блажена Ксенија је једна од најпоштованијих светитељки у Русији. Приче о чудима која су испунила живот свете Ксеније Петроградскe брижљиво су чуване у народу, преносиле су се из уста на уста и с колена на колено и непрестано су се умножавале, јер је помоћ ове светитељке у животу најобичнијих људи учинила да молитве не престају ни после њене смрти. За многе је и сада света Ксенија помоћница и брза заступница у ситуацијама када је помоћ потребна. Којим се чудима прославила блажена Ксенија? Какав је био њен живот?
Јуродиви Христа ради
Бити јуродив, луд Христа ради, најтежи је подвиг изнедрен у Цркви Христовој. Тежина овог подвига је у жилавој и бескопромисној борби са својим страстима и гордошћу, али и у начину који подразумева узимања на себе понашање и лик безумнога, скривајући испод те фасаде неизмерну, саможртвену љубав према Христу.
Интернет, вечност и страшни суд
Постоји један рат у којем се не пуца, не разарају градови, не лије људска крв и не загађује природа, у којем не учeствују ни авиони ни тенкови ни бродови ни подморнице. Ипак, тај рат односи на милионе људских душа и небројене сате и дане у којима би човек могао учинити нешто за себе, за своје спасење и вечни живот.
Љубав према непријатељу промениће вам живот
Често не волимо и људе које називамо пријатељима. Како би онда требало да волимо своје непријатеље? Које људско биће нема непријатеља? Решење налазимо у Христовим речима: ,,И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако ... Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима“ (Лк 6,32-35).
А ја се молим за нешто боље и више
“Пријатељи, препричаћу Вам једну причу о Светом Јовану, можда неком буде на корист, ако Вам користи сетите се и мене у Вашој молитви!“
Моћ светих моштију
Мошти светих су предмет дивљења и поштовања хришћана широм света. Исцељујући верне, оне су сведочанство о светости и молитвеној моћи оних који су их поседовали. Али, постоје и случајеви када се необјашњиве појаве дешавају са самим моштима, збуњујући научнике и скептике и показујући да постоји невидљиво духовно царство, које Божанском вољом превазилази и надвладава све природне законе нашег материјалног света.
Ниси остављена
Небројена су чуда Божија која се збивају свакодневно и над верним и над неверним родом. Ипак, наше огрубеле и за материјални свет пријемчиве очи не примећују их све док се не појаве толико очигледна да их више није могуће не видети. Ево примера чудодејства преподобног Сергија Радоњешког начињених у недавној прошлости.
Ако верујеш…
Потребно је имати вјеру да је Господ наш - Исцјелитељ и да је Њему заиста све могуће. Вјерујеш ли да могу то учинити? - пита Он свакога од нас. И, кад поштено погледамо у своје молитве, примјетићемо, браћо и сестре, да ми заправо уопште не вјерујемо. Али ако живимо вером, ходимо њоме, мислимо, желимо, онда ће и нама све бити могуће.
Какав треба да је православни мушкарац
Као да ово време није довољно тешко бреме чак и за духовно настројене људе. Поплављени смо чудним, и понекад ненормалним појмовима и обрасцима сексуалности. Живимо у култури повећаног „унисекс“ изопачења, и неморала – на послу, код куће, понекад чак и у цркви. Како се снаћи и (по)остати хришћанин?
Шапат ватре, глас душе
Без саборности нема спасења, а једину истинску саборност, на овом свету, пружа Црква Христова. Ипак, младић који је био редован верник, једног дана је напустио цркву. Мислио је да му је заједништво са другим хришћанима непотребно и да може сам да пронађе спас. Ово је прича о томе како се вратио у цркву, а смисао заједништва пронашао у пламену ватре.
Нерођени
Једна од емоционално најтежих тема јесте смрт нерођеног детета. Овде није реч о деци која су убијена абортусом, већ о деци чије су рођење будући родитељи веома очекивали и желели, међутим, смрт се догодила пре њиховог рођења из разлога који нису зависили од самих родитеља. Уобичајени назив за ову врсту догађаја је – спонтани побачај.
Чудо светитеља Луке
Након успешне операције дечака из Грчке у Немачкој, лекари су питали његове родитеље зашто су дошли у Немачку, када су имали тако изузетног специјалисту са собом. Родитељи су били збуњени, јер нико није дошао са њима. Међутим, на операционом листу поред потписа дечакових родитеља и потписа хирурга, последњи у низу је био потпис написан на руском: „Архиепископ Лука“.
Још увек има људи Божијих...
Овај човек, кога наша Црква данас прославља, провео је у пећини 91 годину. А његов живот је важан подсетник за све нас...
Изгубљен у шуми - прича о чуду из Грузије
За време комунистичких пустошења цркава у Грузији, један од учесника ових злодела је са зида скинуо икону пресвете Богородице и спремао се да је баци у ватру. Али одједном је свето миро, као сузе, почело да струји из очију Пречисте Богородице. Николоз је вриснуо и истрчао, плачући: „Икона је почела да ми плаче и говори! Тешко мени, јадном човеку, и свима онима који скрнаве дом Божји!"
Једини бесмртни владар земаљске Србије
Србине, тргни се, нико није изашао као победник без Светога Саве. Српска историја за седамсто година не зна никога, ни од тирана ни од царева, који је заратио против Светога Саве а да није доживео пропаст и пад. Псовка царује по Српској земљи. Браћо Срби! Ратујете са Богом, а то се не може завршити друкчије него нашом пропашћу. Истински Срби пуни су молитве и хвале Светоме Сави, јер знају да је он со нашег историјског хлеба, да је он наша бесмртност и наша вечност. Зато никада није довољно славити Светога Саву само на данашњи његов Савиндан, него свакога дана у целој години: „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави!“
Светосавска беседа: Ћирилица као сведочанство нашег идентитета
Наш први књижевник и просветитељ, Свети Сава, све своје списе саставио је на ћириличном писму, а ти списи су велико сведочанство наше вере, историје и културе. А они Срби који су се одрицали у прошлости свог писма, одрицали су се и свог идентитета и данас су припадници неких других народа, док се ми данас стидимо свог писма, у јавном животу, па и на друштвеним мрежама.
Наслеђе Светог Саве
Сваке године на светосавским академијама слушамо више-мање исту причу о лику Светог Саве. Знамо скоро све битне детаље из његовог живота. Знамо скоро све о њему као просветитељу, дипломати, књижевнику, духовнику и црквоградитељу. Једно, изгледа, да нам никако није допало размишљања: какав је био као човек?
Шта је „световност“?
Не само да су Хришћанске вредности и начела под нападом и у потпуном повлачењу, већ је наше Православље постало само мало острво усред света, који функционише по потпуно другачијим начелима, док се верници сваким даном све више и више отуђују од њега. Данас многи од њих деле своје животе на свакодневицу, коју водимо на послу, са пријатељима из света, и Православље, које живимо тек када имамо време за њега...
Обнова
Ово је прича о преобраћењу из атеизма у веру Јурија Машкова, којем се Бог открио кроз лично страдање. Прву половину свог живота је, како каже, учио, а другу седео по тамницама и политичким конц логорима ГУЛАГ-а.
Зашто неправедници напредују?
Тешко је понекад и најразумнијем разумети зашто једном човеку бива овако, а другом онако: зашто се побожан мучи, а безбожан благује. Неисказано је милостив Бог наш, и допушта неправедницима оно што они желе, е да би се кад-тад досетили да је то од Бога и застидели се неправде своје, и поправили. Он чека да се залутали сам врати на прав пут. Гледа и ћути. Чека и не доцни. Чудан је у мудрости, пречудан у милости Својој...