Током молитве стојећи испред Кијево-печерске лавре, икона Светог великомученика Димитрија Солунског почела је да тече миро, саопштио је Савез православних новинара.
Неко ће наивно помислити да су хришћани лишени психичких болести па ће поставити питање: дешавају ли се психички поремећаји и код Хришћана? Да, дешавају се. Јер на свету не постоје људи који су имуни од греха. Међутим, православни Хришћани се моле Господу да их помилује, и прибегавају Светим Тајнама Исповести и Причешћа, које лече душу. И милостиви Господ прима покајнике, исцељује њихова срца и дарује им душевни мир.
Након великог пожара који је избио јуче у центру Руме, када се запалио поткровље парохијског дома, ватрогасац је пронашао готово нетакнуту икону Мајке Божије.
Свештеник Пјотр Иванов дуги низ година бави се ангелологијом. Предаје догматску теологију на Универзитету Светог Тихона и служи као ректор храма Светог Сергија Радоњешког у Гољанову. Отац Петар зна за тајанствена духовна бића – представнике светлих и тамних сила не само из књига: са некима од њих је морао да се сретне лицем у лице.
Данас славимо рођење „највећег између рођених од жена“, највећег човека после Пресвете Богородице. Данас, данас славимо рођење Зоре која је претходила Дану Христовог јављања у овоме свету. Данас славимо рођење Пустињака, детета и човека пустињака, детета које је објавило и показало свету Бога у телу. Он први, он најглавнији Сведок.
Ових дана се у медијима који себе представљају као православни, а заправо немају са Православљем ништа заједничко, појавио подмукао и сензационалистички текст о садашњем јерођакону Методију, а све у контексту његовог животног пута од магистра римокатоличке теологије и римокатоличког клирика, до садашњег православног монаха и јерођакона. Зарад истине и љубави према нашем оцу Методију, али и према свима који желе да прихвате Православље као Богом спасавајућу веру, позивам вас да прочитате неколико ових редака:
Ћирилица је у српском народу од свог настанка прогањана: од римокатоличког клира, грчких фанариота, отоманских исламиста, аустроугарских власти и фашистичких окултиста, комунистичких диктатора, док је данас, услед демократских права мањина, завладао дух самоцензуре, па сами истискујемо ћирилично писмо из употребе, иако га нико јавно не забрањује. Треба да знамо: ћирилица се пише срцем. Ћирилица је душа српског народа. И постојаће све док и ми постојимо.
Бити Христов следбеник није лагана ствар. Уједно, много пута није ни посебно радосна ствар. Мучени смо сопственом природом, која се опире и не жели да прати Христове заповести, али, такође, мучи нас и непријатељ људског рода, који константно поставља препреке у свакодневици. Ипак, Бог нам је обећао да нас никада неће оставити, нити заборавити, тако да можемо слободно да се радујемо у Њему, ма какве недаће да нас опкољавају.
Царство Божије је присутно у свој својој пуноћи у сваком детету, али се са годинама, уплашено нашим безбожјем, сакрило негде дубоко у срцу. Христос нам је поставио важан услов за спасење – да васкрснемо у себи дете које смо убили, да поново уђемо у ону исконску чистоту и лепоту коју смо својим животом дискредитовали.
Често се каже да је „све Божја воља“ - укључујући болест, рат и слично. Да ли је онда потребно лечити се или, на пример, бранити своју земљу, јер би то значило деловати против воље Божије?
Током године православни верници посте петком и средом. Петком, то знамо зашто – због Христове смрти на крсту. Зашто и средом? Због издаје. Христос је разапет у петак, а Јуда се решио да га изда у среду. Отишао је тамо где треба и понудио своје услуге коме треба и за то му је обећано колико треба, по тадашњој тржишној цени.
У свом земаљском животу буди спреман у сваком тренутку да Господу поднесеш рачун. Пази на душу своју и дневно прегледај своју савест; испитуј чистоту својих мисли, твојих намера, каже Свети Јован Шангајски и поучава нас следећом причом.
Оно што посебно карактерише манастир Ватопед је да се у њему налази и чудотворна икона Панагиа Есфагмени, коју је ножем посекао разјарени монах, а из ње одмах потекла крв. Богородица се након тога монаху јавила речима: „Опроштен ти је грех, али твоја рука остаће црна и беживотна до краја твог живота и неће се распасти ни после твог упокојења“. Након његове смрти и ексхумације, рука му је и даље била црна, а ткиво нераспаднуто. Од тада се рука чува у стакленој витрини испод иконе Богородице, која се налази у припрати капеле Светог Димитрија.
Замислите кућу у коју сваки дан власници довлаче све што могу. Неопходне и непотребне ствари и свакакво смеће. Све је мање простора - све више смећа. Дакле, пост је чишћење у таквој кући. Збогом неразумљивим типовима са ТВ-а, интернета и свих места одакле их доводимо у кућу наше душе. Смеће, сујета, осуде и празне приче - у смеће. Чистимо и сређујемо да бисмо направили места за најдрагоценијег и најважнијег Госта у нашем дому – Господа Исуса Христа. Само Њему је овде место.
Монах Софроније више од десет година болује од терминалне болести моторних неурона. Комуницира са компјутерским системом који му омогућава да пише очима. Иако прикован за кревет овај монах теши, охрабрује, крепи и подиже све - болесне и здраве, неверне и верне... Ево његових речи!
Међу безбројним религијама овога несрећног доба, сад смо добили и најновије вјере невјерних: еко-религију у разним њеним пројавама. Док патријарх Цариградски, кога је Ал Гор одликовао титулом ”зеленог” патријарха, тврди да је брига за планету продужетак свете Евхаристије, у додворавању паганима папа Фрања отишао је далеко даље, учествујући на миси на којој олтар каде жене, шамани полажу руке на болеснике да, тобоже, преузму болести и да их пренесу на пилиће које, на крају, жртвују маја божанствима. Миса се завршава ритуалним плесом као начином комуникације са ”боговима”, а папа ставља кип Пачамаме, ”Мајке Земље”, у олтар храма Светог апостола Петра...
Данас је Видовдан! Какву нам благовест, какво Јеванђеље јавља данашњи велики, свети и страшни Празник. Гле, испред свих, он нам шаље дивног светитеља Божјег Светог Цара Лазара. Он на тањиру носи главу своју. Куда Свети Кнеже? – У Небеско Царство. Дошао је дан када немањићка Србија полаже свој страшан испит, дан – када Свето Јеванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје српске голготе.
Носити Христов крст, изругивање, понижење, исмевање и трпети недаће, мало ко може. Али ево човека Божијег, нашег савременика „лудог Христа ради“. Тек пошто се упокојио, људи који су га познавали почели су да размењују приче о њему и закључили да међу њима није био лудак, већ велики светитељ који је такав могао постати само великом благодаћу Христовом.
Да ли желиш да разумеш да ли човек има веру или неверу? Ако осећаш топлину да долази из њега – из његових очију, из његових речи, из његових поступака – буди сигуран да је вера у његовом срцу. Ако опет, осетиш хладноћу која излази из целог бића његовог, то значи да он нема веру, без обзира шта ти он говорио.
Ако нека изгубљена душа пронађе Христа, онда га она воли неизрецивом љубављу. Као што је записано у Јеванђељу: „Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.“