Како мала дела љубави могу осветлити цео свет – пример Светог Јована
Љубав и светлост могу променити и најобичнији живот. Свети Јован Богослов, кога данас прослављамо, показује да верност, стрпљење и брига о другима нису само идеали, већ конкретни путеви ка миру и смислу. Чак и најмања дела доброте могу осветлити свет, а његова порука остаје трајан подстицај за све оне који трагају за унутрашњим миром.
Кад се срце умори: како поново срести Христа?
Када радост у Цркви нестане, а литургија постане само рутина, поновни сусрет са Христом враћа је корак по корак. Молитва, учешће у Тајнама и заједница верника постепено оживљавају срце. Тај мир који се тако добија расте са сваком новом молитвом и сусретом са Богом.
О љубави, паклу и суду Божијем
Као што сунце једнако обасјава здраве и болесне очи, једне уживају у светлости, јер виде лепоту око себе, док друге осећају бол и желе да се сакрију од ње. Тако ће и у дан Последњег Суда Светлост Божија обасјати сва људска срца. Тада ће се видети шта је у тим срцима и да ли могу да поднесу истину, или ће побећи од ње. Не може се, дакле, рећи да је Бог окренуо леђа грешницима, као што се не може рећи да се сунце крије од слепих.
Тиха радост немогућег
Када све изгледа завршено, Бог тек почиње. У тренутку када нада остари, рађа се чудо које мења историју – не само тела, већ срца. Зачеће Светог Јована Претече није само догађај, већ образац: живот се зачиње у немоћи, а спасење у тишини. То је прича о молитви која није заборављена и о светлости која претходи Сунцу. Ту светлост данас славимо у празнику Зачећа Светог Јована Претече.
Тежина речи и ширина Божије милости
За сваку празну реч човек ће дати одговор – толико је велика њена тежина. Ако и најбезазленија реч може довести пред Суд, питање одјекује у души: ко се онда може спасити? Али тамо где људска правда тражи савршенство, јавља се Божија љубав: ако нам је заповеђено да ми опраштамо без мере, колико више опрашта Бог, Извор сваке милости.
Moj најбољи пријатељ
У временима када духовна збуњеност и отуђеност преовлађују, постоји један однос који може донети истинску утеху и преображај – пријатељство са духовником. Овај однос није само формалност, већ живи и динамичан простор у којем човек учи послушање, искреност и како се носити са сопственим страстима. Исповест, духовни савет и благослов добијају дубље значење када су засновани на поверењу и љубави. Тај пут није пут савршенства, већ одважне искрености пред Божијим лицем, кроз који се долази до правог спасења.
Бог немогућег: Када престаје људска моћ, почиње Божја сила
Постоје тренуци када све људске снаге нестају, а врата се затварају. У тим тренуцима немогуће постаје могуће, јер сила Божја преображава нашу немоћ. Из Крста ниче победа, из смрти живот, а из слабости сила. Тамо где људска моћ престаје, открива се величина Божје љубави.
Зашто рај није досадан?
Да ли је у Рају досадно? Често га замишљамо као мирну празнину, место где нема деловања јер смо навикли да рад видимо као муку, а слободу као хаос. Међутим, Истинско Царство Небеско није лежање на облацима, већ вечна акција и пуноћа живота у непрестаном откривању Бога. Уместо досаде, тамо је рад претворен у љубав – радост која никада не престаје.
Религија или вера?
У савременом свету, „религија“ се често своди на систем правила, обреда и теолошких формула, усмерених ка разуму и логици. Православна вера, међутим, није институција ни концепт – она је живи, лични сусрет са Богом, искуство које се рађа у срцу, негује молитвом и припада сфери душе, далеко од захтева рационалног.
Молитвама Пресвете Богородице...
Понекад нам се чини да наше молитве Бог не чује, да не стижу до Њега. То је због тога што су човеку често потребна искушења, која на њега делују као лек или "лекција" из које ће нешто да научи. Тада молитве остају неуслишене. Али ако, уместо нас, сама Пресвета Богородица замоли Сина Свог, неће ли је Господ чути?
Светлост јесени: празник Вере, Наде, Љубави и Софије
Три девојчице и њихова мајка оставиле су у историји сведочанство које надвлада смрт и пролазност. Њихова имена – Вера, Нада, Љубав и Софија – нису само речи, већ живе слике онога што одржава човека чак и када свет око њега бледи. Њихов подвиг показује да се истинска снага не мери годинама, већ чврстином срца које остаје везано за Христа.
Како постати хришћанин?
Онога тренутка кад у себи решиш да водиш невидљиву борбу против непријатеља душе, показаћеш да си напустио старога човека и да си спреман да започнеш нови живот, са новим циљем и новим начином живљења. Борба која ти сада предстоји изузетно је тешка, а твоје људске снаге без Божије помоћи, недовољне су да у њој устрајеш. Устани, дакле, без страха и реци: Господе, помози ми да почнем!
Божији Промисао и Тајна Свеопштег Преображења
Јесен није само слика пролазности, већ и живописан наговештај вечног Васкрсења. Сваки обојени лист и хладни дах зоре говоре о Божијем плану преображења целог космоса. Овај дивни пад у „смрт“ природе заправо је јаки одјек будућег победоносног пролећа света. Иза свих промена годишњих доба крије се непролазна Лепота која ће спасити све.
Изгубљена марама: човек гледа на лице, а Господ на срце
Пут до Бога често је засут правилима и формалностима које понекад постану важније од саме суштине. Један неочекивани догађај на самом прагу храма заувек је променио једној жени поглед на веру. Сукоб са властитим осуђивањем и стидом открио је да Божја милост превазилази сваку спољашњу форму. Права вера није у томе шта носимо на глави, већ шта носимо у срцу.
Крст Христов
Часни крст најсветији знак и символ, наше вере. И отуда, све Свете тајне свршавају се призивом Светог Духа, али се оне печате крсним знаком, односно печате се животворним крстом. Но, благодат и сила часног крста није у његовом облику, него у томе, што је крст Христов средство којим је Господ Спаситељ наш, спасао род људски, ту је сила Крста.
Моћ Крста
Од рајског дрвета смо постали смртни, а од дрвета Крста оживљени; првим смо отерани из Раја, другим се узносимо на Небо; првим нас је непријатељ победио, другим ми побеђујемо своје непријатеље. Стога је ово благословено Дрво достојно сваког поштовања.
Ава Јустин: смисао Крста
Кад решиш да примораш себе да носиш крст свој, ти у исто време примаш силу Божију. Ту силу Господ даје да би ти могао победити сваки грех у себи, да би могао победити свако зло, сваку рђаву навику, да би могао свој језик васпитати да не говори ружне речи, своје око васпитати да не гледа што не треба да гледа. Сав живот твој да буде Христов, да Господа Христа уселиш у себе!
Много религија, један долазак: Христос као Божији одговор
Разноликост религија је последица човекове слободе и отпадања од Бога. Одвојен од Извора, човек је почео да замишља Бога на безброј начина. Али Бог није оставио човека у заблуди: у Христу је Сам дошао да покаже Истину. Зато Хришћанство није једна од многих људских претпоставки о Богу, него сведочанство о Његовом личном доласку у свет ради спасења.
Питање које Страшни суд неће заборавити
Уместо живота испуњеног успехом, друштво нас све чешће води ка празнини. Међутим, Страшни суд неће мерити наше титуле и богатство, већ само једно – колико смо љубави унели у животе других. Јер, једини исправан одговор на крају нашег пута биће живот посвећен служењу. То је пут истинске радости.
Ћорсокак
Сами стварамо своје слепе улице. Сами одсецамо излазе из њих. Али, милост Божја је толико велика да, чак и када се сви путеви одсеку и сви мостови спале, Господ отвара нови пут који води ка Њему и гради нови мост који нас повезује са Њим. Насупрот свим изгледима и под било каквим околностима, имамо шансу да искористимо ову чудесну прилику. Изгубивши све и лишени свега, тада морамо поставити једно једино и најважније питање: „Господе, шта очекујеш од мене? Шта да радим да бих Ти угодио?“