Недовољно вољеном обично себе сматрају деца која нису добила довољно родитељске љубави, мајчинске нежности, домаће топлине, као и она која су углавном васпитана ван породице. Уопште није обавезно да су то деца из растурених породица, интерната или домова за незбринуту децу. Ма како то жалосно звучало, али и у целовитим, материјално обезбеђеним породицама, деца врло често бивају недовољно вољена. Зашто?
"Иверска икона Богородице" је једна од најстаријих и најпоштованијих. Чуда која се догађају пред овом иконом позната су од давнина и приче о њима преносе с генерације на генерацију. Ово је сведочанство о једном од њих.
И ове године тајанствене змије се појавиле су се у селима Маркопуло и Агринија где се налазе капеле посвећене Успењу Пресвете Богородице.
Данашњи човек, чини се, више него икад, налази се у ћорсокаку. Статистика сведочи да сваки десети пати од депресије. Нико од људи који пате од ње не може да се ослободи од те досадне мисли да је живот лишен смисла. На другој страни, многи су покушаји да се депресија савлада; нуде се чак и рецепти, али, само је један целовит начин да се у томе и успе. Радост не може доћи са другог места осим од извора радости, којег представља Бог. Радост не долази другачије него од преживљавања љубави.
Ми смо народ српски, народ светосавски, народ светих отаца, светога владике Николаја и аве Јустина светог Ћелијског и многих других светитеља. То је наш пут. То су наше врлине. То је наш смисао живота. То је наша философија спасења. Ако неки људи мисле да треба да се спасавају другачије, нека раде и чине шта хоће, али нама то да не извозе и да нам продају као маглу. Иза тога се у ствари крије једно велико безакоње и велика неистина.
Семе које падне на земљу мора да умре, да би родило род. То значи ако неко жели да задобије нови живот, мора да умре. А шта то умире? Умире стари човек, наша пала природа са страстима и гресима.
Истинско хришћанско смирење није кукавичлук, јер оно гори божанском ревношћу. Кротост и понизност не значе бескичмењаштво и попуштање пред манифестацијама зла, и зато прави хришћани не смеју да одступају пред лицем зла које дрско диже главу.
Пост није дијета, није пуко уздржавање од мрсне хране, али није ни пуко уздржавање од лоших мисли, речи и дела, како су се неки трудили да му поставе дефиницију. Пост није кретање путем који трасирају правила, већ силазак у суштину и узрастање у меру раста Христова.
Уништити породицу у некој земљи значи држати ту земљу у сталном сиромаштву и у зависном положају према онима који дају новац и другу помоћ. Зато пажњи јавности препоручујемо интервју са Стивеном Баскервилом, професором политичких наука на Патрик Хенри колеџу из САД, водећим ауторитетом за питања развода, старатељства и породичних судова, који је још 2018. године посебно одабрао Србију како би јој донео поруку да се породице у Србији уништавају планирано и са јасно одређеним циљем.
Да ли сте икада решили неке проблеме бринући? Вероватно сте направили још горе. Препустите се и предајте вољи Божијој. Имајте поверења и будите сигурни да вас Он воли и неће дозволити ништа да се деси што вам није на корист.
Нема дубље ране и већег бола од губитка детета. Пред човеком кога је стигла таква мука стоји тежак задатак – да све то преживи, а да притом не изгуби смисао живота, душевно и телесно здравље и да не постане очајник. А пред људима из њиховог окружења стоји важан хришћански задатак – да утеше и подрже човека, скрханог од туге.
Господ наш Исус Христос је не једном, на чудесан начин, васкрсавао мртве: сина наинске удовице, Јаирову кћер, Лазара, који се већ четири дана налазио у гробу. Безбожни људи се подсмевају нашој вери у васкрсење мртвих и сматрају је басном. Али је заиста чудно и несхватљиво како они наивно верују да се мртви могу васкрсавати уз помоћ науке.
,,Шта значи то да останемо у Љубави Христовој?", причао је старац ,,то значи да останемо у заповестима Његовим, да љубимо једни друге, живот, да останемо поштени, вредни, марљиви, благодарни, увек брзи на добро, спори на зло, е то је то! Господ је Љубав и дародавац живота, то очекује од нас и све би добили, о маловерни и незахвални".
Душанов законик, најважнији правни акт средњовековне Србије и данас је у центру пажње правних историчара. Једно од питања за које се у науци дуго веровало да је коначно решено, најновијим истраживањима поново је актуелизовано. То питање се односи на кривично дело против вере предвиђено чланом 10 Душановог законика, као и на појам јеретика, учиниоца овог дела.
Наука је постојала и пре Дарвина, па зато одбацивањем његове теорије еволуције врста Црква не показује своје противљење науци. Тврдње да она то чини су тенденциозно искључиве и злонамерне. Ако одбацимо неки лош лек, не значи да смо против медицине. Својим претпоставкама Дарвинизам је апсолутно дао легитимитет свим каснијим античовечним философијама у свету од комунизма до расизма и фашизма. Својим учењем о ,,природној селекцији", дарвинизам је учинио да принцип права јачега буде уведен и у људско друштво.
Ми хришћани не треба да правимо избор између утопије и бекства од света. Какав год да је онај свет, Царство небеско, Рај (а ми не знамо ништа о њему), тај свет се пре свега открива већ овде и сада. Ако то не схватимо данас, нећемо схватити то никада. Ако нисмо у стању да откријемо Царство Божије на земљи, нећемо бити у стању да га откријемо ни на једном другом месту. И схватићете да између тог "тамо" и овог "овде" нема никакве разлике.
Што је људима немогуће, Богу је могуће (уп. Мт. 19, 26), а биће могуће и нама ако своју вољу покоримо вољи Божијој! То нам између многих светитеља управо и доказује светитељ кога данас прослављамо - Свети Пророк Илија, који се толико усавршио у небризи за сутра, да га је Бог удостојио да му се и природа повинује и служи преко гаврана, који му је сваки дан доносио храну.
Све своје биће, тело и душу и све њене силе, као и дарове од Бога нам дате, можемо усмерити или ка греху или ка врлини. Можемо или робовати страстима усмеривши све своје силе ка њиховом задовољењу, али и ка творењу добра; ка поштовању и вршењу заповести Божијих усмеравајући своје силе ка Богу и ближњем.
Поуке светих Божијих људи, слободно можемо речи, представљају упутства за употребу живота, али оног живота који ће дати свој род у Царству вечних вредности. Но, те поуке нису само и једино догматски прецизне и теолошки исправне. Оне су плод богатог искуства живљења у Христу, пуне врцавости, свежине и радости којој није могуће одолети.
Хомосексуалност свакако спада у једну од кључних тема данашњице. У току је хомосекусализација цивилизације па самим тим и хомофобија насупрот њој. С једне стране хомосексуална култура се натура, с друге стране у овој настраности живе конкретни људи. О њима и њиховој борби мало ко размишља. А она није безначајна. То потврђују и искуства свештеника који им у тој борби помажу.