Икона Пресвете Богородице „Доњецка“ штити становнике Донбаса
У време катастрофа, крвавих ратова повезаних са бројним жртвама и људским страдањима, на земљу увек долази чудо. У крвљу натопљеном Донбасу, где се брани слобода, чудо се пројавило у лику Богородице Доњецке, икони која тече миро и плаче сузама боје крви, доносећи утеху измученом становнишвту, исцељујући оне који јој се пред њом моле и испуњавајући њихове молитве.
Бесмртна браћа
Сви ће васкрснути - апсолутно сви. Чак и људи у чије се очи плашимо да погледамо и људи који су нам зло учинили. И наше комшије су бесмртне. Они су наши вечни сапутници и наша судбина: ми смо осуђени на њих, а они на нас. Ово може да буде застрашујуће. Нема где да се побегне! Стога једини начин да прихватимо Пасхалну вест је да научимо овде - код куће, у цркви, на послу - како да се слажемо са свим својим сапутницима на путу за Вечност, да бисмо их, кад будемо видели њихова лица и чули њихове гласове, волели, прихватили и опростили им.
Огањ љубави Христове
Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ. Светлосна и пламена манифестација Бога живога која теши Цркву Христову сведочећи да је Христос са Њом у све дане до свршетка века.
Због мене…
Велики и страстни петак за православне хришћане је најтужнији и најтрагичнији дан у читавој години. У цјелокупној људској историји нема веће трагедије и срама од догађаја распећа Сина Божијег. То је дан наше жалости и духовне скорби, због велике неправде коју је човјечанство нанијело Спаситељу свијета.
Смисао Христовог страдања
"У чему је трагедија Христовог страдања на крсту, ако је знао је да ће поново устати?" Често се питају људи. Иза оваквог питања стоји разумљиво људско резоновање: "Ако је Христос Бог, никада није ни престао бити Бог, чак ни када је патио на Голготи. Знао је да ће се ове патње ускоро завршити, да ће се поново уздићи на Небо с којег је сишао у наш свет, и све ће опет бити као некада.“ Да видимо шта није у реду са оваквим размишљањем.
Православно хришћанство није ограничено на изградњу цркве
Постоји лажно мишљење, које је, нажалост, данас веома распрострањено, да је довољно имати Православље које је ограничено на изградњу цркве и формалне „православне“ активности, као што је молитва у одређено време или осењивање крсним знаком; у свему осталом, тако се каже, може се бити као било ко други, без проблема учествовати у животу и култури нашег времена, све док не чинимо грех. Онај ко је схватио колико је Православље дубоко и колико је велико залагање које се тражи од озбиљног православног хришћанина, а такође и какве тоталитарне захтеве савремени свет поставља пред нас, лако ће видети колико је ово мишљење погрешно.
Трагика апокалиптичког времена
Технолошка цивилизације отела је човеку природу. Она ју је протерала у паркове и некакве забране и показује је данашњим људима као музејски експонат. Човек осећа своју органску повезаност са земљом, биљкама, живим бићима, планинским потоцима, столетњим дрвећем и њему су истински туђе те монструозне громаде саграђене од стакла и бетона. Зато је цивилизација заиста унесрећила човека.
Чудо Божије на дан Св. Василија Острошког
Да су у лажи „кратке ноге“ показује ова прича о човеку који се молитвама светог Василија излечио од тешких болести, изашао из болнице, али одмах заборавио ко га је ишчупао из канџи смрти, па је свима говорио да је преживео зато што је био јак и имао велику вољу за животом. Неколико месеци након тога поново се обрео у болници. Тек тада се присетио да је Бог главна узданица и помоћник у најтежим ситуацијама, па је ћерка донела у болницу освећено уље којим се више пута дневно помазивао. И опет га је Бог помиловао новим изласком из болнице...
Са страхом божијим, вером и љубављу приступимо!
Сведоци смо да у свакој парохији постоје расправе, сукоб мишљења, који се односи Свету Тајну Причешћа, која је центар живота једног хришћанина и кроз коју црпемо сву духовну снагу и сједињујемо се са Богом. Расправљамо да ли смо достојни и да ли треба да прилазимо Светој Чаши чешће или ређе, питамо се шта је услов, да ли нам је на спасење или на осуду...
Зашто нисам волео?
Замислите се, колико смо далекo од речи Христових: „Љубите непријатеље своје“. Непријатеље? Како је могуће волети непријатеље, ако смо толико зли, да понекад немамо довољно љубави ни за своје ближње. Како могу да волим свог непријатеља?
Рат очима Светог Николаја Велимировића
Свети Николај Велимировић лично је доживео страхоте рата. Заједно са Патријархом српским Гаврилом, 1944. био је заточен у логору Дахау. Ужас који је доживео навео га је на дубока размишљања о природи, узроцима и логици рата. Главни резултати овог рада сабрани су у књизи под насловом Рат и Библија.
О безазлености и мудрости - Патријарх Павле
Да не би нам ум прешао у злоћу, што кажу, а доброта да не би прешла у глупост, треба сјединити и ум и доброту. То је прави човек еванђелски, права личност хришћанска православна. И ум и доброта. Нека Господ поучи нас и помогне да увек имамо и развијамо ум и доброту, Њему за славу, нашој породици, нашем народу и свему човечанству на корист, а нама и њима на спасење.
Како сачувати душевни мир посред саблазни нашег времена?
Ако те снађе невоља, помисли: "Господ види моје срце, и ако Му буде угодно, биће добро и мени и другима". Тако ће ти у души увек владати мир. А ако неко ропће: "Не треба тако, није добро што је овако", никада неће имати мира у души, без обзира колико се молио и постио.
Тријумф Цркве
Како се показује да Христос јесте Бог? У томе да је Христос основао Цркву. Из овога ћемо показати силу и доказати божанство Христово. Видећемо да је немогуће да буде дело човека ширење хришћанства по целој васељени у тако кратком времену.
Смрт није крај, већ почетак
Као хришћани одлично знате да од вашег понашања и начина живљења на земљи, зависи где ћете провести вечност. Једног дана ће ваше срце престати да куца и то ће бити крај живота вашег тела. Ипак, то неће бити крај вас самих. Зато, потребно је да се припремамо за вечност са Богом.
Доста је било, време је за побуну!
Ми се не боримо против крви и меса, него против поглавара, против власти, против владара таме овога света, против духовне злобе на висинама. Погледај око себе. Свет је потпуно супротстављен Христу. Зато је време је за побуну! Против наше воље! Против наших страсти! Против целог света, окрећући се само и потпуно Христу.
Мексиканац због Достојевског прешао у Православље
Фјодор Михајлович Достојевски – не само да је један од најпознатијих и најчитанијих писаца на свијету, већ је и православни мислилац који наставља да утиче на своје читаоце и упознаје их са дубоким хришћанским концептима. Поводом 200. годишњице рођења писца, доносимо интервју са Оскаром Маурисијом Лопезом Касиљасом, који је дипломирао на Филозофском факултету Мексичког универзитета Васко де Кирога, а који је након што је открио Достојевског, постао истраживач његовог рада и православни хришћанин.
Нови чудотворни приказ иконе на стаклу у Адигеји (Русија)
У старој козачкој цркви брвнари у округу Курџипскаја у Русији, икона Пресвете Богородице „Несагорива купина“ чудотворно се пресликала на заштитно стакло кутије у којој се налазила. То је истражила и посебна епархијска комисија, на чијем је челу био игуман оближњег манастира, отац Герасим, која је урадила студију и потврдила ово чудо.
Чудо Пресвете Богородице побило медицинску дијагнозу
Верне жене које пате од неплодности често прибегавају часном појасу Пресвете Богородице. Небројена чудесна исцељења су се десила уз помоћ ове велике светиње. Ово је још једно сведочанство чудесном исцељењу и милости Мајке Божије
Страдање ће напунити земљу
Нити је било нити ће бити тренутка у историји када човек неће постављати питање које поставља од почетка: Зашто Бог допушта да невини страдају? Да ли у томе има смисла? Како се може спојити вера у свејаког Бога који воли и таква вапијућа неправедност? Примера невиног страдања има на претек. Један од њих је и страдање светог архиђакона Стефана. А колико је таквих незабележених и само Господу познатих страдања?