Деца на сваком кораку све више западају у зависност од многих страсти. Њихова личност је неисписана табла на којој сваки надражај оставља свој траг. Зато је веома важно знати због чега је и колико важан проблем дечјих облика зависности, каква је њихова духовна природа и како изаћи на крај с овим проблемом.
Свето Писмо, реч Божија, као и проповеди Богочовека Христа, неретко се дотичу односа човека према материјалном, према новцу, богатству, имовини уопште. Дела Светих отаца као и Житија Светих такође ову тему дотичу и у оквиру ње, шаљу педагошку поруку ради утвђивања здравог и духовног става према материјалном.
Гнев је једно од најнегативнијих стања људске душе. Гнев је сложено стање и у њему се удружује више разарајућих тенденција. Гнев је, пре свега, повезан са гордошћу. Гнев је, затим, повезан са окрутношћу. Није ли врло често и осећање зависти и љубоморе оно које нас баца у стање гнева? Гнев је, једном речју, демонско стање људске душе.
Пред празник овогодишњег Богојављења Господњег, почела је да крвоточи чувена руска икона Пресвете Богородице "Умекшање злих срца". Како извештава orthochristian.com, из цркве Архангела Михаила у селу Летово у Русији, јављају да је на икони два пута потекла црвена крв, слична сузама.
Да ли је велика ствар – седети на једном месту, «туговати и уздисати»? Не, не изгледа тако. Шта је ту велико? Али понекад је људима потпуно одузета свака могућност да учине било шта велико. Ниједно велико дело, никакви свети пориви. Само слабост и немоћ, као за време окупације или у данима усамљене старости. Преостаје само нешто смирено и неупадљиво као што је ово – «туговати и уздисати». Ипак, управо то постаје фактор спасења.
Kључна ствар састоји се у томе да ли ми својим понашањем и нехришћанским живљењем саучествујемо у гресима својих родитеља (понављајући те исте, конкретне грехе или напросто одбацујући живот у Христу и Божије Заповести чинимо и друге грехе). Уколико је одговор „да“, онда се на нама сламају и греси наших родитеља и предака.
У рушевинама болнице у селу Нова Млина у Украјини, мештани су открили унутрашње зидове који су направљени од икона из цркве Светог Николе, ремек-дела дрвене архитектуре из 18. века, коју су комунисти уништили 1930-их. Чинило се да крв цури са ових икона. "Неимари", чији су се прадедови молили пред овим иконама на коленима, градили су зидове болнице од њих.
Ми, људи, веома брзо примећујемо сваку неправедност нама нанесену. Љутимо на све који нам се нађу у близини, па чак и на самог Господа Бога, ако у нашем животу не иде онако како би ми то хтели. Али неправедност коју ми чинимо у свету, не видимо баш тако јасно. Чак не желимо ни да је признамо.
Има ли шта тешко Богу?! Ево примера како је на изглед „случајан“ сусрет једне монахиње и пијаног момка на аутобуској станици, завршио чудом. Човек се тренутно отрезнио и сви знаци алкохолне интоксикације су потпуно нестали! Стајао је у тишини, апсолутно задивљен оним што му се догодило.
Тенденција да се ствари неједнаке прогласе једнаким никада није била јача него у ово наше време. Али, за разлику од неких пређашњих времена, данас се то чини нежно и неагресивно, са пуно лажне финоће и пристојности. Тако се отупљује оштрица наше расудљивости и моралности и стварају генерације неосетљивих који ће ћутањем, из тзв. политичке коректности, пристати на издају Христа и на сопствено понижење па и нестајање.
Када успевамо да главним нашим циљем сматрамо Бога, тада се све остало добро устројава, не гуши нас и тада нас живот не уводи у неспокој, да ли ће се нешто догодити или неће. Ако ми полази за руком – добро је, а ако не – такође је добро. Ако ми се оствари нешто другостепено, трећестепено – добро је, а и ако се не оствари и то ћу примити са трпљењем, како би кроз трпљење и тешкоће задобио Царство Божије.
Особеност музике састоји се у томе што су њени „поклоници“ људи различитих генерација, узраста, друштвеног положаја и вероисповести. Музика има ту способност да проникне у људско срце и да позитивно утиче на душевно стање и расположење. Исто тако, посредством музике може да делује и ђаво, узрокујући да се у души појаве неспокојство, негодовање, гнев и пожуда, стварајући у човеку у депресију и очајање...
Хришћанине! Учи се да све посвећујеш Богу, ма шта чинио, говорио или мислио. И у великом и у малом имај у виду најважнији циљ и смисао свог земаљског живота - прослављање имена Господњега кроз извршавање Његове свете воље.
Зашто купити зидни календар за годину која се већ завршила? Разлози могу бити различити. Таква куповина се може извршити, на пример, ако се у робној кући пронађе слика иконе за којом се дуго трагало. Данас, у доба интернета, такво објашњење вероватно не звучи много уверљиво. Ипак, управо је на овај начин започета прича о чудотворној и широм православних земаља познатој локотској икони Богородице „Умиљење“.
Човеку је потребно да пронађе себе, усред туђега, које се убацило у њега, које га је опколило са свих страна. А туђе то је грех, страст и немир. Човек налази себе борећи са грехом… То је могућност да се уз помоћ благодати Божије спаси од ропства греха, да се врати себи, а од себе Богу.
У савременој религиозној литератури али и у међусобним разговорима хришћана, стално се мешају два различита појма: «дух» и «душа» што доводи до многих нејасноћа и недоумица. Зато бисмо желели да се укратко задржимо на овом питању.
О помоћи коју светитељи пружају људима у често непредвидивим и трагичним околностима, на граници живота и смрти, не треба посебно уверавати никога. Препуна је историја спасења таквих дивних примера. Ево једног који сведочи о чуду светог Николаја из наших дана.
Увреда може бити и несвесна. Наношење увреде иде од гордости, која жели да унизи човека, од осветољубивости, од злобе. Вређају људи и од похлепе, зависти, таштине, егоизма, или просто – од душевне неосећајности и недостатка такта, од моралне непажње.
Није Вам јасно зашто Божија љубав не спасава цео свет. Питате се и зашто је Бог дозволио да део човечанства не зна за хришћанство? Но, оно је било посвуда распрострањено, али је негде одбачено, а негде огњем и мачем уништено. Љубав Божија не спасава човека уколико је он не прихвати и не узврати. Због тога и постоје људи који пролазе поред Христа, намерно затварајући очи...
Пред нашим очима одвија се катастрофална промена људске природе. Права апокалипса се тихо и неприметно одвија у нашим срцима, Дух Христов одлази из нашег живота, а снажно улази други, страшни, сатански дух користи, прагматизма, распуштености, равнодушности и неограниченог самољубља. Ево живих примера из недавних сусрета.