Само нешто више од једног процента британске популације редовно иде у цркву, а политичари и јавне личности не желе не покрећу тему своје вере. „Ви сте великодушни, не зато што вам је Исус рекао, већ зато што је великодушност манифестација доброг енглеског понашања" - мото је у тој земљи. Зашто Хришћанство изумире у Британији, открива руски сервис ББЦ.
Од давнина је познато да куга није харала тамо где су се редовно чула црквена звона. У руским лабораторијама, помоћу огледа, утврђено је да осцилација ултразвучног дијапазона црквених звона одбија бациле, вирусе и друга инфективна обољења која се преносе ваздухом, па чак лече и многе друге болести.
Појављивање Мајке Божије на Светој Гори је чест догађај. Једном или неколико пута у животу, у сну и на јави. Њу виђају многи светогорски подвижници. Али, када Богородица остави видљиви знак Свог присуства - на фотографији - то је знак за неку поруку: упозорење, укор, милост. Свети Синод РПЦ 2019. године установио је и прославу у част овог догађаја.
Господ иде и куца на срце свакога човека. Ко Га чује и отвори му двери свога срца, Он ће ући и настаниће се у њему. То ради на различите начине са сваким човеком лично. Не понавља се. Многи су људи чули тај тихи глас Господњи и отворили му срце. Њихов живот више никада није био исти. Неки су склони да у томе виде чудо које је Господ учинио над њима.
Да ли сте имали прилике да видите како људи умиру? Видљиви свет је од невидљивог одвојен непробојним зидом, али за самртника ова преграда постаје све провиднија, и он као да се налази у два света: чује гласове које наш слух не прима, види оно што ми не видимо. Очи умирућег постају зачуђујуће дубоке и јасне, као да с њих пада копрена видљивог света...
У читавом хришћанском свету поред Христа Спаситеља, најпоштованија је личност Мајке Божије. Читава два миленијума живота Цркве није ништа друго до два миленијума људског вапаја Владичици за помоћ у небивалим приликама. И за све те векове, Она никада и никога није изневерила ко је искрено и са љубављу притекао њеном пресветом Лику.
Оно што ми називамо чудом јесте пројава Божијег присуства и Божије љубави према људима. Истина, чудо се показује као нешто ванредно, нашто што је ван нашег свакодневног животног поретка. Али, ако се посматра из небеске перспективе, чуда су потпуно природна и очекивана појава.
Веома велики проблем младим мајкама жељним стваралаштва представља везаност за децу и недостатак времена за стваралаштво. Многима се чини немогућим пронаћи га. Ипак, постоји толико празног хода у којем је могуће сместити рад и стваралаштво. То је оно време које би било потрошено узалуд, а њега није баш мало.
Након крађе накита са Нанковске чудотворне иконе Богородице, који су верници оставили у знак захвалности за чудесна исцељења, монаси манастира Покрова у селу Ракошино ставили су у оквир иконе гране љиљана. Након осам месеци, осушене гранчице чудесно су процветале, известила је јуче украјинскa телевизијска станица 1tv.
Синови (овога) света сматрају да је расејаност нешкодљива, а свети оци сматрају да је она почетак свих зала. Човек предан расејаности има о свим стварима, па и о најважнијим, веома слабо, потпуно површно мишљење.
Претежни број људи под грехом подразумева само зло које је учињено другом човеку, и то углавном оно видљиво и недвосмислено зло као што су убиство, крађа, разбојништво… За огромну већину реч не представља никакав грех. И не слутимо каква се ризница сваковрсних зала налази на нашем језику.
Још од пада првог човека па до данашњих дана људи не престају да вире иза завесе стварности не би ли видели од чега је она саздана. Чак ни божанско откривање истине није било довољно да утеши човека гладног разумевања. Данас, мас-медији све више постају пропагандна трибина свакојаких лажних пророка и пророчица дневне људске судбине, који лове у своје погубне мреже верне, неосетно их удаљујући од спасоносног окриља Цркве.
У последње време примећују се, поготову на друштвеним мрежама, садржаји који величају словенске "богове", који су захтевали да им се људи приносе на жртву и којој би ми Срби требало да се вратимо као нашој изворној вери, са аргуменатом да "мој бог мене робом не назива!" Заборављају да су наши преци ипак изабрали Истинитог Бога, Који је Самог Себе принео на жртву и још рекао Својим следбеницима: „Више вас не називам слугама… него сам вас назвао пријатељима“.
Последњих година сведоци смо све учесталије и тајанствене појаве чуда у православном свету, међутим, кратки видео запис великог чуда из Атине, где у капели старачког дома крвоточи лик Распетог Христа, као да превазилази све до сада објављено. Христос наставља да пати и пролива крв за изгубљене... Овакво чудо несумњиво је посебна опомена Господња.
Да ли су Тело и Крв Господња, скривени под видом хлеба и вина, истинити? Ово питање, а и сумња, појавили су се у срцу свештеника током Литургије. И десило се чудо! Материјализовани током Литургије, Крв и Месо од тада се чувају у цркви Сан-Франческа и не престају бити предмет пажње, како ходочасника, тако и научника.
Није богатство само по себи зло, него је зла људска привезаност за богатство, за имање, за ствари; и зле су и погубне страсти и пороци, које богатство омогућава и изазива, као: блуд, прождрљивост, пијанство, тврдичлук, разметање собом, самохвалисање, сујета, гордост, презирање и понидаштавање сиромашних људи, богозаборав... Мало је оних који имају снаге да се одупру искушењима богатства и који могу да господаре својим богатством, а да не постану слуге и робови богатства.
По благослову Његове Светости Митрополита софијског и бугарског Патријарха Неофита, дочеком и освећењем иконе Светог Краља Стефана Милутина, литије са моштима градским улицама и свечаним концертом, јуче су у главном граду Бугарске започете свечаности поводом 700 година од упокојења Светог краља Стефана Милутина Српског.
У петак 30. октобра 2020. године, уочи празника Светог Петра Цетињског, у 8:20 часова, у Клиничком центру Црне Горе, послије примања Свете тајне причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светога трона пећкога г. Амфилохије (Радовић). Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.
Чудо не значи нешто нечувено, неприродно, супротно природи ствари, већ напротив, то је тренутак када Бог улази у Своју творевину и када се успоставља склад створеног света са својим Творцем. За хришћанина, дакле, чудо није само далека историја, већ цео његов живот. На крају крајева, и молитва је вера да Бог може показати чудо за онога који се моли, како велико, када му спашава живот, тако и мало, за њега потпуно неприметно...
Иако је став Цркве о браку и његовом разводу, потпуно јасан, кризе хришћанских бракова данас представљају реалност. Ако је суштина брака у љубави између супружника, шта бива када се та љубав угаси, било на једној, било на обе стране? Није ли такав живот мучење? Не страдају ли у том случају, поред супружника, и њихова деца, и њихови ближњи? Шта дакле да се ради када до неслагања у браку дође?