...Гле, све баре под месечином личе на огледала. И сви дани, обасјани твојим лакоумом, личе на огледала. Но кад си корачао с једног дана на други, лажна огледала су се разбијала као танак лед, и ти си гацао по влази и блату...
Ако све што радимо, радимо из срца, онда је то као сами Бог. Тада ће цео човек имати успеха...
На све начине треба да настојимо да испунимо реч Божију: "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив"…
Срце чисто саздај у мени Боже и дух прав обнови у утроби мојој, кличе псалмопевац Давид у чувеном покајном псалму. Тиме нас стално опомиње на потребу очишћења срца. Но, чистоте срца нема без благодати Божије али ни без наше воље и труда. Без тога је свака наша духовна делатност површна и суштински нас чини духовно беживотнима.
Уврежена је навика да људе који греше окушавамо да исправимо, али то чинимо неопрезно и сами правећи грешку…
Када имамо Христа у срцу то је велика корист не само за нас, него и за људе у нашој околини...
Виде праведници да су њихова страдања прошла, да су њихове патње биле привремене, бреме краткотрајно, као да никада нису осећали тугу…
Господ и Бог наш Исус Христос, Духом Светим, свакога од нас је благословио неким талентом. Нема онога ко се родио без талента. Господ даје свакоме понешто. Али, Господ, Промислом Својим, дарује таленте да ми у њима саучествујемо и да, дјелећи једни са другима, умножавамо те таленте, и да их оправдавамо пред Оним Ко нам их је дао.
Толико се трудимо да овладамо знањем из сваковрсних области живота. Али, ако не знамо куда са животом…?
Бог очекује од нас да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде…
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Тужно видети због којих све празних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем…
...Господе, ако има и једно добро дело на земаљском путу моме, ради њега једног избави ме... Метни само један прст на чело моје, и подићи ћу се. Или, ако сам сувише прљав за прсте Твоје, вежи ме једним зраком из Твога царства и дигни ме - дигни ме, милошто моја, из овог црвињака.
Узалудан је труд чак и ономе који врши вољу Господњу али не из осећања љубави према Њему…
Љубимо Христа само Њега ради! Никада нас ради. Нека нас постави тамо где Он хоће…
Будимо захвални на оном што имамо, умјесто да жудимо за оним што немамо. Врло често ћемо у животу срести праве сиротане, дјецу којој, нажалост, родитељи сем новца ништа друго нијесу умјели дати и оставити у насљеђе.
Христос, оваплоћени Бог, дошао је у свет без помпе, части, а са овога света отишао је до краја понижен, омаловажен, повређен, прогнан, обесправљен и исмејан. Зар ико ко крене за Њим мисли да ће у животу проћи другачије него што је Он? Једина ће разлика бити што понижења, страдања и муке неће бити онаква и онолика колика су била Његова, него у мери дариваној свакоме од Његових лично.
Губитак благодати је губитак контакта са вечношћу, а то ствара страх услед познања смртности…
Одбаци грех и неће бити ни болести, будући да болести код нас бивају због греха…
Ништа што је спољашње није на спасење, већ само оно што се достигне унутар своје душе и у срцу – мирна тишина и љубав...