Један подвижник мољаше се Богу да му открије многе тајне. Ево шта му би откривено на путу за село у које је кренуо...
Родитељи често греше у ономе што се тиче њихове деце, као уосталом и деца. Деца не слушају родитеље и зато им све иде лоше. Родитељи су дужни да уче децу доброме и да им отварају очи онда када ће нешто што деца желе сада у будућности бити лоше.
Сваки пријекор да примиш с радошћу. Ако то не поднесеш, него се жалостиш, гордиш или гњевиш нећеш доспјети у савршенство и спасти се…
Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро…
Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано…
Сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана…
У Првој посланици Коринћанима 5:1–5 апостол Павле упозорава црквену заједницу у Коринту на недопустив случај блуда у њој: један члан заједнице има жену свога оца. Он позива заједницу да се преступник преда „сатани на пропаст тела да би се дух спасао у дан Господа Исуса“ (1Кор 5,5). Како разумети ове апостолове речи?
Супружници се више него усамљеници треба да приближавају Богу. Због обавеза које имају њима је потребна и већа помоћ Божија…
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Бог није наредбодавац и због тога су његове заповести саветодавне. Ми их прихватамо или не прихватамо по својој слободи…
Постоје ствари које би хришћанин требало да свакодневно чини, баш као дисање и храњење тела…
Свети Апостол Павле вели: “Ја више не живим, у мени живи Христос”. Ето шта значи одрећи се себе: то значи поништити све своје жеље, све своје човечанско, људско, греховно, и заменити Христом! Ко хоће душу своју да сачува без мене, без мене Христа, изгубиће је; а ко је изгуби мене ради и Еванђеља, тај ће се спасти, тај ће је сачувати за Живот Вечни.
Бес усмерен ка другоме изазива само оно што препознајемо код себе. Зато се морамо запитати која је наша кривица у томе што други чине…
Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао…
Прави се хришћанин препознаје по томе што пребива у непрестаној молитви, у сваком тренутку и на саваком месту…
Политика је прљава ствар, а Црква треба да буде чиста. Ова наивна и наоко добронамерна констатација испуњена је отровом. Њен прави смисао је у протеривању Цркве из учешћа у друштвеним процесима, одузимању права Цркви да утиче на живот и маргинализацију свега онога што она има да понуди друштву.
Свакодневно се гневимо и заборављамо да је гнев смртни грех. Ово зло често је темељ многих других зала која се рађају у срцу човековом…
Колико смо пута чули а, вероватно, и сами изговорили реч - хула, а да нисмо сигурни да знамо њено значење. У најкраћем, реч хула означава порицање и презирање Бога и божанских ствари. Овоме можемо придружити и бестидност и искривљавање јеванђелских истина како бисмо оправдали своје зломислије.
Беседе Аве Јустина препуне су људске, пастирске, духовничке одговорности за људе и народ којима се обраћа. Пре но што га је Господ позвао себи, он је, оставио молбу, жељу и завет да се објаве његове Беседе. Богу хвала, ово завештање и молба су испуњени, тако да нас и данас опомињу његове громогласне речи : “Српски народ ''испраног мозга'' од комуниста, и даље не види истину, и даље срља у пропаст, а мисли да иде ''у корак са цивилизацијом''.
Бог не чује молитве оних који не испуњавају заповести Његове. Буди чврст и не подлежи искушењима…