Дешава се често да када човек нешто прочита, осети дубоко у души да је то већ знао, чак и раније другима говорио о томе. То само потврђује да су сва знања пореклом од Бога, да их у одређеним приликама Божанска благодат открива човеку како би их препознао. То бива у духовном животу и од тих сазнања и препознавања бива велика радост.
Не бој се смрти, јер она је свршетак овосветских мука и болова а почетак блаженства…
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…
Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“…
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља...
Талас феминизације који већ више од једног века запљускује свест и савест цивилизације није срачунат само и једино на урушавање Богом благословеног устројства човечанства, већ директно удара на темељ тог устројства – жену. Нажалост, хришћански свет је први постао жртва лажне слободе заборавивши на истинско достојанство и слободу коју жени даје једино васкрсли Христос.
Ако се човек споља не ослободи привезаности за свет, он не може да се спасе од погибије…
Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа…
У души неких људи нема љубави. То је отуда што су разни пороци и страсти заузели сву душу њихову и из ње истисли љубав…
Главно правило културног понашања јесте да се избегава да се други људи осећају увређено. То искључује свако подсмевање или исмевање било у присуству било у одсуству дате особе. Кaко у затвореном кругу смејање другима који нису присутни, не наноси увреду и штету и не стварају се непријатељски односи, оно се сматра друштвено прихватљивим. А, да ли је то добро?
Кукавица је немужествен, подао, недостојан, низак, јадан, ропска и ситна душа, себичњак и самољубац…
Онај ко свакодневно себе подстиче на истрајну молитву, гори духовном љубављу према Богу…
У пламеној покајној молитви дух хришћанина скида са себе те представе видљивих ствари и разумских појмова…
Верујући умире мирно, као да спава, и по смрти на његовом лицу остаје запечаћен последњи пољубац Анђела Чувара...
Говоримо истину тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо изнад других...
Црква свесно прима на себе сав терет гнева као што је Христос узео на себе грехе света...
Брига за здравље све више постаје опсесија данашњег човека. Нема тог аспекта живота који се не промишља и на који се не гледа кроз призму тога: како ће се то одразити на телесно здравље. Било да је у питању исхрана, загађење, телесне вежбе и активности… све са циљем да би се достигло савршено здравље и продужио живот. А, само је једно потребно!
Буди целомудрен, уздржавај се од сваке претераности... за све се моли као за себе...
Недавно је на светлост дана изишла до сада непозната и необјављивана беседа светог владике Николаја из 1938. године. Пронађена је, према писању студеничког архимандрита Тихона, међу папирима и фотографијама које су биле у ташни покојног оца Јулијана, блаженопочившег игумана студеничке Лавре.
Хришћанин је песник... Песничка срца пригрле љубав, ставе је у срце, осећају је дубоко...