Куд год се око себе окренемо срешћемо се са цивилизaцијским тековинама које су творили – мушкарци. Па ипак, њихова делатност није вреднија нити виша од онога што могу да раде жене. Уосталом, сетимо се само да су све те мушкарце родиле и васпитале – мајке.
Колико пута нам се учинило оправдано да кежемо: ''Па, тако сви раде'', желећи да нађемо пправдање учињеници да већина тако мисли или ради. А, да ли је тако...
Говоримо и хвалимо се тиме како смо православни, а од нашег православног живота - ни трага. Ни најстрашнији догађаји нас не могу пренути и покренути на добро. Заправо, као и у доба Ноја, покрећу нас на зло. Народ се успављује, постаје безбрижан и предат забавама.
Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Кад се молимо за друге постоји опасност да се препустимо размишљању или маштању о некој особи. Зато се ваља помолити кратко и јасно…
У нашем времену поимање добре жене се протеже у простору од најбалнијег и највулгарнијег тумачења па све до најузвишенијег. Ипак…
Толико се трудимо да овладамо знањем из сваковрсних области живота. Али, ако не знамо куда са животом…?
Ништа у животу не може изићи на добро ако се на добар начин не учини. А добар начин има и своја добра правила…
Ако вас неко увреди, или вам нанесе неку пакост то нам је прилика да добијемо награду, ако се уздржим без гњева и ако одговоримо на миран начин…
Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању…
Када бисмо покушали да дефинишемо срећу, дошло би до забуне… У вечности, у Царству, биће потребно само „Свет, Свет, Свет“, само речи благодарности и славе…
Ништа није за Бога толико драгоцено као људска душа. Она је невеста Христова, и Господ је воли. Душа је најдрагоценије благо, јер је искупљена најскупљом ценом - Крвљу Господа нашег Исуса Христа.
Певајте Господу песму нову, певај Господу, сва земљо! Певајте Господу, благосиљајте Име Његово, јављајте од дана на дан спасење Његово.
Зашто Господ наређује да волимо своје непријатеље? Како је могуће учинити једну тако неприродну ствар…
Свака реалност подразумева могућност перципирања и учествовања, па се зато ситуација компјутерске игре стварно може назвати виртуелном стварношћу. Зашто је вештачки створен модел стварности многима ближи него онтолошка, битнија животна стварност?
Заокуљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у – давању потребитима…
Виде праведници да су њихова страдања прошла, да су њихове патње биле привремене, бреме краткотрајно, као да никада нису осећали тугу…
Они „који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли“ (2.Тим.3:5). И ко су они „који се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине“ (2.Тим.3:7)?
Благочешће означава благо, то јест, добро поштовање Бога. На делу се благочешће показује у добром, истинитом, нелицемерном поштовању Бога…
Човек дужан да поштује Бога не матријалним стварима и видљивим церемонијама, већ духом, то јест, страхом, љубављу, смирењем, трпљењем, покоравањем своје воље, вољи Божијој…