Речено је да не волимо језиком, него делом и истином. Зато, запамтимо, љубав од ћутања не постаје мања. Истина не нестаје ако заћуте речи.
Када човек опскрби душу своју речју Божијом, испуњава се разумевањем тога шта је добро а шта зло.
Човек је телом налик на запаљену свећу: свећа мора да сагори, а човек да умре. Али, душа је људска бесмртна, и зато ми више бриге треба да водимо о души него о телу...
Живимо у времену у којем је све убрзано, па и човекова размишљања. А та брзина не дозвољава човеку да сабере мисли те отуда велике грешке и промашаји који одгоне благодат Божију од човека. Мислећи да сабира знања, човек без Бога остаје непросвећен а знање без богопознања постаје најтрагичније незнање.
Клеветање је велико зло. Као што мало кормило управља брод куд год хоће, исто тако и језик води човека или према злу или према добру. Свети Оци су у великој мери прекоревали осуђивање грехова, грешака или рђавих навика других људи.
Да је свет овај тиран тиранину а некамо ли души благородној, одавно је рекао Његош, додуше на поетизован начин. Пре њега то је изрекао сами наш Господ Исус Христос, али нимало поетски, да свет овај сав у злу лежи. Али, управо у таквом свету хришћани морају показати своју мудрост и незлобивост. Како?
Ако на некога ко се исповеда и лопатом бациш чини, оне неће деловати. Јер када се човек исповеда и има чисто срце, маг нема могућности да сарађује са ђаволом, да би тако наштетио човеку.
Колико крштених хришћана не каже: "Овде је рај и пакао! Овде на земљи је све!" И, чак и када виде да су болесни, пред опасношћу, сиромаштвом, смрћу, па чак и у старости, не окрећу се ка Богу да горко као Петар оплакују свој живот из младости, протраћен у развратима, у злоћама и у неверовању. Мало је оних који окајавају грехе у старости. Највише њих умире као што је живело: у сумњи, неверовању и непокајању, на своју вечну осуду.
Корисно је знати речи критике јер су оне лек против гордости и савет да свагда будемо опрезни.
Како је чудесна слика моралног савршенства! Колико је неизмерна њена красота! Хоће ли ико икад моћи да те достојно прослави?
Треба да и ми, благочастиви Хришћани, када желимо да учинимо неки грех, помислимо да је Бог у нашем срцу, да је свеприсутан и да нас гледа, да се постидимо Ангела, Светих и пре свега ангела чувара своје душе, који нас посматра.
Човечанству је требало да потроши колосалне интелектуалне напоре да би дошло до недостижног, задивљујућег закључка о „рођењу“ света из ничега, што за хришћане није никаква новост. Дуго до појављивања научног метода познања природе, истина о стварању света ex nihilo била је изложена у Библији, само што данас, сагласно савременим научним теоријама, ове библијске речи, некако се боље смештају у главу модерног човека.
Оштрити ум злобом и не предавати га Богу, значи да га предајемо ђаволу. Многи сматрају да је лукавство нека врста мудрости и не размишљајући да је оно, заправо, савез са злобом.
Не подражавај пример незнабожачког живота, који је тако често видљив у нашем свету, него пример благе нарави, скромности, стидљивости, уздржљивости, реда, ревности у Богоугађању.
Самоодрицање је саможртва за закон Божји, за добро, за часно, за праведно, за љубав према Богу, за ближњега, за отачаство, за заједницу, за родитеље, за сроднике, за све човечанство.
Гледај да твој језик не буде у нескладу са срцем; пази, не лажи, Господу у својој молитви. To имај увек у виду, како када читаш молитву Господњу, тако и када читаш и друге молитве; пази да ли је у складу твоје срце са оним шта изговара језик.
Требало би знати да је од свих служби које се творе у Цркви најкориснија и најмоћнија Света Литургија. Света Литургија је Жртва за спасење цијелог свијета. Сада ћу вам казивати о значају 40 Светих Литургија.
Кад је наш народ рекао: правда држи земљу и градове, као да је рекао: царство небеско држи царство земаљско. Јер, правда је једна сила од многих сила царства небеснога. Једна друга сила јесте вера, трећа љубав, четврта исти на, пета милост, шеста мудрост, седма чистота, и тако скоро без броја и без краја.
Без Крста Христовог ја бих давно био жртва најљуће туге и очајања. Христос ме одржава у животу, а Крст ми је покој и утеха моја.
Ако немаш чиме да учиниш милостињу телу, учини милост души његовој. Ако ти некад згреши брат твој, можеш да му учиниш милост и да му опростиш његов грех, да би и ти примио опроштај од Бога...