Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија…
Ако се молиш са вером, искрено, свим срцем, нелицемерно, тада саобразно твојој вери, степену топлине твога срца, даће ти се и дар од Господа.
Колико је вреднија душа од тела, толико је и милост учињена души већа од милостиње учињене телу.
Када ум сиђе у срце, тиме се васпоставља зајединца ума и срца, која поново пресаздава наш духовни организам.
Мајчинство није само улога, коју жена мање-више успјешно игра током свог живота, већ однос који значи остварење како ње саме тако и новог бића, које кроз њу од тренутка рођења почиње да поима свијет око себе и стиче прве представе о постојању другог.
Постави себи правило да сваки дан, још док седиш код куће, размислиш шта ти се све може у току дана пријатно и непријатно догодити и које се све страсти и раздражења тим поводом могу у теби покренути, па се унапред припреми како да их у клици угушиш и не дозволиш да се појаве.
Где год да се окренемо око себе видећемо људе у разговору: за воланом аутомобила, преко пешачког прелаза, на спортској приредби, на школском часу, на литургији чак… Видимо човека самог а, заправо, у друштву! У друштву а, заправо, самог?
Човек у себи има такве духовне силе да може да пренесе и добро и зло на своју околину. Чак и један поглед, па и само један уздах, утиче на наше ближње, ма и најмањи гнев изазива зло. Имајмо у души својој доброту и љубав. То преносимо на друге.
Да се трудимо да веру своју извршујемо у светим и честитим делима, и да се тиме приближимо Богу.
Ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање - или одрицање од Христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке Јевросиме, која каже своме сину: Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!
Хришћанину приличи да је љубазан са свима. Његове речи и дела треба да буду надахнута Духом Светим, Који обитава у њему. Тако он својим животом и љубављу према ближњима прославља Име Божије.
Затворен у царству чула, пригњечен борбом за опстанак, преварен лажним идеалима непостојеће стварности, човек све више савија главу ка земљи тражећи на њој и у њој оно што није могуће наћи. Исцрпљеном илузијом, полако му понестаје снаге за поглед на Небо.
Држите се благословене вере ваших предака - ви не можете наћи бољу веру на целом свету. Држите се народних обичаја своје Цркве, боља Црква не постоји.
Неслоге у породици, свађе, болести и свакакве невоље које снађу неку породицу, последица су рђавих мисли њених чланова.
Оно што ми можемо да урадимо јесте да се поправимо од данас. Да сваки од нас обећа пред Христом који страда и који бива вођен на распеће, пред гробом оца Јустина: "Господе! Мајко Божија! Свети архангеле Гаврило! Свети оче Јустине! Од данас обећавам да гријех мој који имам у себи, био он тајни или јавни, ја ћу од данас да прекинем са њиме”! А колико гријехова имамо у себи!
Неретко ћемо, нажалост, наићи и на такве хришћане који своју ревност, марљивост и заинтересованост за спасење желе да пренесу и на оне мање заинтересоване за духовни живот. Међутим, то не чине на благ и богоугодни начин, већ осуђујући људе који нису по њиховој мери.
Поштујући заповести Божије, радимо на врлинама и тако задобијамо душевно здравље. Вредна је она врлина која се задобија слободно, без принуде.
Слободна воља свих разумних бића, била је кушана и до сада се искушава, док се не потврди у доброти. Јер без искушења, доброта није чврста.
Желимо ли миран и безметежан живот, онда је потребно да увек изнова преиспитујемо свој избор. Ако је он учињен са добрим намерама онда нећемо имати никакве трзајеве савести и то ће бити путоказ да смо на правом и добром путу.
Лакомислена омладина расипа своје сјајне енергије и таленте своје душе и тела врло брзо, уништавајући за овај живот и вечност, све добро што су урадили. У међувремену појављује се опака болест у земљи – празнина и незадовољство – неизоставна последица дивљих задовољстава. Појављује се жеђ за задовољством, која је још више појачана задовољавањем ниских страсти, које коначно постају неутољиве.