Људски живот, ма на ком нивоу да га посматрамо и разумемо, трагичан је у свим својим појавама. Чак је и љубав пуна оштрих противречности и судбоносних криза. Тако је на сваку земаљску појаву, од самог почетка, утиснут печат распадања. Почетна представа са којом млад човек креће у живот и свет претвара се, на крају, у своју супротност. Трагизам живота који тражи да буде надвладан. Али чиме?
Природну потребу човекову за безметежним и мирним животом, изгледа, није могуће остварити. Изгледа као да под капом небеском нема већег несклада него што је несклад између човекове жеље за миром и немира који је очигледан на сваком кораку. И не само у односу међу људима, него и када је у питању природа која нас окружује, у коју смо зароњени. Откуд немир у природи, откуд стихије и разарања? Чега су оне сигнали и шта нам поручују?
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем.
Жене далеко брже него мушкарци прихватају учење нашег Господа; у њихово срце вера се укорењује далеко лакше. Зато је трећа недеља по Васкрсу посвећена је успомени на жене мироносице, које су окруживале Исуса Христа за време Његовог земаљског живота и нису оставиле свог Учитеља ни после смрти.
Преподобна Марија Египћанка је рођена око 344. године негде у Египту, а са дванаест година је побегла од родитеља за Александрију, где је живела развратно. Према њеним речима била је гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу".
Ко Бога неће, Бог се ником не намеће. Који Њему хоће, тај ће брати рајско воће. Удаљење од светлости јесте тама, удаљење од Бога јесте смрт. Без Бога ни преко прага, са Богом и преко мора.
Пре него што човек покајник и погледа на Бога, Он му говори: Ту сам Ја.
Ближњи мој је Христос мој, и сваки ближњи човек јесте Христос. Ако ја не волим ближњег, не волим ни Христа, јер ближњи је опет, Христос.
Ако осетиш да се блудно сладострашће почне увлачити у душу твоју, одбаци налет те страсти у самом почетку, иначе те она може занети и погубити.
Онај који се гњеви на брата свога без разлога, био он световњак или монах, подједнако жалости Бога, и који "погледа на жену са жељом", био он световњак или монах, подједнако ће бити кажњен за ову прељубу (Мат. 5, 22-28)...
Душа испуњена тугом, постајући као безумна и ван себе, не може спокојно да прима ни добар савет нити да кротко одговара на постављена питања. Она бежи од људи као од виновника њеног смућења а не схвата да је узрок њене болести у њој самој.
Молите се пред иконом Спаситељевом као да сте пред Њим самим. Човекољубац је у њој присутан благодаћу својом и са очима на њој насликаним стварно гледа на вас.
Веран пријатељ је благо са душом, затворени врт и запечаћени студенац што се у прави час отвара и из којег се захвата, а пријатељима називам добре и лепе и оне са којима смо сједињени по врлинама.
Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали.
Који ће нас заступник или анђео избавити од грехова или туге? Нико, до једини Бог.
Треба свагда од свег срца да Богу приносимо и славословље и захваљивање и искање. Ми треба свагда од свег срца да деламо свако дело пред Њим.
За благочастиву душу постојање Божије је очигледно као и њено властито постојање. Јер, са сваком добром или рђавом мишљу, жељом, намером, речју или делом произилазе одговарајуће промене у срцу - спокојство или неспокојство, радост или туга.
Лукави настоји да молитву распе као пешчану брану, а речи да учини као сухи песак, без везе, без влаге, тј. без топлине срца.
У Јеванђељу је за сваки дан предвиђено да се чита једно зачало. То је поука коју света Црква даје чедима својим; потребно је проучавати га (свако зачало) с пажњом!
Често ми добијамо оно што смо искали у молитви, нарочито оно што служи за спасење наше душе. Испуњење треба да приписујемо Господу, тј. Његовој благодати, а не неком случају. Јер, где би се могло дати место случају у царству свевласнога Бога?