Тумачења Светога Еванђеља и апостолских посланица од блаженог Теофилакта Охридског била су готово девет стотина година најомиљенија и најчитанија тумачења Светог Писма међу православним хришћанима Византије, Србије, Русије и Грчке. Својом целовитошћу, отачким ауторитетом и једноставношћу израза, ова дела постала су незамењиви приручници сваком хришћанину који жели да се упозна са дубљим значењем Христовог Еванђеља.
Најстарији манускрипти Библије који су дошли до нас – свици из Мртвог мора, могу се сада видети и на интернету. Сајт, на коме су смештене фотографије пет рукописа заједнички је пројекат Израела и компаније Гоогле. Он омогућава корисницима глобалне мреже да погледају древне рукописе у невиђено високом квалитету.
Српски народ је веома религиозан, чак 95 одсто верује у Бога, показују званични подаци
Атеисти, према званичним подацима, чине свега пет одсто укупног становништва, што је много мање у поређењу са осталим европским земљама.
Тајном времена влада Црква, али ова тајна није једноставна. Бог је створио време као припрему за вечност. Време није беспочетно и није бесконачно, оно протиче на позадини вечности. Време је стање припреме и избора, раскрсница путева, где се решава главно питање људског постојања: с ким је човек - с Богом или без Бога. Време је могућност промене, настанка људске личности, испољавања или губитка богосличности, стицања онога што ће се открити у вечности.
МОСКВА, 2. октобра – Експедиција двојице туриста, доктора Руске академије наука непланирано се продужила јер су умјесто планираних шест дана остали да лутају по сјеверним шумама цијели мјесец, и ко зна шта би се десило да Промислом Божјим залутали нијесу наишли на Свето-Богојављенски кожејезерски манастир, који се сматра једним од најудаљенијих у Русији.
Тема разговора са игуманијом манстира Свете Петке у Стублу, мати Маријом, била је – жена, њен статус и достојанство у друштву, те, како Црква гледа на тзв. ''женско питање''. Овај разговор открива, нашој јавности не баш у потпуности познато одређење улоге жене, као и то да је православна вера та која жену еманципује, како у онтолошком, тако и у социјалном, културолошком, функционалном и сваком другом виду реалног живота.
Наш град и нашу јавност и ове године потреса питање одржавања такозване „параде поноса“, наговештене за недељу, 2. октобра у Београду. Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ „парадом срама“ којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице.
Тема разговора са игуманијом манстира Свете Петке у Стублу, мати Маријом, била је – жена, њен статус и достојанство у друштву, те, како Црква гледа на тзв. ''женско питање''. Овај разговор открива, нашој јавности не баш у потпуности познато одређење улоге жене, као и то да је православна вера та која жену еманципује, како у онтолошком, тако и у социјалном, културолошком, функционалном и сваком другом виду реалног живота.
Речи Серафима Саровског, једног од највећих руских православних подвижника, прозорљиваца и чудотвораца, неком посебном љубављу загреваху срца до којих стизаху, па чак и она окорела и хладна. Толико је био познат и вољен да му је дневно долазило скоро по две хиљаде људи због лечења, савета или само због благослова. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао „убоги Серафим“. Пред љубитељие писане речи простиремо Поуке овог “убогог Серафима”, коме се Мајка Божија још за живота свагда јављала.
У општој јурњави и хроничном недостатку времена, на које се жали огромна већина људи, чини се доста тешко издвојити време за своју душу, иако знамо да нас јеванђеље учи како је „душа претежнија од тела“. Пред нама су кратке, поучне беседе архимандрита Јована, изузетно цењеног духовника, аскете, ревносног богослужитеља и молитвеника: Заклињем се живим Богом, Знамо ли шта је Црква, Без Бога не можемо ништа...
Архимандрит, професор, писац и летописац Јован Радосављевић, један је од неколицине преосталих живих ученика светог владике Николаја Велимировића. Познавао је и оца Јустина Поповића који је на њега извршио снажан духовни утицај. Као изванредан познавалац историје СПЦ и сведок драматичних деценија духовног и народног живота, архимандрит Јован, оставио је бројна дела, посебно је цењен као духовник, аскета и ревносни богослужитељ и молитвеник.
КИЈЕВ, 20. септембра – Необична појава се десила у селу Рашивка Полтавске области у Украјини: ликови Христа и светог Николе појавили су се на дасци након што су их са згаришта пренијели у кућу.
Љубав и други благодатни дарови, као прозорљивост, састрадање, исцељивање и снага молитве привлачили су људе старцу Тавриону. Он би обично вршио заједничку исповест за све богомољце, који су, се налазили у Цркви, а после молитви пред исповест, старац је све позивао на спознају својих грехова и на покајање. Због тога је често држао кратку проповед. Ево једног примера где позива да се боље загледамо у своју унутрашњост и одрекнемо себе.
Када су старца Клеопу, једног од највећих православних духовника XX века, питали која је највећа мудрост што чува човека од греха и води га у рај, одговорио је: „ Увек треба видети смрт испред себе. Смрт! Смрт!Смрт!!!“ Након осамдесет што се представио Господу, у душама његових ученика и поклоника, живи сећање на духовне поуке које је изговорио,између осталих, и ова, забиљежена видео камером, о молитви.
У поводу Видовдана 7519. лета (2011. године)
Из комплексног косовског феномена, посебно место у етичком, моралном, националном, култном, временском и просторном смислу има Лазарева клетва. Њени стихови су исписани на споменику Косовским јунацима на Газиместану, на Косову, централном месту наше историје, вере, завета, културе и традиције.
Документарни филм “Клетва” премијерно је приказан у недељу, 11. Септембра 2011.године, у Свеправославном центру “Преподобни Јустин ћелијски и врањски” у Врању. Пројекцији филма присуствовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски г.Пахомије са свештенством и монаштвом Епархије врањске, као и бројна публика. Филм је, како извештава Радио Искон Православне Епархије врањске, на гледаоце оставио снажан утисак.
Манастир Раваница сазидан је 1381. године, као задужбина кнеза Лазара и кнегиње Милице. Ни једна црква није толико опевана у нашим народним песмама као Раваница. Манастир чине тврђава, конак и сама црква. Тврђава је подигнута вероватно нешто раније од цркве, још за живота кнеза Лазара, чије мошти данас почивају у манастиру Раваница.
У Љубљани је 11. септембра 20011. одржана пројекција и уједно премијера за Словенију, документарног филма – „КЛЕТВА“. У препуној сали, посетиоци су имали прилику да виде филм, који је на њих оставио снажан утисак, а пре свега нам је драго да је на пројекцији присуствовало доста омладине, на коју ће овај филм сигурно оставити позитиван траг, јер је филм својеврстан аларм за српски народ и државу, али и путоказ за наше спасење, извештава Српско Друштво Задужбина.
Филм "Клетва", најновије документарно остварење из продукције Пријатељ Божији, премијерно је приказан 11.септембра у Кичинеру, Канада. Публика овог дела српске дијаспоре наградила је Филм бурним аплаузом, а, забележени први утисци показују да је Фондација, и овај пут, успешно указала на отворена врата греха кроз која је ушло, и као никада пре, прорадило проклетство.
Да ли сте си икад поставили питање: „Зашто живим на земљи? Зашто је створен сав овај свијет...“? Када човек спознаје себе, не може ни он остати непроменљив. Тада, постају важним појмови о којима раније ниси ни размишљао, па и храмови који чувају непресушну снагу светиња. Све ово постаје блиским и разумљивим! И захваљујеш се небу за ову измољену земљу, и за чуда спашавања људи, често на трен од безизлазности – на корак од понора.