Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 20.10.2026. Зачало 34.
Оно што тражимо – то и налазимо. Ако очи виде само бриге и неправде, срце остаје празно; али ако научимо да препознајемо доброту и љубав, откривамо Божије дарове који су нам свакодневно надохват руке. Понекад је довољно само да застанемо и отворимо срце – и свет се изненада испуни светлошћу.
Утрудих се уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју (Пс. 6, 6). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Данас славимо Светог апостола Тому, који је поверовао у Христово Васкрсење тек када је својим очима видео Васкрслог Господа. А ми, који Га нисмо видели, позвани смо да верујемо и без телесних доказа. Како да стекнемо такву веру? Свети Игњатије Брјанчанинов открива зашто наша вера остаје слаба и како можемо да дођемо до познања Бога које мења читав живот.
Човек може да позна међу тим разнообразним деловањима у своме срцу шта је божанствено а шта ђаволско…
Рођен у месту Кону у Витинији од родитеља хришћанских, Петра и Антусе, и крштен са именом Мануил. Дадоше га родитељи да учи кројачки занат. У томе отац му се потурчи и пресели у Брусу. Када Мануил једном дође послом у Брусу, нађе га отац и навали на њ силом да га потурчи. Узалуд се Мануил опираше: Турци га силом обрезаше. Тада Мануил одбеже у Свету Гору, и замонаши се у скиту свете Ане и прозва се Макаријем. И би монах изврстан дванаест година, али никако немаде мира душевнога. „Ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима” (Мт 10, 33) - те речи Христове непрестано су зујале у ушима Макаријевим. Стога се реши, и, с благословом свога старца, оде у Брусу и јавно исповеди пред Турцима веру у Христа називајући Мухамеда лажним пророком. После шибања кроз сто тридесет дана, и других још тежих мука, би посечен мачем, у Бруси 6. октобра 1590. године. Један део његових чудотворних моштију чува се у скиту свете Ане на Атону.
Један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда чудесног и спасоносног догађаја. Наиме: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!” (Јн 20, 27-28). После силаска Светог Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га. У Индији свети Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтедоше живети после крштења свога и отпуштене. Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа. Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азана, осуди апостола на смрт и посла пет војника, који га прободоше са пет копаља. И тако предаде душу своју у руке Христу своме свети апостол Тома. Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна. И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.
Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 19.10.2026. Зачало 33.
Многи говоре: ко ће нам јавити блага? (Пс. 4, 7). Кратке душекорисне беседе владике Николаја кроз Свето Писмо Старог и Новог Завета.
Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Ако ономе који те је увредио не опрашташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Онај ко је Богом просвећен, када види стрелу увреде која лети према њему, покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Наратор: Маријана Ђерић
Господ Исус Христос је васкрсавао мртве, али Његова чуда откривају и дубљу истину: човек може бити жив телом, а ипак духовно умирати у гресима. У беседи на данашње Јеванђеље, Свети Лука Кримски објашњава зашто је Господ васкрсавао умрле и какав препород очекује оне који желе да живе у Христу. Како да препознамо духовну смрт док наше тело још живи?
Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро…
Настојатељ грузинских манастира: Хандзојског и Шат - берде; преставио се 991. године, у 102. години свога живота.
Преподобна Харитина беше из кнежевског Литовског рода; у тешко по Литву време она се пресели у Новгород. Тамо ступи у манастир светих првоврховних апостола Петра и Павла, што је на Синичјој гори. Због свог добродетељног живота она би изабрана за игуманију обитељи. Упокоји се ова света богоугодница у тринаестом веку. Свете мошти њене покоје се у гробљанској цркви Петропавловске обитељи.
Игуман манастира на реци Сагариси, у Витинији; преставио се у десетом столећу. (Имао страшно виђење).
Блажени отац наш Матеј Печерски беше не само именом сличан првоме међу Еванђелистима, него као што еванђелисту Матеју би дано да види Етиопску земљу и изобличава житеље њене за неверје, тако и овај блажени, монахујући у светом манастиру Печерском у дане светих првоначалника ове обитељи, за своје превелике подвиге доби од Бога такав дар: да јасно види лица подземних етиопљана - демона, да изобличава потајне сплетке њихове и да их открива на велику корист оних који се спасавају ...