06.11.2014.

Учите да се молите

Учите да се молите. Принуђујте себе на молитву. У почетку то пада тешко, али, уколико се више присиљавате, утолико она постаје све лакша. - Шта је то молитва? То је окренутост срца и ума Богу; то је посматрање Свемогућег, Сведоброг и Свемудрог. Молитва је разговор створа са својим Творцем, у пуном срахопостовању, а при најобилнијој свести о својој слабости и ништавности, при најдубљем покајању срца и чврстој одлуци да се изменимо; у поверавању свемогућој Божијој помоћи. Ако се молите помоћу молитвеника, онда не журите, него се трудите да сваку реч искреним срцем искажете. Ваше ће се срце повремено успротивити, остајаће хладно, понекад ће се страшно узбудити или се удаљити. Срце морате да обуздавате и да га сабрано окрећете Богу. Упућујте Господу и сопствене речи у молитви. Наше сопствено муцање Њега нарочито радује. Са мало наших, свесрдно изоворених, речи ми се наслађујемо блаженством више него при дугој туђој молитви. При свему је одлучујућа близина срца Богу. Дајте Богу ваше срце које Га искрено воли, као што волите своје родитеље, добротворе и пријатеље, и осетићете блаженство те праве, чисте љубави. Бог говори: "Сине, дај ми твоје срце", јер срце је наше средиште, да сам човек. Ко се не моли од свег срца, тај се уопште не моли. Код молитве све зависи од искрености. Срце мора жарко да чезне за оним што моли. - Моли се верно и чврсто. Изнеси своје потребе јасно, свесно и од свег срца. Веруј при том, непоколебљиво, да Господ над тобом бди, колико си уверен да те твој отац гледа са разликом, да те небески Отац у свим покретима твога бића у потпуности прозире. - Пажљива, искрена молитва сједињује вас с Богом и испуњава Његовим даровима - истином миром и радошћу, смирењем и љубављу. При мољењу треба чврсто веровати у снагу молитве; треба имати поверења у то да нас испуњење молбе прати као сенка што прати наше тело. Код Бога је реч равна делу. Као што се увис бачен камен сигурно враћа на земљу, тако доспевају речи верујуће молитве к Богу. Господ услишује и испуњава сваку реч наших молитава, само ако од срца долазе. Мораш ли јутром рано на посао? Устани онда раније и моли се ревносно, добићеш мир, снагу и пун успех. Јеси ли увече уморан и хоћеш, што је могуће брже да паднеш у постељу? Одвој, ипак, времена и моли се од свег срца - спаваћеш спокојно и мирно. Гони ли те жеља твојим дневним задацима - приморај себе на сабрану молитву, навикни се мировању у Богу и све што ти је на срцу успеће.

05.11.2014.

Има више змија него голубова

Христос је својим ученицима рекао: "Ево вас шаљем као овце међу вукове!" Бити човек у сваком времену, у сваком друштву, је изузетно тешко. Свако ће гледати да вас искористи, да вас исмеје, да вам подметне ногу... И сами сте се сигурно уверили у то. Е, сад, Христос нас не шаље међу вукове да би нас растргли, већ да би вуцима својом вером, својим поступцима показали шта значи бити овца Христова. Да понекад вука преобрати како би схватио да оно што ради није добро, да се покаје и поклони Христовом стаду. Али, постоји и опасност да се овца, немајући довољно вере, а имајући у виду чињеницу да се међу вуковима опстаје само ако си и сам вук, полакоми и крене за вуковима. Да папке претвори у канџе, научи да урла и постане вук. "Будите мудри као змија, а безазлени као голубови!" Змија је мудра јер чува главу. Иако јој одсечеш реп, сачувала је главу. Мудра је јер избегава вешто све опасности. Голуб је принцип безазлености, доброте. Дакле: ум даје светлост, он је наше унутрашње око, али је он хладан. А доброта је топла, али слепа. Е, успостављање равнотеже у развоју ума и доброте је суштина. Иначе, ум без доброте прелази у злоћу а доброта без ума у глупост. Ми страдамо зато што идемо тим Христовим путем. Мислим да нам још увек фали равнотежа између ова два принципа. Често смо се понашали као голубови, не схватајуђи да живимо у времену у коме има много више змија него голубова.

04.11.2014.

Поприште подвига је свуда око нас

За грешника нема веће користи од свагдашњег држања на уму и пред очима грехова својих, од што чешћег скрушавања и преиспитивања себе. Ништа није толико кадро умилостивити гнев Божији: ни постови, ни бдења, нити било шта слично. Да бисмо били љубљени Божији, морамо развијати красоту душевну, свакодневно спирајући сваку нечистоту читањем Писма, молитвама, милостињом, једномислијем међу собом. Ономе ко жели да угађа Богу, да пребива у врлини и чистоти, насушно је потребно да не води миран, пријатан и безбрижан, него тегобан живот, многим трудовима и подвизима испуњен. Зашто световна жалост изазива смрт? Из разлога што прекомерна жалост обично доводи или до сумње, или до погубног богохулства. Желиш ли да се начиниш једнаким апостолима, знај да ти ништа не стоји на путу: довољно ти је да макар испуниш врлину милостиње, па да ни у чему не заостајеш за њима. Без девствености се може угледати Царство Небеско, а без милостиње нема никакве могућности за то. И живећи у граду може се подражавати мудрољубље пустиножитеља; и удата жена, и породична жена може да се моли, да пости, да у умиљење доспева. Каква је уистину корист од земаљских наслада? Данас оне јесу, а сутра нису; данас прелепи цвет, сутра расејани прах; данас разбуктали огањ, сутра охлађени пепео. Стараш ли се за своје спасење, немој то доказивати речима, већ делима својим. Зато се потруди да исправиш живот свој, јер ће те неверник упитати: "Како да знам шта је Бог заповедио и шта се може чинити? Јер гле, ти, хришћанин већ по рођењу и човек васпитан у тој изванредној вери, ништа ваљано не чиниш." А шта ћеш ти рећи? Нема сумње, понудићеш овакав одговор: "Показаћу ти друге људе, који се по заповестима владају: монахе, оне што у пустињама обитавају, и Свете." Али зар те није срамота да, сматрајући се хришћанином, указујеш на друге, као да не можеш да докажеш да и сам чиниш дела хришћанска? Неверник ће ти истога трена узвратити: "Зашто бих морао одлазити у горе високе и пустиње? Ако није могуће у градовима у мудрољубљу пребивати, то може бити велика оптужба против хришћанског живљења за чије остварење је потребно напустити градове и бежати у пустиње." Чини све због покоравања Господу и као да све предузимаш Њега ради. Ово је довољно да не допустиш да те обузме било каква саблазан или да у твоме животу завлада неред. У телу Бога прославља онај ко се не одаје блуду, ко се не преједа, не брине за спољашње украшавање, ко о себи показује само онолико старање колико је неопходно ради здравља, ко не чини прељубе, као год и жена која не ставља на себе свакојаке мирисе, не украшава бојама своје лице, која је задовољна изгледом датим јој од Бога и не домеће му ништа неприродно. Ви, мајке, највише се брините о ћеркама, то вама није тешко. Пазите на то да оне седе код куће; а пре свега учите их да буду богобојажљиве, скромне, да презиру новац и да се сувише не брину за одећу. Овакве их и удајте. Ако тако васпитате ћерке, онда нећете само њих спасти, већ и мужа, који је узме, и не само мужа, већ и децу - и не само децу, већ и унуке. Ако корен буде добар, онда ће се и гране боље разрасти, - и за све то ћете ви добити награду. Зато ћемо све то радити као они који се брину за добро не само једне душе, већ многих кроз једну. Јер кћери када ступају у брак треба да изађу из очевог дома као што излазе рвачи са места надметања, тј. требало би да знају до танчина науку, помоћу које би могле, као што квасац учини да све тесто нарасте, унети лепоту у живот читаве породице. А синови опет морају до те мере бити скромни да би их понајпре препознавали по понизности и целомудрености, и да би заслужили велику похвалу од људи и од Бога. Нека се науче да обуздавају утробу, нека се уздржавају од сувишних расхода, нека буду штедљиви, нека нежно воле, нека се науче повиновати се властима. Јер, на тај начин они могу родитељима да пруже велику награду. Тада ће све бити у славу Божију и за наше спасење, у Христу Исусу, Господу нашем Којем нека је са Оцем, заједно са Светим Духом, слава, моћ и хвала, сада и увек, и у векове векова. Амин. Према томе, образујмо децу тако да би она могла поднети све и да би знала како да поступају када дође несрећа, Ступите у брак будући долични, одбацивши игру, смех, речи погрдне, свирале, флауте, ђавоље изуме и све остало и увек призивајте Бога да буде посредник у вашим пословима. Ако будемо на тај начин уредили свој живот, онда неће никада бити ни развода, нити страха од прељубе, нити повода за љубомору, нити свађе, нити мржње, већ ћемо уживати у великом миру и потпуној слози; а затим ће уследити и друге врлине.

03.11.2014.

Сумња je је хула на Бога

Господ испуњава наше молбе само ако ми имамо несумњиву веру. Ако хоћеш молитвом да измолиш за себе неко добро код Бога, тада се пре молитве припреми за несумњиву, јаку веру и предузми благовремено средства против сумње и неверја.  Није добро ако твоје срце за време саме молитве клоне у вери и поколеба се у њој, тада и не помишљај да ћеш добити оно што си молио од Бога сумњајући, зато што си увредио Бога, a онима који Га вређају Бог не даје Своје дарове! И све, рекао је Господ, што узиштете у молитви вјерујући, добићете (Мт. 21, 22), што значи: ако замолите са неверицом или са сумњом, нећете добити. Ако имате вјеру и не посумњате, још каже Он, можете и горе премештати (Мт. 21, 21). Значи, ако посумњате и не поверујете, нећете учинити то. Али нека иште (сваки човек) с вјером, не сумњајући ништа, каже апостол Јаков... нека не мисли дa ћe примити шта од Бога. Човјек двоједушан непостојан је у свим путевима својим (Јак. 1, 68). Срце које сумња у то, да Бог може да дарује мољено, кажњава се за сумњу: оно болесно пати и стешњава се од сумње. Нe гневи свемоћног Бога ни сенком сумње, посебно ти, који си искусио на себи Божију свемогућство много пута. Сумња - то је хула на Бога, дрска лаж срца или угнежденог у срцу духа лажи противу Духа истине. Бој се ње као змије отровнице, или не, шта ја говорим, презри је, не обраћај на њу ни најмању пажњу. Имај на уму да Бог за време твоје молбе очекује потврдан одговор на питање које ти је Он изнутра поставио: вјерујеш ли да могу то учинити? И ти си дужан из дубине срца да одговориш: верујем, Господе (ср. Мт. 9, 28). И тада ће бити по твојој вери. Твојој сумњи или неверици нека помогне следеће расуђивање: ја молим од Бога: 1) постојеће, а не само замишљено, ни маштарско, ни фантастично добро, јер све постојеће је од Бога постало, зато што без Њега ништа не постаде што је постапо (Јн. 1),  2) Ја молим могуће, а за Бога и наше немогуће је могуће; значи, и с те стране нема препрека, зато што Бог може да учини за мене чак оно што је по мојим схватањима немогуће. 3) и значи, да све што бива не бива без Њега, а све је или од Њега постало или по Његовој вољи или допуштењу и дешава се преко сила и способности које је Он дао творевини и у свему постојећем и оном што бива Господ је пуновласни Владика. Осим тога, Он зове непостојеће као постојеће (Рим. 4, 17); значи ако бих молио и не постојеће Он би могао да ми да створивши га. Несрећа је наша, што се у нашу веру меша кратковиди разум, тај паук, који лови истину мрежама својих расуђивања, закључака, аналогија. Вера одједном захвата, види, а разум заобилазним путевима долази до истине; вера то је средство општења духа са духом, а разум духовно-чулног са духовно-чулним и просто материјалним; она је дух, а он тело. Наша нада да ћемо добити оно зашта се молимо за време молитве темељи се на вери у доброту и дарежљивост Божију, као Бог милости и дарежљивости Он је и Човекољубац, и при томе ми се присећамо безбројних ранијих сведочанстава доброте и милости, како на другим људима (у Св. Писму и у житијима Светих), тако и на нама. Зато је ради успеха молитве потребно такође, да је онај који се моли, већ раније добио тражено и у то чврсто веровао срцем. Често ми добијамо после своје молитве тражено, посебно молитве за спас душа наших; то треба приписати управо Господу, Његовој благодати, а не било каквом случају. Где је могуће дати место случају у Царству сведржитељног Бога ? Без Њега заиста ништа не постаје, као што без Њега ништа не постаде што је постало (Јн. 1, 3). Многи се не моле, зато што им се чини, да они наводно нису добили од Бога молитвом никакве дарове, или сматрају молитву непотребним делом; Кажу: Бог све зна пре наше молбе, и заборављају, да је речено: иштите и даће вам се; тражите, и наћи ћeтe; куцајте, и oтвоpuћe вам се (Мт. 7, 7). Наше молбе (молитве) потребне су баш због јачања наше вере, којом се једино и спасавамо: бпагодаћу сте спасени кроз вјеру (Еф. 2, 8); о жено! велика је вјера твоја (Мт. 15, 28); Спаситељ је због тога и приморао жену да се усрдније моли, да би побудио њену веру и појачао је. Такви људи не виде то, да они немају веру најдрагоценије наслеђе хришћана, које је неопходно као живот, да неверјем граде лажом (1. Јн. 1, 10) Бога a у суштини су чеда ђавоља, недостојни било каквих милости Божијих, да су они ти који гину. Потребно је, такође, да срце у току молитве гори жељом за духовним благом, љубављу к Богу, Кога срце јасно созерцава у свој Његовој бескрајној благости према роду људском, и Који је спреман да слуша са очинском љубављу све његове молитве. Када, дакле, ви, зли 6ydyћu, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ћe више Отац ваш небески дати добра онима који My ишту (Мт. 7, 11)? Молећи Господа или Пречисту Мајку Божију, или Анђеле. или Светитеље, треба имати такву веру, какву је имао капернаумски капетан (Лк. 7, 6 и даље). Он је веровао, да као што су њега слушали његови војници и испуњавали његове речи, тако ће, тим пре, по свемогућој речи свеблагог Господа, бити испуњена и његова молба. Ако су створења својом ограниченом снагом извршавала оно шта је он од њих тражио, па зар неће испунити и Сам Владика Својом свемогућом силом молбе слугу Својих, који се Њему са вером и надом обраћају! Зар неће Бог и, снажне благодаћу и заступништвом пред Њим, верне слуге Његове, Пречиста Мајка Божија, Анђели и Свети људи, испунити наше молбе које приносимо, са вером, надом и љубављу! Заиста, и ја верујем са капетаном, да ако будем молио како треба и шта треба било ког Светитеља: дај ми ово и даће; дођи ми у помоћ и доћи ће, учини ово и учиниће. Ето какву једноставну и снажну веру треба имати! Молећи се, треба тако веровати у снагу речи молитве, не одвајајући саме речи од самог дела, које оне изражавају; треба веровати да за речју као сенка за телом, следи и дело, зато што су код Господа реч и дело нераздељиви: јер Он рече, u постадоше; Он заповеди, и саздаше се (Пс. 148, 5). И ти исто тако веруј, да што си рекао у молитви и за шта си замолио, то ће и бити. Ти си славословио и Бог је примио твоје славословље, захваљивао си Господу и Бог је прихватио твоју захвалност у мирису миомира духовнога. Несрећа је што смо маловерни и одвајамо речи од дела, као тело од душе, као форму од садржаја, као сенку од тела, и на молитви смо, као и у животу, тјелесни, који Духа немају (Јд. 1, 19), због тога су и наше молитве без плода. Призивај несумњајући, у простоти срца, Господа Бога, такође и Анђеле и Свете, који по благодати Божијој и по заједничарењу или јединству са Богом и простоти свога бића изузетно брзо, попут муње, и чују и испуњавају, по вољи Божијој, наше молитве. Када се молиш за било шта Господу, или Пресветој Богородици, или Анђелима и Светима молећи њихово заступништво за себе или за друге пред Богом, тада речи, које изражавају твоју молбу, твоје потребе, сматрај за саме предмете, за саму стварност, које ти молиш од Господа, и веруј, да ти већ имаш верни залог за добијање предмета твојих молби у самим речима, којима се означава тај предмет. На пример ти се молиш за своје здравље или за здравље неког другог: реч здравље узми за саму стварност, веруј, да га ти већ имаш по милости и свемогућству Божијем, јер сама реч, назив, у трену код Господа може да постане дело, и обавезно ћеш добити тражено ради своје непоколебиве вере. Иштите и даће вам се (Мт. 7, 7). Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити; и биће вам (Мк. 11, 24). Молећи се Господу, или Владичици, или Анђелима, или Светима, не задај никакву тешкоћу Господу, Владичици, Анђелима и Светима да испуне твоју молбу или молбу оних који верују, но веруј, да како је теби лако да мислиш на некакво добро, тако је и Господу лако и једноставно да га дарује људима Својим, исто као и молитвама Пречисте Своје Мајке, Анђела и Светитеља. Осим тога, како је Бог обилно изливајућа, бесконачна Доброта, Он и жели и тражи свагда заједницу Своје доброте са створењима Својим, само да би се са вером, надом и љубављу обраћали Њему, као деца Оцу, сазнавајући своју грешност, беду, сиромаштво, слепило, немоћ без Њега. Молитви, пред иконама или без њих, треба увек приступати са пуном надом у добијање траженог, на пример избављење од туге, душевне болести и греха, зато што је и раније хиљаду пута била добијана очигледна милост од Господа или Владичице, и не надати се у добијање мољенога или сумњати у испуњење молитве било би крајње безумље и слепило. Зар ми узалуд свакодневно читамо по неколико пута „Трисвето“ и „Оче наш“ и друге молитве јутарње и вечерње? Зар се не очишћујемо посредством њих од наших грехова, нечистоте наше, зар се не избављамо од искушења, беде и напасти? Зар је узалудно изображавање крсног знамења? О, не: нарочито свештеничко благосиљање непрестано делује благотворно на нас и на оне, на којима се са вером изображава. И тако, славићемо непрестано милосрђе и силу Господа нашег Исуса Христа, Који се стара о нама и спасава нас недостојне по милости Својој, ради имена Свога светога.

02.11.2014.

Смрт деце

Кад сам био у Светој Земљи, видео сам како чобани не иду за овцама него пред овцама. И овце гледају свога пастира и следују њему ма куд он да пође. Једнога дана видим ја како неки чобанин хоће да преведе своје стадо преко потока. Пође чобанин напред и пређе поток, али овце стоје на обали и не усућују се да загазе у воду. Чобанин с друге стране ваби овце, маше штапом, даје им знаке, да би се кренуле, али овце никако да крену преко воде. Тако је то дуго потрајало. Онда се чобанин досети, па се врати овцама и узме једно јагње на руке, па опет пође преко потока. Заблеји јагње на рукама чобановим, а овца, мајка онога јагњета, одговори блеком, и одмах крочи у воду, а за њом кретоше и све остале овце. О мој брате! Можеш ли извући за себе поуку из ове приче? Колико и колико је пута Бог давао теби знаке да би му се приближио, али ти ниси зато хајао. Гледај сада за сином и приближи се ономе који ти је узео сина. Није то Његова немилост, него једини преостали начин, да теби отвори очи и да те спасе.

01.11.2014.

Борба против демона

Против демона се бори смирењем. Када осетиш да се са твојим умом бори неки други ум, смири се и борба ће престати.  Ако ти се догоди да угледаш демоне, немој се уплашити, него се смири, па ће они ишчезнути. Ако те обузме страх, сигурно ћеш претрпети некакву штету. Буди одважан. Памти да Господ посматра да ли се уздаш у Њега?  Ако паднеш у прелест и зажелиш да се избавиш од ње, немој очајавати, јер Господ воли људе и даће ти да се поправиш и ослободиш од помисли које ти подмеће ђаво. Али, да би душа нашла мир од демона, човек треба да се смири и говори: "Гори сам од свих, гори сам и од стоке и звери", и да се чисто исповеди свештенику. Тада ће зли дуси побећи.  Као што људи улазе и излазе из куће, тако и зле мисли долазе и опет одлазе уколико их ти не прихватиш.  Ако ти мисао шапће: "Укради", и ти је послушаш, самим тим си демону дао власт над собом. Ако ти помисао каже: "Једи много, досита", и ти будеш јео много, опет је демон тобом завладао. Дакле, ако тобом завладају помисли разних страсти, постаћеш боравиште демона. Ако се, пак, покајеш како ваља, они ће се уплашити и биће принуђени да оду. 

31.10.2014.

Претварање таланата у зараду

„Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје; и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи...“ (Матеј 25:14-30) Читање овог Јеванђеља, драги моји, говори нам да ће онима, који су примили више дарова од других у овоме свету, бити суђено строжије од стране Творца. Јер, у складу са увећаним даровима, рачун који се захтева ће бити прецизнији; према томе, човек мора бити смиренији и користити своје дарове марљивије у служби Божијој, што више види себе задуженог... Овде, дакле, имамо човека, који се спрема на пут. Позива своје слуге и дели им нешто таланата, да би они могли трговати са њима. Након дужег времена, враћа се да пита слуге за рачун о њиховом деловању. Он награђује оне кој су радили добро и задобили зараду, али осуђује лењог за увек. Ко може бити овај човек, који се спрема на пут, него наш Искупитељ, Који се вазнео на Небеса у истом телу које је узео? Земља је прави дом тела, али оно путује, као што видимо, у стране земље, када се наш Искупитељ вазнео са њим на Небеса. Овај човек, уочи свог пута, поверио је своја добра својим слугама, јер је оставио духовне дарове вернима, који верују у Њега. Једном је дао пет таланата, другом два, а другом само један. Постоји пет чула у телу; вид, слух, укус, додир и мирис; тако да пет таланата представљају дар пет чула: то јест, спољашње знање. Дарови разумевања и делања, означени су са два таланта, а један талант представља само схватање. Али онај који је добио пет таланата, задобио је још пет, јер има неких људи који, иако не могу схватити унутрашње и мистичке ствари, поред тога, својом жељом према Небеском дому, предају јасно учење свима које сретну, учење у погледу оних спољашњих ствари, које могу схватити. Као што се сами уздржавају од хирова тела, ослобођени од окова земаљских ствари и од жеље за видљивим уживањима, тако ослобађају и друге. Слично њима, постоје и неки, који као да су надарени са два таланта, који имају добро разумевање онога што се односи на разум и делање: они схватају суптилност унутрашњег живота, а споља чине чудеса. Када поучавају друге својим учењем и примером, они извлаче, као што видимо дуплу зараду од своје трговине. Али, онај који је задобио само један таланат, идући својим путем, ископао је рупу у земљи и сакрио господарев новац. Сакрити сопствени талант у земљу, значи заузети ум који нам Бог дарује, само земаљским стварима, не тражећи духовну корист, никад не подизати срце изнад светских ствари... Слушај реченицу која је упућена лењом слуги: „Узмите дакле од њега талант, и подајте оном што има десет таланата“ (Матеј 25:28) Изгледало би природније дати талант, узет од недостојног слуге, ономе који је примио два таланта, пре него ономе који је примио пет, то јест, ономе који има мање, пре него ономе који има више. Али као што смо рекли раније, под видом пет таланата, означени су пет чула, то јест, познање спољашњих ствари, док два таланта представљају разумевање и делање. Тако да онај, који има два таланта, има више од онога који је примио пет, јер је други, који је заслужио похвалу свог господара својом службом у спољашњим стварима која му је била дана, и даље био без дара разумевања. Један талант који, дакле, представља разум, праведно је предан ономе који је добро пазио на своје спољашње одговорности. Ми видимо да се то догађа сваки дан у Цркви: многи који су верне слуге у спољашњим стварима, који стављају у корисну употребу спољашња добра, које им је милост Божија доделила, задобијају мистичко схватање које ствара такође и унутрашње просветљење. Одмах након тога, чујемо реченицу, која је упућена човечанству уопште: „Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му, а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.“ (Матеј 25:29) Даће се ономе који већ има и он ће изобиловати, јер свако ко има дар милостиње, прима друге дарове уз њега. Али онај који нема дар милостиње, изгубиће чак и оне дарове, које изгледа да има. Тако да је неопходно, браћо, да милостиња буде побуда свих ваших дела. Истинска милост је љубити свог ближњег у Богу, и своје непријатеље Господа ради. Онај ко нема милости, губи све добро које је имао; лишен је таланта који му је предан и, по речима Самога Христа, бива бачен у таму најкрајњу. Кажњавање онога, који је добровољно живео у унутрашњој тами јесте да буде предан тами спољашњој; тако и против своје воље мора трпети таму казне, јер је овде својом вољом уживао у слепилу своје страсти. Треба да запазимо да лењивац није у потпуности лишен свог таланта. Не постоји ни један човек, који би заиста могао рећи: Нисам примио ниједан талант, па према томе не могу бити позван на одговорност. Сви смо ми примили нешто, колико год мало, за које ћемо дати рачун. Човек је примио дар интелигенције, а са тим и дужност проповедања. Други је примио светско богатство, а са тим и обавезу да га користи добро. Други није примио ни разум, ни богатство, али је научио занат, којим зарађује за живот и сама та вештина ће му бити урачуната као талант. Четврти не поседује ништа од овога, али има шансу да буде пријатељ са неким богатим човеком, и ово пријатељство бива његов талант. Ако занемари да посредује код свог пријатеља у корист сиромашних, биће осуђен што је закопао свој талант. ... Судија ће, када буде дошао, захтевати од свакога од нас, у складу са даровима које нам је дао. Тако да би свако могао бити сигуран, да ће његов дар бити прихваћен, треба да стално размишља, са страхом, о даровима које је примио. Јер је време, када ће се вратити Онај, Који је отишао, сада близу. Јер када је Он, рађајући се на овој земљи, отишао далеко од ње, то је као да је Он отишао на пут. Али ускоро ће се вратити да нас позове на подношење рачуна. Ако попустимо у добрим делима, осудиће нас теже, због оних таланата које нам је дао. Мисли, дакле, о ономе што си примио, и пробај да имаш користи од њих. Никаква земаљска брига, не сме нас одвраћати од духовних дела, да не би, ако сакријемо талант који нам је дан, изазвали гнев Господа, Коме талант припада.

30.10.2014.

Моралне поуке из Божје творевине

Када видиш ствари које су лепе и које су цењене на земљи, помисли да су ништавне као смеће према лепотама и драгоценостима небеским. Посматрајући сунце, помисли да је душа светлија и краснија од њега ако је испуњена благодаћу, а ако није - да је мрачнија и ружнија од најцрње таме. Кад чујеш птичју песму у пролеће, помисли како се на небу на све стране разлежу одјеци песме Алилуја и других анђеоских химни и моли Бога да те удостоји да Му вечно певаш с небесним духовима о којима пише у Откровењу: И после овога чух глас велики народа многога на небу где говори - Алилуја, спасеније и част и сила Господу нашему (19,1). Кад осетиш да те заноси нечија лепота, помисли да се под том привлачношћу крије лукава змија, готова да те рани и усмрти и реци јој: "Узалудан ти је труд, проклета змијо, јер ми је Господ помоћник". Потом се обрати Богу и реци: "Благословен си, Боже мој, Који си ми открио скривеног непријатеља и не даде ме зубима његовим да ме растргне" (Пс. 124,6). А затим се склони као под спасоносно уточиште под ране Распетога и помисли колико је Господ претрпео у најсветијем телу Свом да би те избавио од греха и уселио у тебе мржњу према страсти. Постоји још једно средство за борбу против заношења нечијом телесном лепотом. Чим се тај занос појави, помисли како ће изгледати по смрти тело које те сада очарава. Кад ходаш, помишљај да се твој живот све корак по корак ближи гробу. Кад видиш како птице брзо лете и како реке брзо теку, помишљај да још већом брзином лети твој живот, хитајући крају. Када се подигну бурни ветрови, кад небо прекрију облаци и када стану севати муње и трештати громови, сети се страшног Судњег дана, падни на колена, поклони се Господу и умоли Га за помоћ да се припремиш те да без стида изиђеш у час суда пред лице Његовог страшног величанства. Чак и када ти се догађају непријатности, вежбај свој ум поучним мислима. Мисли на вољу Божју која свим управља, увери себе да је предобра премудрост и праведна воља Божја хтела, ради твог добра и ради твог спасења да толико претрпиш. Радуј се због те љубави коју ти указује Бог. Радуј се што ти даје могућности да покажеш како се радо и с љубављу покораваш Његовој вољи у свему што Му је било угодно да ти пошаље и реци од срца: "Ево испуњава се на мени воља Божја. Он је из љубави према мени хтео да поднесем ову непријатност, жалост, губитак, неправедну оптужбу. Нека је благословено име Господње". Кад ти дође на ум каква добра мисао, обрати се Богу и будући уверен да ти је Он послао, заблагодари Му на њој. Када читаш реч Божју, мисли да је у свакој речи присутан Бог и примај те речи као да излазе из Његових божанских уста. Када у време док сунце блиста на небу, видиш да наилази тама и замрачава Његову светлост, помоли се Богу да ти не допусти пад у најцрњу таму. Када гледаш крст, сети се да је он застава нашег духовног ратовања, у коме се налази свепобедна сила и да ћеш, ако се удаљиш од њега, бити предан у руке непријатеља својих, а ако останеш под њим, да ћеш задобити небо и ући у њега са славом. Иконе светих нека ти казују колико имаш молитвеника пред Богом, који се увек за тебе моле и колико бораца који се с тобом непрестано боре. Они су се целог живота храбро борили с непријатељима, победили их и показали ти бојиште са кога ћеш њиховом помоћу поћи украшен победничким венцима вечној слави небеској. Када видиш храм, сети се да је твоја душа такође храм Божји, као што је написано: Јер сте ви црква Бога живога (II. Кор. 6,16) и да зато мораш чувати душу чисту и непорочну. Сваки пут кад чујеш добру вест, сети се арханђелске благе вести и поздрава: Богородице Дјево, радуј се! Заблагодари Богу што је послао ту благу вест која је била почетак нашег спасења; радуј се заједно са Приснодјевом због величанства до кога се она уздигла својим најдубљим смирењем, и поклони се заједно с њом и са арханђелом Гаврилом Њеном божанском Сину. Добро је да чешће у току дана понављаш ту песму, а да то чиниш по три пута изјутра, у подне и увече, постави себи за неизменљиво правило. И ређи ћу ти још укратко: Пази непрекидно на своја чула и не допуштај да оно што преко њих примаш, узбуђује и храни твоје страсти, него се, напротив, користи њима тако како те она не би омела у одлуци да увек и у свему служиш Богу. Томе, поред овог што је речено овде, помаже следеће правило: Не заносити се ничим и не мрзети ништа пре но што се добро промисли, како се треба према нечему односити да би то било саобразно с вољом Божјом израженом у Његовим заповестима. Напомињем још и то да ова упутства о правилном коришћењу чула нису изнета да тако стално чиниш, него само да их знаш и да се њима користиш када је то потребно. Сабравши ум у срце, пребивај у њему с Господом непрекидно и нека ти Он буде руководилац и помоћник у савлађивању непријатеља и страсти час простим унутрашњим противљењем страстима, час добрим делима која су им супротна. А несумњиво је да је за невидљиву борбу веома благотворно покрити као духовним покривачем све материјално. 

29.10.2014.

Борба Христових војника

КАКО СЕ ХРИСТОВ ВОЈНИК МОРА ИЗЈУТРА СПРЕМИТИ 3А БОРБУ Чим се изјутра пробудиш и прочиташ молитву: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, - први посао нека ти буде да се повучеш у своје срце. Кад то учиниш, сети се да ти са једне стране стоји непријатељ и страсна жеља, с којима си у рату и који су готови да те нападну. Зато одмах донеси одлуку или да победиш или да умреш, али да не одустанеш. Сети се исто тако да ти са друге стране стоји победоносни Војсковођа твој, Господ Христос, са Пресветом Својом Мајком и мноштво светих анђела на челу са арханђелом Михаилом, готови да ти притекну у помоћ, и зато се одушеви надом. Ето, устаће на тебе кнез пакла са својом војском и почеће распаљивати у теби страсне чежње, завараваће разним лажним обећањима твоју склоност угађања себи само да би се престао борити са страшћу и да би јој се покорио и увераваће те да је то боље и мирније. Али ћеш истовремено и чути глас здесна - да будеш опрезан. То ти шапће и одушевљава те твој анђео чувар у име Господа и војске Његове. Предстоји ти борба са страшћу и другим твојим непријатељима, говори ти Он. Не плаши се и не бежи с бојног поља. Јер Сам Господ Исус, твој Војсковођа, стоји близу тебе, окружен анђелима, спреман да се с тобом бори против непријатеља. Он неће дозволити да те непријатељи оборе и победе, јер је обећано: Господ ће се борити за вас (II Мојс. 14,14). Зато стој чврсто, труди се да не подлегнеш, него напрегни сву снагу да одолиш нападу вапијући из дубине душе: Немој ме дати на вољу непријатељима мојим (Пс. 27,12). Обрати се Господу своме, Богородици, свим анђелима и светитељима. Доћи ће ти помоћ и победићеш, јер је написано: Пишем вам, младићи, (срчани и ватрени борци), јер надвладасте нечастивог (I Јов. 2,13). Не мари што си слаб и спутан рђавим навикама и што су непријатељи твоји јаки и многобројни. Много је силнија моћ Онога Који те је створио и искупио. И несравњено је јачи од свих Бог, твој заштитник у овој борби, као што је написано: Господ крепак и силан, Господ силан у боју (Пс. 24,8). Поред тога, више Он жели да те спасе, него што твој непријатељ жели да те погуби. Зато се бори и никада не осећај напор, који у ту борбу улажеш, као терет. Јер се тим трудом, принуђавањем себе на добро и одрицањем од порочних навика без жаљења себе, задобија победа и збира ризница којом се купује царство небесно и душа заувек сједињује с Богом. Тако сваког јутра почињи, у име Божје, борбу са својим непријатељима неуздањем у себе и надом на Бога. Молитвом принуђавај себе на потребне трудове и духовне подвиге, а нарочито се помажи умно - срдачном молитвом: Господе Исусе Христе, помилуј ме. То страшно Име сија као мач у срцу и као гром погађа зле духове и страсти. Зато је св. Јован Лествичник и казао: "Именом Господа Исуса Христа бичуј непријатеље". Тим оружјем, понављам, побеђуј непријатеље онако како сам ти већ саветовао: прво, противљењем страсти, затим, мржњом према њој и најзад, делима врлине која јој је потпуно супротна. Разуме се, све се то мора вршити у молитвеној атмосфери. Чинећи тако, радићеш дело угодно Богу твоме, Који са својом прослављеном Црквом на небесима посматра твоју битку.  Тежак је и заморан тај бој, али се не жалости и не опуштај руке. Мисли да смо дужни да служимо своме Богу и да нам је, ако хоћемо да живимо, борба неизбежна, јер чим се престанемо борити, осуђени смо на смрт. Пази да те непријатељ не превари наговарањем: "Попусти само за један час". Шта ћеш постићи ако одступиш од живота по Богу и предаш се свету, његовим радостима и телесним насладама? Постаћеш богоодступник, а то је страшно бити и један тренутак, а камо ли један час. Уз то, зар је то обично дело да би трајало само један час? Неће ли проћи у томе животу, противном Богу, час за часом, а потом дани за данима и године за годинама? А онда? Ако се Бог смилује над тобом и даде ти да се освестиш, отргнеш од те ђаволске замке и пробудиш од греховног сна, ипак мораш ступити у борбу коју сада избегаваш, с том разликом што ће касније борба бити далеко тежа и болнија, а поред тога и са слабијим изгледима на успех. Ако те Господ остави у рукама твоје зле склоности и непријатеља, шта ће бити? Размисли! Јер ко то не зна? После живота у мучним оковима злих страсти, опијености чула, али без правих радости, доћи ће изненада час смрти, страшно и мучно стање душе, које ни реч Божја није могла изразити, него је само казала: Тада ће рећи горама и камењу: падните на нас (Откр. 6,16). Тај крик који почиње у часу смрти продужиће се до свршетка света, слушаће се у час Страшног Суда и увек без одзива. Не буди толико безуман да се свесно бациш у вечне адске муке, уклањајући се тренутних подвижничких трудова и борбе. Као разуман човек боље је да сада учиниш незнатне напоре духовног војевања, да би, кад победиш, добио венац и био у заједници с Богом и овде и тамо - у царству небесном.  КОЈИМ РЕДОМ ДА САВЛАЂУЈЕМО СВОЈЕ СТРАСТИ  Корисно је да знаш којим се редом мораш борити против страсти, да би се борио успешно, а не како било. Јер многи нису на то пазили, па не само да нису успевали, него су још и нашкодили себи. Овим се редом бори против својих непријатеља и савлађуј своје зле жеље и страсти: Најпре уђи пажљиво у своје срце и добро испитај којим је мислима, расположењима и наклоностима оно особито заузето и која страст највећма господари и врши тиранију над њим. Дигни онда најпре оружје против те страсти и старај се да је савладаш. Усредсреди на то сву своју пажњу и сву своју бригу. Али ако се случајно појави која друга страст, одмах се заинтересуј њом и угуши је па се опет врати борби против своје главне страсти, која непрекидно показује своје присуство и власт. Јер се и у духовној борби као и у свакој другој морамо борити против онога што устаје на нас у даном тренутку. КАКО ЋЕШ САВЛАЂИВАТИ СТРАСТИ КОЈЕ ИЗНЕНАДА НАИЂУ Ако ниси научио да се бориш против изненадних напада страсти, на пример - против срџбе због нанете ти увреде, саветујем ти да поступиш овако: Постави себи правило да сваки дан, још док седиш код куће, размислиш шта ти се све може у току дана пријатно и непријатно догодити и које се све страсти и раздражења тим поводом могу у теби покренути, па се унапред припреми како да их у клици угушиш и не дозволиш да се појаве. Ако тако будеш чинио, никада те напад страсти неће изненадити, него ћеш увек бити спреман да му се одупреш: неће те обузети гнев ни опхрвати похота. Чини такву смотру особито онда када мораш ићи некуда где ћеш се срести с особама које те могу привући или раздражити. Ако се спремиш, лако ћеш избећи и једно и друго.  Талас страсти ће се, чим се подигне, разбити о тебе као о стену и неће те превалити као мали чун. О томе те, бар што се гнева тиче, уверава и св. пророк Давид кад каже: Пренух се и не збуних се. Али тим припремањем није све учињено. Страст ипак може избити, и то неочекивано. У том случају поступај овако: чим осетиш да се страст јавља похитај да је зауставиш силним напрезањем воље. Сиђи умом у срце и не допусти да страст уђе у њега. Пази да се оно не раздражи и не занесе. А ако страст успе изненада да продре у срце, постарај се у прво време да се то бар споља ни речју, ни погледом, ни покретом не покаже. Потом приморај себе да узнесеш ум и срце Богу, да се сетиш безграничне Божје љубави и Његове правде. Затим се труди да спречиш спољашње појављивање страсти и да пробудиш врлину која јој је супротна. То можда и нећеш савршено обавити како намераваш, али ипак не одступај. Нека ти борба изгледа и безуспешна - мало касније кад страст ослаби ствар ће поћи набоље и моћи ћеш све добро привести крају. Главно је не дозвољавати да се страст споља појави. То ће је зауставити. Зато, чим се мало прибереш, похитај срцу и постарај се да избациш из њега прљавштину. Најбоља и најсигурнија заштита од изненадног напада страсти јесте одстрањење узрока који до ње доводи. А постоје само два узрока: љубав и мржња. Ако је твоје срце освојила љубав према некој особи или некој ствари, природно је да када видиш да неко жалости особу коју волиш, или ти одузима ствар коју волиш, оног часа ускиптиш и устајеш против њега. Зато, ако желиш да те препади не изненаде, потруди се да савладаш и да ишчупаш из срца ту недозвољену љубав, и колико си се већма занео, утолико се више старај да постанеш равнодушан према њој, јер уколико је твоја љубав већа, утолико ће се бурније и изненадније страсти у свим поменутим случајевима појављивати. Исто тако, ако мрзиш некога или имаш одвратност према нечему, доћи ћеш такође у прилику да планеш, када се с њим сретнеш, а особито ако га ко још и похвали. Зато, ако хоћеш да сачуваш душевни мир у таквим случајевима, приморај прво себе да угушиш то ружно осећање. У том ће ти, бар што се тиче људи, помоћи размишљање да су и они Божја створења, саздана као и ти по слици и прилици Његовој, да су и они искупљени драгоценом крвљу Господа Исуса Христа, да су и они твоја сабраћа, коју не смеш мрзети чак ни мишљу, као што је написано: Немој мрзити на брата својега у срцу својем (III Мојс. 19,17). Ако су заслужили да не будеш према њима добро расположен, а ти ипак јеси, постаћеш сличан Богу Који воли свако Своје створење и не гнуша се никога, као што вели премудри Соломон: Љубиш све што постоји и ничег се не гнушаш од онога што си створио, нити мрзиш нешто што си устројио и Који, не гледајући на људске грехе, заповиједа Своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима (Мат. 5,45).

28.10.2014.

Преподобни Нил Сирски

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља – преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте. Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозрети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима. Не чини им никакве замерке и не подсећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће пре. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља победимо своје фарисејско самооправдање. Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увредио не опрашташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увређен, па си увреду тек после годину дана успео да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзе моћи да опрашташ нанесене ти увреде: после једног месеца, једне недеље или једног дана. А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стрелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља ни најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу. Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

1 133 134 135 136 137 154