25.07.2014.

Бог никога силом не привлачи Себи

Неки говоре: Бог ако би хтео, могао би и оне који се упорно противе да привуче Себи. Али где ће онда бити њихова слобода? Где похвала за оне који напредују? Само несвесно и неразумно биће може се туђом вољом на нешто приволети, а свесно и разумно биће, ако престане да дела слободно, изгубило је уједно и дар разума. Јер на што ће да употреби разум, ако власт избора има други? А ако воља остане неактивна, онда се неопходно уништава врлина, која наилази на противљење воље. А ако нема врлине, онда живот губи вредност, разум уступа место судбини, нема похвале за оне који напредују у врлини, грех је непобедив, разлика у животу није одређена. Јер с каквим ће се правом критиковати неуздржљив или хвалити целомудрен (непорочан), кад сваки има готов одговор: у свему што се с нама догађа, ништа не бива по нашој вољи, него људским хтењима управља јача сила по својој вољи. Зато није крива Божја доброта што сви људи немају веру, него расположења оних који примају проповед о Богу. 

24.07.2014.

Љубав светих анђела

Подвижницима у пустињама прилазили су анђели и, као слуге једног истог Господара, понекад заједно ратујући, пребивали са онима који током целог живота волели пустињу и из љубави према Богу имали станишта своја у планинама, пећинама и неприступачним местима. И пошто су они напустили земаљско, заволели небеско и постали подражаваоци анђела, то и сами свети анђели нису због тога скривали од њих свој лик, испуњавали су сваку њихову богоугодну жељу, јављајући им се повремено, учећи их како треба да живе, а понекад објашњавали им што нису разумевали. Понекад су их сами светитељи питали о ономе што је требало. Понекад су анђели упућивали на прави пут оне који су застрањивали. Понекад су избављали оне који су упадали у искушења. Понекад, у изненадној невољи и опасности, избављали их, на пример, од змије, или од пада стене, или од баченог камена. Понекад, кад је враг јавно нападао на светитеље, јављали су се на видљив начин, и говорили да су им послани у помоћ, уливали им смелост, храброст и утеху. А у друго време вршили кроз њих исцељења, а понекад исцељивали саме светитеље, који су од чега било патили. Понекад су њиховим телима, изнемоглим од поста и уздржања, додиром руке или речима пружали натприродну силу и укрепљавали их. Понекад су им приносили храну, па чак и воће или нека друга јела са хлебом. Некима од њих објављивали су време, а некима и начин њихове смрти. Треба ли још набројати чиме се доказује љубав светих анђела према нама и њихово свемогуће старање о праведницима? Они промишљају о нама, као старија браћа о млађима. 

23.07.2014.

Какви су људи данас

Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави, и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно ћеш себи учинити невољу. Јеванђеље каже: Премудрост простима. Будимо пред светом ништа, да бисмо пред Богом били ишта. Истина је вечна и ко се држи истине, истина ће и да га чува у његовом животу, јер је Господ сам рекао: "Ја сам Пут и Истина и Живот". Исак Сирин каже у 10. веку: "Једва да се нађе нека племенита душа која искрено љуби Господа." Будимо искрени према Господу као према себи. Као што се и ми не можемо одрећи себе, тако се и Господ не може одрећи нас, јер смо ми Његова творевина. Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро. Не везујмо се за земљу, него се везујмо за Небо. Земља остаје, а Небо вечно траје и за вечни живот који не пролази, свако треба духом да се преобрази. Боље сами себе да осудимо да нас Господ не осуди. Ако сами себе осудимо, онда се зна да смо се покајали и да нећемо више грешити. Не судимо другима да се не би судило нама. Праштајмо да би се и нама праштало. Мени је Бог све, Бог је биће моје… Душа моја љуби и благодари и хвали непрестано Господа. Бог се никоме не свети. Бог нас кажњава да би нас привукао себи, зато што нас љуби и чека наш повратак. Сваки човек се мора претопити као што се злато топи, из зла у добро, из лењости у рад, из незнања у знање, из немудрости у мудрост. Заједница са Богом јесте живот и светлост и наслада свима добрима. А оне који одступају од Њега Он отпушта, јер су то они сами изабрали. Ко Бога неће, Бог се ником не намеће. Који Њему хоће, тај ће брати рајско воће. Удаљење од светлости јесте тама, удаљење од Бога јесте смрт. Без Бога ни преко прага, са Богом и преко мора. 

22.07.2014.

Бог је брз на милост чим Му се замолимо

Пре него што човек покајник и погледа на Бога, Он му говори: Ту сам Ја. Пре него што Му се човек приближи, Он отвара Своју богату ризницу. Пре него што човек пролије сузе, Он излива дарове. Пре него што Га човек замоли, Он се мири са њим. Пре него што човек стане на молитву, Он га удостојава милости. Не касни да чује онога који Му искрено прилази, и не кори онога који је отпао, па се опет враћа... нити истражује колико је времена прошло откако је отпао, већ само гледа на смирење, сузе и уздахе оних који Му прилазе... 

21.07.2014.

Појам ближњег и љубави према ближњем

Ближњи мој је Христос мој, и сваки ближњи човек јесте Христос. Ако ја не волим ближњег, не волим ни Христа, јер ближњи је опет, Христос. Братољупцем се не постаје оптерећивањем братовљеве душе. Или још горе, спаситељем своје душе не постаје се убиством братовљеве. Нити се опет финим постаје на рачун, или на штету Цркве. Ако двојица, од којих један има терет, ходе, не отежавати му. То јест, ако је човек поред нас оптерећен грехом, не оптерећивати га својим. Будимо обазриви! Боље је да промакне крив, него да прав страда. Ако сам будала, да се поправим, ако ли не, да прођем. А добар човек запамти оно што је добро, док оно што није добро заборавља. Нема човека без греха, нити без доброг дела. Сваког човека треба видети као ближњег, и волети га макар као непријатеља, ако већ не као ближњег. А љубав према непријатељу није емоција, него свест да он може сасвим пропасти ако се не отрезни и покаје. Поред љубави према њему наше је и да се молимо за њега, и да га благосиљамо, јер Бог кишу и сунце даје и добрима и злима. Морални и социјални моменти су неизбежни као стално присутни у животу. Не може бити то да ми који смо вишеструко обезбеђени будемо неосетљиви према онима који уопште нису обезбеђени. 

20.07.2014.

Како се борити против страсти

Ако осетиш да се блудно сладострашће почне увлачити у душу твоју, одбаци налет те страсти у самом почетку, иначе те она може занети и погубити. У том часу сети се да Бог гледа на тебе и Њему је откривено о чему ти тајно у себи размишљаш. Реци души својој: ти се пазиш и кријеш од сличних себи грешника, да те не виде кад чиниш грех; тим више треба да се бојиш и стидиш Бога, који види скривене покрете срца. Од таквог размишљања пробудиће се у твојој души страх Божји, и ако се ставиш под вођство Његово, никаква страст те неће победити... 

19.07.2014.

Заповести су дате свима хришћанима

Ти си у великој заблуди и обмањујеш себе, ако мислиш да се друго захтева од световњака, а друго од монаха. Разлика је међу њима у томе што једни ступају у брак а други не. У свему осталом подлежу једнакој одговорности. Тако, онај који се гњеви на брата свога без разлога, био он световњак или монах, подједнако жалости Бога, и који "погледа на жену са жељом", био он световњак или монах, подједнако ће бити кажњен за ову прељубу (Мат. 5, 22-28)... Тако и онај који се куне, био световњак или монах, подједнако ће бити осуђен. Зато што Христос, кад је давао ове и друге заповести и закон, није правио никакве разлике, него је просто и уопште свима говорио... Свима људима је задатак да усходе на исту духовну висину. То је и изопачило сву васиону, што ми мислимо да је само монасима потребна већа строгост живота, док други могу живети безбрижно. Не, не! Од свих нас захтева се подједнако испуњавање Божјих заповести. 

18.07.2014.

Ревност

Одвише стремити доброме, назива се ревношћу. Али само да не пређемо меру. Хришћански принцип: Будите мудри као змије и безазлени као голубови важи само под условом да мудрост и безазленост развијамо бескрајно, али равномерно. Другачије, сагласно блаженом Јерониму, мудрост без безазлености биће злоћа, а безазленост без мудрости глупост. Други пример је у вези са овцом међу вуковима. Овца може опстати међу вуковима као овца само под условом да не наоштри папке и не постане вук.  Не чинити тако, него онако да је вуци не растргну, и да сама не постане вук. Трећи пример је у вези са вечито прљавим: Сви прљају, а ја се сатирем радећи, и обрнуто. Ја прљам, а остали се сатиру чистећи. Бесмислено је да један држи чисто, а да остали прљају, и обрнуто, да остали држе чисто, а један да прља. Ако је неко добар, не играј му по глави, и ако је неко строг, не љути га.  Права ревност је разумна, јеванђелска, подобна Господњој. Тек са њом избећи ћемо сваки вид фанатизма и претеривања (Јн. 2, 13 – 17. Рим. 10, 2). 

17.07.2014.

Робовање греху је најгоре и најтеже ропство

Христос нас је ослободио од робовања греху (Гал. 5,1). Сваки роб који се једном ослободи ропства, нипошто не жели да се у ово поново врати. А ми? Колико више ми, будући ослобођени греха, треба себе што даље да држимо од њега. Зар не знамо шта нам је грех учинио? Није ли нас он истерао из раја? Није ли он увео свет у смрт? Није ли земљу напунио гробовима?... Он је виновник и вечних мука; он је потпала и неугасивог огња пакленога; он је узрок сваког зла... Зато бежимо од њега као од најљућег непријатеља. Омрзнимо га, а заволимо добродетељ, које људе чини анђелима, чак и боговима (Пс. 82,6)...   

16.07.2014.

О смирењу

Насупрот нашој немоћи, греховности и ништавности стоје бесконачна благост и свемогуће милосрђе Божије. Бог нам је дао да се против лењости боримо нечим што је у нама Он створио. Ако умемо да победимо лењост и да се неуморно трудимо да би смо задобили овоземаљска добра и привилегије, зашто не бисмо могли да подстакнемо себе и на подвиге зарад Царства Небеског? Онолико колико се трудимо, онолико нам Бог показује на праведно и свето дело и дарује нам снагу да то остваримо. Истина, није нам увек дато да то одмах видимо, али је сасвим довољно то што нам Бог помаже да нас не поразе препреке и очајање. Уосталом, за дом који се гради у души нашој може се рећи да расте онако како се у причи казује за цркву Кијево-Печерске лавре: док је градња била у току, стално је била тек нешто мало изнад земље, а када су радови били готови, одједном се указала цела. 

1 134 135 136 137 138 145