Има људи који у прво време свога земаљског живота не сматрају овај свет за виноград Божији, за дело Божије, за економију Божију. За њих овај свет је чаршија, а они - беспослене бадаваџије. На разне начине, а најпре преко Анђела, Господ их опомиње, буди, разбуђује, освешћује, да дођу к себи, к свести да је овај свет - виноград Божији, добро Божије, а људи су све дотле беспослене бадаваџије док се не запосле на њему, на том добру Божијем. Бог никада не оставља без награде и то правичне награде: "што беде право даћу вам" (стих 4). У ствари овом причом решен је проблем рада, запослености и незапослености. Спасова је мисао: овај живот - рад је у винограду Божијем. Беспосличари су они који тако не схватају живот. Рад у свету, као у винограду Божјем, и јесте човеково назначење у овом свету. Без тога рад постаје досада, и мука, и очајање, и проклетство. Све је то у ствари беспосличење. Ава Јустин Ћелијски

Ако хоћеш да промениш живот, мораш променити себе изнутра. Ако то не желиш да схватиш, мораћеш много да пострадаш. Чудо је колико људи пре бирају да живе у агонији и да се муче, него да се мењају. Несхватљиво, каква везаност за оно шта их убија .. Твој ум и срце остварују заједницу или са светлошћу или са тамом. Ако негујеш таму у себи - никад неће бити светлости у твоме животу. Ако одбациш зло у себи - нестаће га у свим облицима и у твоме животу!" Гервасије Агиорит

Царство Божије настаје онде где престаје царство грешне воље људске. По богомудрој речи Светог Максима Исповедника: „грех је злоупотреба слободне воље“, пројава добровољно зле воље човекове насупрот вољи Божијој; рат човекове слободне воље са вољом Божјом. Зла воља људска грехом је потиснула, и потискује, из душе човека и човечанства, из творевине Божије и са земље вољу Божију, вољу Оца Небеског. Кроз грех земља се отиснула од неба, воља људска се добровољно одметнула од воље Божије и одметнула безобалном пучином богоборачке самовоље. Својим драговољним грехољубљем људи су обзидали сав свој живот, сву земљу, и просто протерали вољу Божију са наше планете. Ава Јустин

Молим те, сине мој, немој никада да осуђујеш, никога. Сети се како је Христос на прашини исписао грехове оних који су хтели да убију жену ухваћену у прељуби. Чувај се да се не заразиш туђим грехом али сажали се на човека који је заражен. Можда се не каје, можда је зао и жели да зарази намерно и друге, али сажали се јер - умире. Немој да осуђујеш јер ће тако и Бог онда теби судити. Св. Гаврило Грузијски

Наш живот зависи од наших мисли и наших жеља. Ми око себе стварамо хармонију и дисхармонију. И у породичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења. Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом. Кад помислимо нешто добро својим ближњима, рођенима, нашој земљи и целоме свету, ми им заиста много помажемо, јер мисао је снага и моћ. Отац Тадеј

Требало би да нам је теже да осуђујемо људе, него да их гледамо мирно, као што гледамо како ветар љуља дрвеће, или како тече река; међутим, очигледно је да је човеку тешко да гледа без осуде. Шта да се ради? Треба се постепено учити томе да најприје осудимо себе због тога што осуђујемо ближње, затим да се уздржавамо од осуде речима онда када се мисао покрене на то, а затим да заустављамо и саму мисао. Онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге. Онај који гледа са подозрењем тај лако може доћи до мржње према човеку; онај који жели да има љубав према ближњем, требало би да гледа чисто и једноставно. Свети Филарет Московски

Новозаветна молитва има своју новозаветну садржину и свој новозаветни метод. Сав живот новозаветне личности прожет је молитвом: молитва је атмосфера у којој она живи окружена са свих страна Јединим Истинитим невидљиво – видљивим и видљиво – невидљивим Богом; молитва је путовођ, васпитач и учитељ богочовечанске вере; молитва је стил, молитва је језик новозаветне личности. Божанска је светоотачка истина: „молитва је хоровођа у хору врлина“. Њоме се задобијају, њоме множе, њоме развијају, њоме расту, њоме усавршавају све еванђелске врлине. Она је главни посредник између човека и Бога. Она је неимар новозаветне личности. У њој треба да је све богочовечански свето и узвишено. Зато Господ захтева да у молитви не буде ништа фарисејско, ништа лицемерно… Од својих следбеника Господ тражи да чине молитве не ради људи него ради Бога: да сву душу своју унесе у молитву; да све биће устремљују к Богу, не расејавајући ум свој кроз немолитвене помисли… Ава Јустин

Врлина, ма како била велика, губи своју вредност, ако је спојена са сујетом, са славољубљем са гордошћу, или са ма којим другим пороком. Милостивост је небоземна врлина која зрачи из видљиве и невидљиве природе. Отац наш небески љуби и пријатеље и непријатеље своје, сунцем својим обасјава и зле и добре, милостив је према праведнима и неправеднима. Он све то чини из љубави, не из каквог другог разлога. Господ Христос жели да и његови следбеници подражавају у свему Оца свог небеског, да све што чине, чине из љубави, а не из неке сујете, из неког славољубља. Под милостињом ваља разумети свако праведно, добро, христолико дело… Бог кажњава или награђује, не само дело наше, већ и намеру нашу…. Христолика милостиња има своју богочовечанску суштину и свој богочовечански метод. „Када чиниш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери...“ .. богочовечанске методе: „Ти када чиниш милостињу, да не зна левица твоја што чини десница твоја“… „Нека милостиња твоја буде тајна, и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно“… Бог је свуда присутан; што човек учини тајно у овом животу, јавно је за Бога одмах, а за све људе биће јавно на дан Страшног суда…. Тада ће привремена, мала, тајна учињена милостиња бити награђена бескрајном милостивошћу Божјом: милостива личност добиће вечно блаженство у вечном и свеблаженом царству Пресвете Тројице. Ава Јустин Ћелијски

У задобијању врлине помаже да си у близини неког који има ту врлину. Дружећи се са неким који има благочестивост, и ти ћеш мало-помало моћи да задобијеш благочестивост. Исто се дешава и са другим врлинама јер миомир врлина других прелива се и на нас. Када посматрамо себе у врлини других и покушамо да их подражавамо, изграђујемо се. Али, и у слабостима других задобијамо корист јер њихове слабости нам помажу да сагледамо своје. Тако, нека ме дар другог подстиче да се борим да бих га подражавао, док његове слабости ме подстичу да размислим да можда и ја немам те исте слабости, и у ком степену их имам, да бих се борио и одсекао их. Старац Пајсије Светогорац

Гледајући на свет, немојмо мислити да смо се одрекли нечега великог, будући да је и цела земља мала у односу на небо. Због тога, чак и да смо свет напустили као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског. Онај ко се одриче целе земље као господар над њом, сличан је ономе ко баца једну драхму од бакра да би добио сто драхми у злату - он оставља мало да би добио сто пута више. Св. Антоније Велики