Када вера победи стихију
Услед огромних шумских пожара у Бугарској, један старац постао је невољни херој, успевши да учини оно што је изгледало немогуће - да заустави ватрену стихију и сачува светињу. Изненадна снага, коју му је Бог тог тренутка подарио, доказ је да чак и у најтежим тренуцима, вера може да покрене чуда.
Не иду сви на митарства
Смрт особе је трагедија за породицу и пријатеље. Понекад се чини да се покојницима више не може помоћи, осим сахране, комеморације, споменика на гробу и лепог сећања на њих. Али у стварности то није тако. Ово је сведочанство из манастира Лелић код Ваљева о томе колико молитва помаже упокојенима.
Зашто кажете да се нико није вратио са „оног света“? Ја сам!
Онострана посмртна искуства одувек су привлачила пажњу људи, како оних који верују у такву могућност, тако и оних који у то не само да сумњају већ је категорички одбијају. Ипак. Много је сведочанстава о сусретима људи са вечношћу и њиховом боравку у “оном свету”. Ево једног таквог сведочанства.
Чудо Св. Јована Шангајског
Свети оче Јоване, моли Бога за сву нашу дечицу, па најпосле и за нас који слабо или никако не бринемо ни о себи, а камоли о њиховом спасењу, а све нека буде Божија воља. Амин.
Рука одозго
Свако има свој пут до вере и свако је позван на различит начин. Понекада нас Господ Себи призива сушом, понекад ватром, понекад градом и громовима, а понекад глађу и болестима. Многе људе и светитељи позивају. Ово је исповест лекара, кога је милошћу Божијом, из излога црквене продавнице, на чудесан начин призвао вери Свети великомученик Пантелејмон...
Чудо у Смолину: Ликови светаца на стаклу цркве после поплаве
У храму Духа Светог у селу Смолино у Курганској области, који је поплављен у пролеће 2024. године, након што се вода повукла, на стаклу кутија икона појавила су се лица светитеља. Ово је објављено на друштвеним мрежама Курганске епархије.
Чуда аве Јустина
Свети ава Јустин се упокојио у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године. Његове мошти, које почивају у Манастиру Ћелије, данас привлаче многобројне вернике, јер се ту, његовим молитвама, догађају и многобројна чуда.
Ти си Михаил - и ја сам Михаил
Михаил Девјатајев је, бежећи из немачког концентрационог логора, отео немачки бомбардер. Иако је њим морало да управља пет добро обучених пилота у исто време, Девјатајев је то урадио сам. Овај његов подвиг није само шокирао Немце, већ је изазвао и сумњу код његових сабораца. Како се све ово одиграло, испричала је учесница Великог отаџбинског рата, касније монахиња Лукина. У њеној причи се говори о чудесној помоћи коју је њему и другим затвореницима пружио Архангел Михаило.
Од хирурга до светитеља: Исцељења и чуда Светог Луке
Иако је Свети Лука Кримски био познат по свом хируршком умећу, његова истинска моћ лежала је у његовој непоколебљивој вери и дубокој љубави према Богу и људима. Његове руке, некада обучене у стерилне рукавице, сада као анђеоска крила доносе исцељење болеснима, утеху онима који су тугују и наду онима који су је изгубили. Свети Лука Кримски и данас шири љубав и милосрђе, подсећајући нас да чак и у најмрачнијим тренуцима постоји светлост, и да је вера моћна сила која може превазићи свако страдање. Његов живот је инспирација за све нас да будемо бољи људи, да се бринемо о другима и да никада не губимо веру у Божију љубав и помоћ.
"Где су двоје или троје у Име Моје..."
Бескрупулозност, бруталност, дивљаштво и безосећајност затвореника је амбијент у којем се одиграва радња ове приче. И управо ту, у љуском зверињаку, у срцу земаљског пакла јавља се Он, Који светлошћу и топлином призваним молитвом, спасава од сигурне смрти. Овај истинити догађај је сведочанство и охрабрење за све оне грехом озебле, измучене и изморене, који скапавају у тамници живота, у свету који у злу лежи, на коју смо осуђени сви ми земнородни.
„Мој супруг и ја нисмо имали дјецу годинама“
Бездјетност супружника која је трајала годинама, дугоочекивана али веома тешка трудноћа, хитан порођај, интензивна њега... и стална молитва. Мали Симеон не би био рођен без помоћи Бога, Мајке Божје и светитеља. А каква је само радост бебин осмјех! О томе пишу супружници Георгиј и Вјера. Ево њихове приче.
Чинило ми се да су се Небеса отворила
Ово је невјероватна прича о томе како је не само један, већ неколико светитеља заједно, помогло бездјетној породици да добију дугоочекивано дијете. Причу је испричала мајка Екатерина.
Празан путир
Десет је година после убиства Свете Царске Породице, отац Гаврило Проскуровски вршио је помен Цара Николаја-Мученика на светој Литургији, упркос указу којим су црквене власти изразиле пуну лојалност совјетском режиму. Али једнога дана, видевши на Литургији групу совјетских агената са револверима, он се уплаши и помену безбожне совјетске владаре и власт. Чудо које је Господ тада учинио преноси се и данас, а кажу да је свештенику, по изласку из цркве, истог часа побелела дуга коса.
Моје искуство са гатаром: лице и наличје зла
(Извод из истините приче) Када је кренула са причом, мени се, можда је то благо речено, заледила крв у жилама. Прво што ми је рекла јесте како ми се зову родитељи, затим, је наставила причу. И то не било какву, него као да је до тада буквално цео мој живот увек била на пола метра иза мене. Знала је све, чак и у детаље! Чак и ствари, за које сам био сигуран да их само ја знам.
Свети Никола: покровитељ, заступник и помоћник
Сви ми знамо да светитељи Божији, ни после пресељења у небески свет не престају да се залажу за нас и траже благодат и милост пред Богом. Осветљени светлошћу лица Божијег, светитељи нас виде, знају каква осећања имамо према њима, и стога, без сумње, постају наши покровитељи, заступници и помоћници. То није тешко доказати примерима, којих има много у житијима светих. Ево једног од њих.
Непоколебљива вера: Како је крст старца Гаврила посрамио КГБ
Ова мало позната прича говори о старцу Гаврилу, чија је непоколебљива вера била стављена на пробу у затвору КГБ-а. Након бруталног мучења, војници су му наредили да скине са себе напрсни крст, симбол његове вере. Али Гаврило је био непоколебљив. "Нећу да скинем крст", одговорио је. "Ако можете, скините га сами." Очајни, војници су покушали да му се приближе, али невидљива сила их је у томе спречавала. Нису могли ни да се покрену. Поражени, вратили су га у ћелију, остављајући га са његовим крстом.
Запањујућа сведочења исцељених о чудима светог Василија Острошког
Светог Василија је у нашој Српској Цркви Господ одредио за посебну мисију, за помоћника и исцелитеља свих невољних и болних, који са чврстом вером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божијем угоднику. И данас је острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и у којој почивају његове свете мошти, својеврсна Витезда, бања исцељења, у којој многи: болесни, хроми, сухи, згрчени и умоболни налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и телом.
Чудо Светог Василија Острошког
Дођосмо у црквицу где су мошти Светог Василија... А онда, клецнуле ми ноге као да ме је неко ударио иза колена и ја падох на колена и стадох плакати тако горко како, чини ми се, никада нисам у животу. Два пуна сата сам плакао у манастиру, где год да сам главу наслонио: мени, мушкарцу, плаче се неиздрживо јако. И онда се сетих речи оца Јоила док смо се путем пењали горе: „Ви не знате да је сваки камен овдје - Божански камен!“
Чудо у Белорусији: крилати ходочасник + видео
У пасхалне дане живот је испуњен радошћу, а и остала Божија створења, животиње и птице, славе Господа ових дана! Ова прича се одиграла током васкршње литије, када се једна рода прикључила у поворци са верницима и била са њима током целог пута - скоро дванаест километара. На крају литије, пре градог, необични „ходочасник“ је отишао право до иконе Богородице, поклонила се пред њом и, према речима очевидаца, са поштовањем дотакла високопоштовану икону кљуном!
Нафора
Господе, пред свим непредвидивим случајима не допусти ми да заборавим да је све од Тебе и дај ми снаге да издржим бриге дана који је преда мном и научи ме да се молим, верујем, надам, трпим, опраштам и волим - oво је сада свакодневна молитва жене којој је једна нафора променила живот...