Дете и Бог
Тајну доласка Бога на земљу у лику Детета можемо осетити искључиво по мери нашег повратка детету које и даље наставља да тајно живи у нама. Јер, Богодете нема ни власт, ни моћ, Оно не жели да Га се ми бојимо. Оно улази у наше срце искључиво љубављу. Христос нам се предаје као Дете и ми Га можемо заволети само као Дете и предати Му се само као Детету.
Пуноћа времена
Свака појава, али и догађај, имају своје време збивања. И то бива управо када се, како то обично кажемо, стекну услови или испуне околности. Речено библијским језиком, то бива када се испуни време, када узрок сазри и наступи час да се из њега изроди последица. Исто важи и у случају небеских збитија која трасирају пут човековом спасењу. Тако се збило и при рођењу Бога у телу Човека.
Пророчанства о Христовом рођењу
„Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.“ Ово је једно од многих пророчанства о Христовом рођењу у Старом Завету. Од давнина, из генерације у генерацију, људи су чекали рођење Спаситеља. И једног дана је дошао дан када су се ова пророчанства остварила. Вест о дуго најављиваном догађају, разлегла се као муња на све крајеве света.
Бог није „љубав”
Ако блудници, развратници и други (не)свесни заговорници пакла све чешће изјављују да је „Бог љубав“, онда се морамо упитати шта уопште значе речи „љубав“ и „волети“. Реч „љубав“ се у Светом писму користи више од три стотине пута. Библија говори о љубави тако често и тако опширно, да не можемо себи дозволити да је занемаримо.
Суд по закону љубави
Први сусрет са Христом је у времену. Други у вечности. На Страшном суду свако ће добити своју меру вечности. Праведници - живот вечни. Грешници - вечну муку. По чему? По каквом закону? – По закону љубави.
Kога љуби Господ онога и грди
Колико човека муче и тиште његове муке, толико му боде очи виђење да грешници и безбожници у добру проводе своје дане. Свети пророк Јеремија вапије Богу: „Зашто је пут безбожнички срећан, зашто живе у миру сви који чине невјеру“? Међутим, апостол Павле објашњава: „Сине мој, не занемаруј карање Господње нити клони када те он покара. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије сваког сина којега прима. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара“? (Јевр. 12, 5-7)
Планови за уништење породице
Ирина Бергсет, Рускиња која је 45 година живела у Норвешкој и која је, након што јој је норвешки суд одузео децу јер није била толерантна на педофилију, потрошила године истражујући и скупљајући документацију и разна сведочанства како би руској традиционалној јавности приказала који је прави циљ Новог светског поретка у односу на породицу. Преносимо њену беседу.
Имитација Христа
Ми посматрамо знаке времена не само да би видели када ће Антихрист доћи. То је, пре споредна ствар. Ми посматрамо знаке да би знали када ће Христос доћи. То је основно што морамо да имамо на уму, да не би били надвладани суморношћу, депресијом, затварањем у себе, гомилањем хране за будућу несрећу.
Они који су себе избрисали
Најтрагичнији облик смрти је самоубиство. Самоубица сам брише себе из живих. Међутим, ни мртви не желе да га приме. Раније самоубице нису биле сахрањиване на гробљима, њихове гробове није осењивао крст, на надгробном камену нису паљене свеће. У стара времена самоубице су сахрањиване негде поред пута, далеко од људских станишта - као да су их људи терали од себе као губавце.
Радујте се свагда у Господу
Напор сваке борбе пролази, али победа остаје. Уколико током искушења не окусиш пакао „на кашичицу“, нећеш видети ни благодат Божију. Само обрати пажњу на себе и на своје грехове, и верујем да ћеш наћи више него што очекујеш.
Икона - откривење у бојама
Пред иконом и Светим Писмом стоје исти циљеви: да ce кроз земаљско покаже небеско, кроз материјално - духовно; да ce човек укључи у други - благодатни живот, који стоји ван земаљских ограничења и категорија, да му ce да могућност да дође у додир са вечношћу доживевши je у свом унутрашњем, духовном, религијском искуству.
Мама
Чиме можемо да отплатимо, да узвратимо мами за упаљену свећу њене љубави која пламти током свих година њеног живота? Та љубав је нас бранила и чувала кад смо били незаштићени и беспомоћни; та љубав је нас подизала кад смо падали саблажњени злим мислима; та љубав је нама уливала наду и учвршћивала нас кад нас је живот довео у шкрипац и кад нам се чинило да нема излаза из замршених околности... Чиме да узвратимо мајци?
Помодарска религиозност
За разлику од данашњих хришћана, верници ране хришћанске Цркве нису измишљали националне и верске непријатеље, већ су од свих градили себи пријатеље. Кад су упознали узвишену и неукаљану правду Христовог живота, добро су схватили да највећи непријатељ човечанства није негде споља, него у злу човековог сопственог срца. Борити се против њега, то је Јеванђеље. Све друго је политика.
Погрешно поштовање светитеља
Људи који су дошли у храм због решења одређеног проблема ходају по храму као кроз супермаркет. Оставе свећу на посебно место, затим долазе до одређене иконе са својом петицијом. Њих не занима разговор са Богом. Они су заинтересовани да испуне свој специфични захтев. Мора се знати да светац није божанство одговорно за одређени сегмент живота, нити грана за дистрибуцију материјалног богатства. Света личност или анђео је, пре свега, проводник Божанске благодати и љубави Оца, Сина и Светога Духа. Зато такви људи пре свега треба да ураде главну ствар - да се сретну са Богом.
O српској слави
Славе су у новије време код многих постале помодарство. Свеједно да ли је домаћин верник или не, славу "прославља". За време поста, праве се мрсне славе; неки померају славу кад је њима најподесније; у жалости славу не славе, не знајући да баш када је жалост треба са већим усрђем славити и молити Божје светитеље. Слава и у најрадоснијим околностима није пијанка и теревенка него, пре свега, молитвени чин и домаћинско сабрање честитих људи. Зато, боље је славу не славити, него Бога грешењем срдити.
Христе мој...
Христе мој, нећу више да тумачим него да живим. Да живим Твоје присуство у сваком облику и начину живота. Да Tе видим у свему што ме гледа, да те чујем у свему што ми неко говори, да те дотакнем у сваком додиру живота, да окусим Твоје дарове у свему што једем и пијем.
Фанатизам и духовни раст
Не будимо фанатични ни у чему. Не присиљавамо своје дете, супругу (супруга) ни на шта. Помолимо се за њих и волимо их. Будимо благи. Дајмо им време да сами нађу свој ритам, свој тренутак да промене живот. И свако ће сам наћи одговор у свом срцу.
Чисто срце
Не постоји ништа веће од чистог срца јер такво срце постаје престо Божији. Да ли постоји нешто славније од престола Божијег? Наравно да не. Тако говори Господ за оне који имају чисто срце: „Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити Мој народ“ (2. Кор. 6:16).
Ко је наш?
Ако човек жели да говори са ближњим о Христу, прво што мора да има на уму јесте да говори не оно што он мисли да је Христос, Црква, спасење, већ оно што нам о томе говори Света Православна Црква. Догмати Цркве су прва и најважнија ствар коју сваки православни хришћанин и мисионар мора да зна и да се држи.
Навика
Велика је моћ навике. Поједини људи и читави народи навикавају се да живе на одређени начин, по одређеним обичајима. Врло им је тешко да се промене, да преломе нешто у свом животу, чак и ако овај живот води у погибељ.