Бог је једноставан
Једноставност Божија није празнина, већ пуноћа савршенства. Она открива Његову свемоћ и вечност, јер Богу ништа није потребно, а све постојање зависи од Њега. Док људи живе у сложености својих потреба и ограничености, Божија једноставност је светлост, живот и заједница Свете Тројице. У тој једноставности све је уједињено и у њој се крије истинска снага и непролазна истина.
Псалми – срце Светога Писма и огледало људске душе
Када се говори о Светом Писму, често се наглашавају Божије речи упућене човеку. У Псалтиру се, међутим, догађа нешто посебно – човек први пут проговара Богу, изливајући све радости, страхове и туге свога срца. Псалми су огледало људске душе, збирка песама рођених из стварног живота, која спаја људско и Божанско у вечном дијалогу. Ова књига није само историјски запис, већ жива школа молитве и непролазна ризница у којој свака душа налази утеху и речи које је повезују са небом.
Радост у страдању: када крст постаје извор мира
Како пронаћи радост усред бола и патње? Историја светих и мученика показује да истински мир није одсуство страдања, већ унутрашња радост која настаје када се крст прихвати с вером и љубављу. Овај парадокс превазилази логичке законе овога света, а патња може постати извор светлости и дубоке духовне снаге. Радост која се рађа из вере превазилази страх, бол и пролазне околности, остајући трајна и непролазна.
Шта је заиста смирење и зашто га свет данас толико погрешно схвата
Данашњи свет често не разуме праву суштину речи "смирење", повезујући је само са својим тренутним психичким стањем. Међутим, оно је у својој суштини највећа снага човека, која ослобађа од сујете и гордости, доноси унутрашњу слободу и радост. То је тајна која човека спаја са Богом, ближњима и самим собом.
Порука која се не може сакрити: Прича из Тројичке лавре
У лаврама и манастирским зидинама прошлост често шапуће важне духовне поуке. Лажи и обмане пред Богом увек остављају траг – играње са светим доноси непредвиђене последице. Истина и искреност откривају сваку претварање и доносе мир душе. Онај ко се поиграва лажима пре него што истина исплива на видело осећа тежину својих поступака, док истинска духовност обнавља срце и благослови живот.
Пакао је одсуство непресушне Љубави Христове
Љубав је суштина постојања и сама природа Бога, обитавање Свете Тројице у савршеној заједници. Где Љубав недостаје, тамо се појављује мрак, самољубље и одсуство Христа, што је паклено стање. Христос, својом непресушном љубављу, испуњава сав универзум и све што живи, чинећи да доброта, несебичност и брига за ближње постану права животна снага. Као што Свети Јован каже: „Бог је Љубав; и који пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему“ (1. Јн. 4,16).
Раб Божији
У Светом Писму и у литургијским текстовима хришћанин се назива рабом (слугом) Божјим. Слуга припада свом господару, зависи само од њега и не може истовремено да припада двојици господара. Да ли смо, међутим, увек искрени када себе називамо слугама Божијим?
Нерукотворени лик Христов: знак Божје близине у нашем животу
Нерукотворена икона Господа Исуса Христа открива тајну Божје присутности у свету и људској души. Она сведочи да истински лик Христов није само прошлост, већ живи и осветљава наш живот. Човек је призван да постане „жива икона“, место где се благодат огледа кроз љубав, смирење и дела доброте. Данашњи празник показује како духовна светлост Христова делује и кроз мале, али истинске поступке вере у свакодневици.
Изнад свих Небеса
Пресвета Богомајка, прва после Господа Христа, показала је пут вечног живота кроз своје вазнесење и васкрсење тела. Њен живот и чудеса откривају дубину Божје љубави, правде и истине, коју је Господ Христос донео човечанству. Она је посредница и заступница рода људског, дарујући свима који јој се обраћају силе за побожан живот и вечни спас. Празник Њеног Успења осветљава пут ка вечности и открива смисао вере и испуњавања Божјих заповести.
Богородичина Пасха
Зашто ми толико волимо и поштујемо Богородицу? Она је почетак победе живота над смрћу, зора новог стварања. Она је дала Своје тело плоти Својег Божанског Сина. У њој су се Бог и човек сјединили. Зар је после тога могао Бог оставити Њено пречисто тело, где се Божанско сјединило са људским?
Не бој се, него веруј: Божји суд као радосна вест
Божји суд није претња, већ обећање да ће љубав и истина имати последњу реч. Уместо страха, у њему је скривена радост сусрета са Оним чији је лик утиснут у човека. Савест и реч Божја биће сведоци, али судија је Онај који је дошао не да осуди, него да спасе. То је тренутак када светлост коначно побеђује таму, а човек улази у пуноћу живота.
„Верујем у Бога...“ – Једино Име
Више од две хиљаде година Лик Христов остаје жив. Љубав и вера у Њега откривају истину која пролази кроз векове, носи радост и мир који превазилазе све земаљске радости и патње, и светлост Његове љубави обасјава најтамније срце. Вера у Христа је живо искуство, непрестано присутан мост између човека и Бога.
Икона уцртана у камену
Најпоштованије иконе у Православљу имају дугу историју, понекад и од више векова. За разлику од њих, икона „убијених беба у материци“ настала је недавно, али је њена појава праћена необичним догађајима. Све је почело једним цртежом на камену крај реке, где су се указали ликови Богородице, Христа и анђела са дететом. Када је икона по благослову осликана и постављена у храм, верници су постали сведоци потресних знакова који су многе довели до покајања.
Од подвига до клика: како се ослободити дигиталних окова
Да ли ми владамо телефоном, или он влада нама? У свету где дигиталне поруке и бескрајне информације привлаче пажњу, мислимо да носимо свет, а заправо губимо себе – и оне око нас. Само када саберемо и очистимо своју душу, наше присуство постаје истинска сила која обнавља и нас и ближње које смо изгубили у виртуелном свету.
Духови и лутајуће душе
Положај душа упокојених, њихово кретање по исходу из тела као и каснији статус, теме су које су људе заокупљале од искони. Много је различитих тумачења изношено кроз историју човечанства али је за нас, православне хришћане, истина оно што је нам је Христос открио у јеванђељским казивањима. Истина, Он је саопштавао кроз приче, али су Његови апостоли, пре свих апостол Павле, и касније свети Оци Цркве, тумачили и објављивали истине које су кроз Његова уста силазила на род људски.
Зашто су иконе Богородице чудесне
Савремени радознали ум проверава свако чудо. Чудесне иконе, кажете? Икона проплакала? Како можемо да верујемо у чуда ово време нанотехнологије и глобалне дигитализације? Ово су речи које долазе из незнања, каже Eпископ oбуховски Јона. На примеру светогорских монаха, он објашњава зашто чуда повезана са Богородицом не изазивају недоумице код верујућих људи.
Чудо након славе Тавора: исцељење дечака од злог духа
Дан након што се Христос на Тавору јавио у слави Своје божанске светлости, пред Њим је стајало дете у мраку страдања, помрачено дејством злог духа. Ни апостоли нису могли да му помогну, јер је сила зла надвладала сваку људску снагу. Али из очаја једног оца родила се вера, а из вере чудо: Христос је једном речју ослободио дечака и показао да је победа над демонима могућа само вером, молитвом и постом.
Светлост Тавора и тама света
Господ Исус Христос дошао је на земљу не да живи у слави овога света, већ да са нама понесе сву тежину палог живота. Ипак, у Његовом животу засијала је светлост која није била од овога света – божанска светлост Тавора, светлост Самога Бога. Та светлост је позив свакоме од нас: да се преобразимо, да наша дела сведоче о Богу, а не да нас гордост и лицемерје заклањају од Њега. Јер преображење није само историјски догађај – већ трајан позив и задатак сваког хришћанина.
Највећи непријатељи Цркве нису грешници
Највећи непријатељи Цркве нису грешници, већ „религиозни људи“. Један монах са Свете Горе је у шали приметио: „Господе, спаси нас од побожних“, а митрополит Атанасије сведочи да иза те шале стоји дубока истина: лажна побожност претвара човека у лицемера и фарисеја, који мисли да је близу Богу, а заправо је далеко од Њега. Само љубав према Христу – жива, горућа, лична – спасава човека, а све друго остаје празна форма која води у осуду и погибао.
Случајности, судбина и Божји промисао: Православна перспектива
У Православном предању не постоје бесмислене случајности нити неумољива судбина која укида људску слободу. Сваки догађај, радостан или тежак, налази своје место у оквиру Божјег промисла, који делује ради добра и спасења. Човеку је дат дар слободне воље да својим изборима сарађује са тим промислом, а Бог, у својој љубави, и погрешне кораке може преобратити у путоказ ка добру. Ова истина доноси мир и смисао у сусрету са свим околностима живота.