Као прва и најважнија је љубав, и пре свега, љубав према сиромашним, страдајућим, и унесрећеним. Ништа није тако угодно Богу као милосрђе, жалост и састрадање, јер су те особине својствене Њему Самом. Зато смо ми дужни да помажемо свима страдајућим, ма какав да је узрок њиховог страдања.
Највећи успех непријатеља спасења, казују свети Оци, јесте тај што је успео да човека убеди у постојање сутрашњег дана и тако га трајно привезао за навику нечињења. ''Нека, сутра ћу...'' - животни је мото огромног броја људи који не схватају да је наше спасење само сада! Данас је дан нашег спасења, искористимо га!
Многи не схватају ову заповест и мисле: ако човек воли непријатеље, то значи да не треба да се бори против неправде и зла. Ми можемо да се боримо са злом, али да истовремено волимо човека који чини ово зло, и да у њему, као и у сваком човеку, видимо блистави образ Божји, да видимо драгоцени дијамант, иако је он бачен у блато и прашину.
Према ближњима поступај онако како би желео да поступају према теби. Из дубина срца отпуштај и праштај људима њихова сагрешења против тебе, како би и Отац Небески теби опростио твоја безбројна сагрешења, твој страшни греховни дуг, који може заувек да те гурне и затвори у адске тамнице
Не градимо себи идоле, не упадајмо у лукаве замке ђаволове. Очистимо себе и светиње наше, да се у нама обнови благодат Светога Духа, да будемо достојни да се синовима Божијим назовемо.
Православље је мистично „Тело Христово“, чија је Глава Сам Христос и које у свом саставу садржи не само свештенике, већ и све оне који истински верују у Христа, који су ушли на законит начин кроз Свето Крштење у Цркву, коју је Он основао, оне који живе на земљи и оне који су се упокојили у Вери и побожности.
Нама православним хришћанима добро је позната кључна богословска теза протестаната по којој је највиши духовни ауторитет и једини извор истине Божије - Свето Писмо. Све остало и сви остали за њих не представљају значајне тачке ослонца богословствовања: свето Предање, иконе, светитељи и светитељске мошти, свете Тајне, богослужење... Само Писмо!
Рај и пакао су унутра, у вама... – речи су нашег Господа, које нису друго до позив на интроспективни двиг којим и задобијамо Царство. Међутим, то можда звучи доста теоретски, али не! То је крајње практична ствар, односно доживљај и то биолошки доказив!
Адам је гордошћу сагрешио, а Христос је дошао да грех гордости Адамове поправи смиреношћу. Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се унизио пред човеком. Христос је сишао у воду и прихватио крштење од раба Својега. Дрхтећи, Јован је положио руку на Бога својега, а Христос је смирено погнуо Своју главу пред њим.
Он је показао свету шта је воља Божја и како треба служити Бога; не привидно и лажно као фарисеји него духом и истином. Богу није у вољи онај, који по ваздан клања и шапуће молитве. Бог цени нешто више од молитве: Он хоће дела.
Поводом празника Рођења Христовог, Српска Православна Црква упутила је и ове године Божићну посланицу својој духовној деци. У њој, зажелевши благодат, милост и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа и Духа Светога, Патријарх српски Иринеј шаље радостан божићни поздрав: „Мир Божји – Христос се роди“!
''Многи су станови у оца мога'' говорио је Исус ученицима својим, желећи тиме да им да до знања да је за сваког човека појединце припремио место у Царству Своме. Али, са друге стране не значи ништа друго него чињеницу да и сваки човек као личност иа само и једино свој пут и начин сусрета са Христом.
Психолози, психоаналитичари, психијатри покушавају да објасне депресију тражећи за њу лијека. А видимо да врло ријетко и скоро никако не могу да нађу тај лијек. А код светих сам нашао одоговор да за сваки гријех, за сваку болест постоји лијек, а он се зове покајање.
Милосрђе Божије је неизрециво, непојамно за нас зле и грешне. Наши греси пред милосрђем Божјим су као камичци пред морском пучином која ће их прогутати. Љубав Божија је онај огањ у којем сагоревају човекови греси, у којем ће сама душа постати чиста као злато. Само треба да имамо вољу за спасењем.
Као Богочовек, Христос је не само савршено открио Бога већ и човека. Богочовештвом Његовим решен је коначно и завршно и проблем Бога и проблем човека. Зато је Богочовештво Христово крајеугаони камен Хришћанства.
Када је грех највише ојачао у свету - у свет је сишао свесилни Лекар. Он је сишао у земљу изгнанства, у земљу наше патње и страдања, да благовести избављење, радост, исцељење свим људима без изузетка. Покајте се и вјерујте у Јеванђеље! Ове прве речи проповеди Богочовека, Он нам говори и сада, посредством Јеванђеља.
У земаљском животу Господа Исуса Христа било је веома мало радосних, светлих тренутака. Бог се оваплотио, дошао у овај свет најпре због тога да би се погрузио у нашу таму, поделио са нама муку и свакодневницу људског живота. Управо је зато Господ Исус Христос толико времена проводио с грешним људима, који су требали очишћење, просвећење, спасење.
Не само пред сном и у сну, него и за време јаве и бдења човека стално нападају разне помисли. Свети Макарије Велики вели о томе: Душа под грехом слична је великој шуми на гори, или шевару у реци, или неком трњаку; стога који намеравају да пролазе тим местом морају пружати напред руке и с напором и трудом размицати пред собом гране. Тако и душу окружава читава шума помисли
Придржавајући се речи светих отаца, ми стално подсећамо да пост није само уздржавање од мрсне хране, меса и млечних производа. Неки верници се веома строго држе овог поста – и то је добро, али то није довољно. Дужни смо да физички пост – одрицање од хране – увек допуњујемо оним што представља његову суштину, тј. оно најважније у њему, а то је одрицање од зла.
За многе људе су цркве постале друга кућа. Они просто не могу да замисле свој живот без посете цркви где се кроз Тајну Покајања чисте од грехова, причешћују Светим Христовим Тајнама, задобијају благодатне снаге за свакодневне послове, посредством молитве опште са Богом.