О светом Причешћу
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Eпископ Сергије: Писмо из Рмња
Данас је вриједнија колиба на селу него стан на петом спрату у срцу метрополе, јер у колиби је слобода, а у стану ропство. А тако лако смо се одрекли села и његових благодати, хрлећи у градове да будемо туђе робље, да живимо од милости послодаваца, а могли смо на селу бити слободни људи, истинска господа; да живимо на своме и од свога рада, да нас не дотичу свјетски економски и политички токови, да не осјетимо кризу у кризним временима.
Свето Причешће
Уколико свим срцем будемо веровали да се у Светој Тајни Евхаристије хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову, оствариће се и на нама драгоцена реч Христова. “Који једе Моје Тело и пије моју крв пребива у мени и Ја у њему”. С Телом и Крвљу Својом улази у нас цео Христос и постаје једно са нама, и ми пребивамо у Њему.
Ново у Новом Завету
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
О божанским енергијама
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Марија Египћанка
Име Свете Марије Египћанке се често помиње у току Великог поста. С њеним именом је повезано читање Великог канона – такозвано „Маријино стајање“. Њеним именом је названа пета недеља Великог поста. И спомен на њу који се слави 1/14. априла по правилу пада у време поста. Тако да можемо често да говоримо о овој светици.
Бугарски Синод на ногама: Европа забрањује крштење деце!
Закон о детету, који је подигао на ноге Бугарски Свети Синод и који је ударац против породице и родитеља, узнемирио је Свети Синод Бугарске православне цркве. Глоба до 5000 лева прети свима који воде децу у цркву.
О три аспекта божанства
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Ех, да смо Божији...
Христа су, у суштини, распели још и због тога што је Он изменио идола, кога су старозаветни фарисеји држали на месту Бога, и показао Бога као доступног, онога Који заиста јесте Бого-Човек. Показао је таквог Бога, Који се не налази негде тамо на висини, већ нас разуме и саосећа с нама, спушта се на наш ниво, у свему осим у греху, и постаје нам близак.
О Сину Божијем
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Православна-католичанска вера
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Три спрата цивилизације
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Запиткивачи овога века
Свети Божији пророци старозаветног доба били су људи којима је Бог откривао тајне света и човека. Њихова је мисија била да упозоравају на оно што долази и, свакако, да разобличавају тајне скривнице људских срца. Иако се од њиховог времена до данас много тога изменило, људско срце остало је легло патологије.
Пандемија страха
Страх од заразе је, заправо, страх од смрти. То је суштина свега што нас окружује у овим данима пандемије и што се збива у целом свету. Ми који смо у Цркви, на свој начин, прихватамо и схватамо да смрт и њен жалац није немогуће победити јер Господ наш Исус Христос, дошавши Себе да жртвује, платио је за нас! И то је суштина односа Хришћанина према смрти а кроз то и према пандемији.
Преданост вољи Божијој
Постоји у политиколошкој науци једна лекција која носи наслов: раскорак између нормативног и стварног. У свакодневном животу то је растојање између онога како треба и онога како се практично чини. И док ово прво добро познајемо, ово друго скоро да и не постоји. Велики проблем настаје када се нормативно треба применити на стварно.
Свештеници и “свештеници”
Скоро да свако промишљање на тему црквеног живот можемо, ако не да ставимо у контекст искушења које нас је постигло, а оно макар да у њему видимо повод за гласно размишљање. Огромна количина мржње према Цркви, свештенству и вернима наше Цркве, излива се ових заражених дана на друштвеним мрежама. Крива је Црква, криви су попови и криви верни што се причешћују из једне Чаше и једним “прибором”. Није ли то сведочанство о нама и израз става који се негује деценијама уназад?
Реч утехе усред пандемије
Не би требало да се опиремо мерама које предузима држава, у циљу сузбијања несреће коју видимо у животима многих људи. Погрешно је ићи против државне власти. Требало би да поступамо онако како она каже, јер не тражи од нас да се одрекнемо своје вере, већ само да предузмемо неке мере за опште добро свих људи, да би ово искушење прошло – а то није ни мало неразумно.
Хришћанин у данашњем свету
Бити хришћанин данас значи бити исповедник. Али, то није онај исповедник који галами о својој вери и ко је намеће другима. То је онај који се стара да живи благочестиво, не подилази под законе и морално стање друштва, не врши погодбе са савешћу и не оправдава своје недостатке неморалношћу околине. Бити исповедник значи сачувати јединство речи, дела и помисли како у заједници јединомишљеника тако и изван црквене ограде.
Пећка Красница и куга
Можда би се могле пронаћи сличности тренутне ситуације, са једним догађајем из 1911. године који се збио у Пећи. Беснела је колера и догодило се нешто што ни данас нико не би могао очекивати…
Има ли места за Бога у закону?
У свом делу ''Браћа Карамазови'' велики Достојевски је кроз свог главног јунака констатовао да тамо где Бог нема – све је дозвољено! Принцип немања Бога загарантован је највишим државним правним актима. Принцип имања Бога – једноставно не постоји (као што не постоји и Бог). Па, хајде да видимо где се налазимо.